Vojne baze na rajskim ostrvima Indijskog okeana

Koralni greben, kokosove palme, beskonačne plaže najfinijeg peska, avionska pista: ostrvce Uznesenja u sastavu Sejšela na prvi pogled uklapa se u idilični imidž arhipelaga o kojem sanjare milioni putnika širom sveta. Ovih dana Indija i Sejšeli odlučili su da ostrvu Uznesenja (površine 11 kvadratnih kilometara, sa ukupno sedam stanovnika) dodele novi status – prve prekomorske vazduhoplovne i pomorske baze koju Nju Delhi gradi u Indijskom okeanu.

„Sejšeli i Indija imaju interes da uzajamno jačaju bezbednost i sigurnost, zajedničkim operacijama protiv pirata, nadzorom nad teritorijalnim vodama i borbom protiv upada raznih vrsta krijumčara”, naveo je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Indije u saopštenju nakon nedavnog potpisivanja „revidiranog” sporazuma dve države, u Viktoriji, glavnom gradu Sejšela. Sporazum kojim su Sejšeli na 20 godina iznajmili Indiji deo teritorije ostrva Uznesenja da izgradi vojnu infrastrukturu od presudnog je značaja za dalje jačanje bliskih veza dve države, ocenio je Deni For, predsednik egzotičnog afričkog arhipelaga od 115 ostrva.

Sejšeli (455 kvadratnih kilometara kopna, 82.000 stanovnika) u vojni sporazum sa Indijom – kojim Nju Delhi dobija ulogu u nadzoru nad 1,3 miliona kilometara teritorijalnih voda arhipelaga – ipak nisu ušli bez ograde.

Naime, zvanična Viktorija pristala je na ponudu Nju Delhija da se vojno instalira na Uznesenju tek posle trogodišnjih pregovora i uz klauzulu da će sporazum prekinuti „ukoliko se bude kosio sa nacionalnim interesima i u slučaju rata”.

Ko bi mogli da budu akteri eventualnog rata na zapadnom obodu Indijskog okeana, i to možda u okolini Sejšela?

Odgonetka bojazni koju su Sejšeli ozvaničili u sporazumu sa Nju Delhijem možda leži u proceni američkih vojnih stratega iznesenoj 2009. godine u magazinu „Forin afers” o geostrateškom značaju Indijskog okeana u 21. veku. Naime, „treći najveći okean na svetu odigraće ulogu centralne arene odmeravanja snaga vodećih narastajućih ekonomskih sila sveta: Kine i Indije”, procenio je pre skoro deset godina ugledni ekspert Robert Kaplan.

Za privredno jačanje novovekovnih sila, transport nafte Indijskim okeanom od vitalnog je značaja. Međunarodna agencija za energiju procenjuje da oko 40 miliona barela nafte dnevno putuje s jednog kraja Indijskog okeana na drugi. Pritom se oko 5,8 miliona barela nafte dnevno transportuje pučinom nadomak Sejšela.

U tom kontekstu, interes Indije za vojnopolitičko zbližavanje sa Sejšelima i nešto ranije sa Mauricijusom (gde na ostrvu Agalega ima određenu vojnu opremu) parira novovekovnom zbližavanju Kine sa Džibutijem na rogu Afrike. Naime, Peking u Džibutiju od 2015. godine (kada je Indija počela pregovore sa Sejšelima) uveliko gradi prvu vojnu bazu u inostranstvu u novijoj istoriji.

U globalnom iskoraku Kine u svet projektom „Pojas i put” Peking je, nakon Džibutija, uložio veliki novac i u projekat razvoja luke Hambantota na jugu Šri Lanke (sa rokom iznajmljivanja na 99 godina, uz veliki otpis državnog duga Kolomba), kao i luke Gvadaar u Pakistanu, sve to u neposrednoj blizini Indije i zone njenih strateških interesa.

Kineski prodor na zapad Indijskog okeana – od navale somalskih pirata na brodovlje u zoni roga Afrike i Adenskog zaliva sredinom prošle decenije – u međuvremenu se ne zaustavlja.

Ove sedmice 11 kineskih ratnih brodova doplovilo je do Indijskog okeana, navodno u pravcu Maldiva, gde je odnedavno na snazi vanredno stanje zbog političkih sukoba predsednika države Abdule Jamin i tamošnjeg Vrhovnog suda. Opozicija na Maldivima nedavno je optužila Peking da „grabi zemlju” na tom arhipelagu, nemilice kupujući nekretnine iz mutnih razloga. U međuvremenu, vlada Maldiva nedavno je potpisala pristupnicu kineskom projektu „Pojas i put”, uz upadljivo negodovanje Nju Delhija. Prateći pomno širenje kineskog uticaja duž zapadnih obala Indijskog okeana i tamošnjih ostrva, Indija je odskora počela da jača veze i sa Omanom, državom na ključnoj ruti prevoza nafte iz Ormuskog moreuza, ali i ruti ka Adenskom zalivu i rtu Dobre nade, i to sve pored Sejšela, gde su nedavno otkrivena pozamašna nalazišta crnog zlata. U međuvremenu, neposredno nakon potpisivanja vojnog sporazuma Indije i Sejšela, u oblasti tog arhipelaga afrički korpus američke vojske održao je velike multinacionalne pomorske manevre.