Peščana kraljica

Ro­di­te­lji su je kao ma­lu pr­o­zva­li „ele­men­tar­nom ne­po­go­dom” i „tur­bo” de­te­tom. Ni­je mo­gla da se skra­si, ni u ku­ći ni po zre­nja­nin­skim so­ka­ci­ma, a po­ka­zi­va­la je ve­li­ku sr­ča­nost i že­lju da se nad­me­će u bi­lo če­mu s vr­šnja­ci­ma. Sreć­na okol­nost je što ju je ve­o­ma ra­no „na­pao” atlet­ski vi­rus, pre­ne­sen ge­ni­ma maj­ke Ve­sne, ko­ja je u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji bi­la jed­na od naj­per­spek­tiv­ni­jih sprin­ter­ki. Ta­ko je do­pa­la u ru­ke ma­mi­nog uči­te­lja Ja­ni­ja Haj­dua, ko­ji je ne­du­go po­tom sreć­no us­klik­nuo – „bin­go”, ova ma­la će dr­ma­ti sve­tom!

Iva­na Špa­no­vić (27) je da­nas uz po­moć tre­ne­ra Go­ra­na Ob­ra­do­vi­ća vla­dar­ka glo­bu­sa u sko­ku udalj, s No­va­kom Đo­ko­vi­ćem je­din­stve­ni i ne­pro­ce­nji­vi dra­gulj srp­skog spor­ta. Te­ško je u ma­lo re­da­ka na­bro­ja­ti sve me­da­lje, po­be­de i pri­zna­nja od 2007. go­di­ne, ka­da je na Svet­skom pr­ven­stvu za mla­đe ju­ni­or­ke u Ostra­vi osvo­ji­la sre­br­no od­lič­je, da­lji­nom od 6,41 me­tra. Po­no­si se na­ša atle­ti­ka je­di­nom svet­skom re­kor­der­kom Ve­rom Ni­ko­lić, ko­ja je na lon­don­skom „Kri­stal pa­la­su” 1968. po­sta­la naj­br­ža že­na na 800 me­ta­ra (2:00,5), evrop­skim re­kor­de­rom u sko­ku udalj Ne­na­dom Ste­ki­ćem (8,45 m) i ne­be­skim le­ta­čem uvis Dra­gu­ti­nom To­pi­ćem (svet­ski ju­ni­or­ski re­kor­der – 2,37), ali bez kon­ku­ren­ci­je na atlet­skom pre­sto­lu se na­la­zi pe­šča­na kra­lji­ce Iva­na.

Me­da­lje je osva­ja­la na svim naj­ve­ćim tak­mi­če­nji­ma. Ak­tu­el­na je evrop­ska pr­va­ki­nja i u dvo­ra­ni i na otvo­re­nom, vi­ce­šam­pi­on­ka sve­ta pod kr­o­vom i dva pu­ta tre­ća na otvo­re­nom, br­on­za­na s Olim­pij­skih iga­ra u Ri­ju, uz dva tri­jum­fa u pre­sti­žnoj di­ja­mant­skoj li­gi. Vla­snik je tre­ćeg naj­bo­ljeg re­zul­ta­ta u isto­ri­ji u za­tvo­re­nom, sa 7,24 m, is­pred nje su sa­mo le­gen­dar­ne Ne­mi­ca Haj­ke Drek­sler (7,37 iz 1988) i Ru­ski­nja Ga­li­na Či­stja­ko­va (7,30, iz 1989). Do­ne­la je na­šoj atle­ti­ci dva je­di­na svet­ska od­lič­ja, a olim­pij­sko po­sle rav­no 60 go­di­na (Fra­njo Mi­ha­lić 1956). 

Pr­o­šle go­di­ne u Lon­do­nu za­de­sio ju je naj­ve­ći peh. Ima­la je šam­pi­on­ski skok, ali naj­ve­će sla­vlje u neo­pi­si­vu tu­gu pre­tvo­rio joj je start­ni br­oj ko­ji se po­ce­pao i osta­vio trag u pe­sku za „dr­ve­nu” me­da­lju, če­tvr­to me­sto... „Olu­ja je ta­mo go­re gde nas ni­je pu­no bi­lo.” Ovo je ci­tat jed­ne od Iva­ni­nih te­to­va­ža, ko­ji uz na­slov omi­lje­ne knji­ge – „Vi­di­mo se na vr­hu” – po­ka­zu­je nje­nu ne­po­ko­le­blji­vost, čvr­sti­nu i taj­nu uspe­ha. „Po­be­di­ti se­be”, mo­to je ko­ji je vo­di u ži­vo­tu, a ka­da je adre­na­lin „spu­ca” van ja­me s pe­skom, sed­ne za vo­lan bo­li­da „for­mu­le 1” ili se pr­o­vo­za he­li­kop­te­rom.

Pred Iva­nom Špa­no­vić je još je­dan ve­li­ki iza­zov. Ve­če­ras u Bir­min­ge­mu ska­če za pr­vo svet­sko zla­to u dvo­ra­ni, a svo­ju ne­ve­ro­vat­nu atlet­sku pri­ču že­li da za­o­kru­ži naj­sjaj­ni­jim od­lič­ji­ma i na otvo­re­nom, kao i olim­pij­skim igra­ma. Ta­ko to ra­di dvo­stru­ka naj­bo­lja atle­ti­čar­ka Bal­ka­na, dva pu­ta naj­bo­lji spor­ti­sta Sr­bi­je u iz­bo­ru Olim­pij­skog ko­mi­te­ta, no­si­lac Maj­ske na­gra­de i Orde­na Ka­ra­đor­đe­ve zve­zde...