Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bankari mere kome će da daju zajam

Procenjuju se visina plate, ukupna zaduženost, bonitet firme, a najviši dozvoljeni nivo kreditne zaduženosti nije propisan
Минус у каси фирме значи препреку за одобравање зајма (Фото Ж. Јовановић)

Zaposleni u srpskim kompanijama o firmama u kojima rade ponekad mnogo više saznaju od bankara nego na mestu gde zarađuju hleb.

Prosto, plata im stiže redovno, preko rođaka i prijatelja su se u PIO fondu obavestili da im poslodavac uplaćuje doprinose, a nisu zaludni da bistre finansijske izveštaje o poslovanju na sajtu Agencije za privredne registre. 

Međutim, kada banci podnesu zahtev za kredit ili neki drugi vid zajma, uvere se da su bankari mnogo temeljniji u pogledu finansijskog stanja firme u kojoj rade. I da, recimo, minus u kasi firme znači prepreku za odobravanje zajma. 

Da postoje „bele” i „crne” liste preduzeća kod poreznika, na primer, odavno je poznato, ali one i te kako postoje i kod bankara. To je posvedočio i jedan visoko pozicionirani službenik jedne banke na jednom primeru: 

– Zaposlenima u „Železari Smederevo” nismo odobravali kredite. Međutim, kada je fabriku kupio kineski investitor prepreke da se njihovim radnicima odobre zajmovi su nestale, odnosno one koji kod nas imaju račun prebacili smo s crne na belu listu.

U bankama potvrđuju da kredite odobravaju obazrivo i da uzimaju u obzir mnoge parametre – visinu plate, ukupnu zaduženost, finansijsko stanje preduzeća… Inače, kod nas isključivo banka procenjuje kreditnu sposobnost dužnika prema svojim kriterijumima.

U Komercijalnoj banci kažu da se rukovodi jednoobraznim pristupom prema svim klijentima. 

Još sedam novih presuda
Udruženje potrošača „Efektiva” objavilo je juče sedam novih prvostepenih presuda u korist klijenata koji su tužili banke zbog neosnovane naplate troškova za obradu kredita, prenosi Beta. Dve presude je doneo sud u Novom Sadu, a pet sud u Somboru, u kojima se navodi da banka nije imala pravo da naplati proviziju za obradu kredita. 

– Banka ima jasno definisane uslove i kriterijume, koje svaki klijent mora da ispuni, kako bi mogla biti doneta pozitivna odluka o odobrenju plasmana. Banka analizira i procenjuje bonitet svakog klijenta ponaosob pri odobravanju plasmana, ispunjenost svih uslova neophodnih za odobrenje, kao i mogućnost da u toku celog perioda otplate servisira svoje obaveze, kažu u banci. U Rajfajzen banci kažu da se odluka o odobravanju bankarskih proizvoda bazira na finansijskim pokazateljima pojedinačnih kompanija. U poslovanju, banka se pridržava najvažnijeg internog akta koji reguliše kreditne poslove, a to je kreditna politika.  U Erste banci kažu da zaposleni bilo koje kompanije prolaze proces odobrenja gde se analizira sposobnost i rizik. 

– Erste banka odluke o odobravanju kredita klijentima donosi u skladu s načelom slobode ugovaranja, svojom poslovnom politikom i unutrašnjim aktima – kažu u ovoj banci.  

U Narodnoj banci (NBS) potvrđuju da kod nas isključivo banka procenjuje kreditnu sposobnost dužnika prema svojim kriterijumima.

– Najviši dozvoljeni nivo kreditne zaduženosti nije propisan. Kreditnu sposobnost dužnika fizičkih lica banka je dužna da ceni na osnovu stepena kreditne zaduženosti dužnika koji se utvrđuje kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda tog dužnika. Pri tome se kod određivanja redovnih mesečnih prihoda uzimaju u obzir svi mesečni prihodi, ne samo po osnovu plate ili penzije. Pod ukupnim mesečnim kreditnim obavezama, podrazumeva se zbir ovih obaveza po kreditima i kreditnim karticama, aktiviranih jemstava po kreditima i obaveza iz ugovora o finansijskom lizingu, s tim što banka u ukupne mesečne kreditne obaveze, u skladu sa svojim aktima, može uključiti i druge obaveze ovog lica. Sam postupak procene kreditne sposobnosti dužnika, koji banka uređuje svojim aktima, može uzimati u obzir vrednost prosečne potrošačke korpe, kažu u NBS.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Da,banka procenjuje kome ce dati kredit naravno iz sopstvenog interesa.Ovaj tekst hoce da nas uveri kako bankari sve rade po zakonu i prepremaju sve da bi klijentima naplatili trosak za obradu kredita,zbog sve većeg broja tuzbi protiv banaka.Gospodo bankari dokažite koji su to troskovi koje Vam ljudi plaćaju i sta je vasa protivčinidva za to sto ste naplatiti klijentima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.