četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 04.03.2018. u 10:26

Fiskalni savet: Javne finansije Srbije još nisu podsticajne za privredni rast

(Фото Ж. Јовановић)

Javne finansije Srbije i pored odličnog, izbalansiranog budžeta još nisu potpuno uređene, niti podsticajno utiču na privredni rast, po kom Srbija znatno zaostaje za zemljama Centralne i Istočne Evrope, naveo je Fiskalni savet u radnom materijalu pripremljenom za Kopaonik biznis forum koji danas počinje.

Najvažniji cilj fiskalne politike koji bi predupredio buduće rizike i omogućio ubrzanje privrednog rasta jeste, kako je procenjeno, „da izbalansirani fiskalni rezultat postane nova normalnost u narednih pet do sedam godina”.

„Uz to je potrebno i da se isprave ključni nedostaci dosadašnje fiskalne politike, odnosno da se sprovedu neophodne reforme javnog sektora i unapredi poslovni ambijent, pre svega u oblasti vladavine prava”, preporuka je Fiskalnog saveta.

U radnom materijalu tog nezavisnog tela pod naslovom „Kako dalje: Reforme javnog sektora i 'zaključavanje' uravnoteženog budžeta Srbije” navedeno je da je fiskalna konsolidacija u Srbiji u 2017. godini postignuta neplaniranim uštedama budžeta od preko 2,3 milijarde dinara, usled većih prihoda i manjih rashoda za kamate.

Premda zasluga i za ova neplanirana poboljšanja jednim delom pripada Vladi Srbije zbog suzbijanja sive ekonomije, prvenstveno na akcizne proizvode, veći deo ovih fiskalnih poboljšanja, po oceni Fiskalnog saveta, ipak je došao spolja, kao posledica povoljnih međunarodnih činilaca, pada cena nafte i gasa, smanjenja kamatnih stopa u Evropi i snažnog ekonomskog oporavka EU sa kojom je Srbija čvrsto povezana preko izvoza i stranih direktnih investicija.

Ovi činioci imali su, naveo je Fiskalni savet, uticaj na fiskalna poboljšanja, jer su dovela do vanrednog rasta poreski izdašne lične potrošnje, uticala su na povećanje izvoza i profitabilnost privrede, uključujući i profitabilnost najvećih državnih gubitaša poput Srbijagasa, a takođe su zaslužna za dobar deo smanjenja troškova za kamate na visoki javni dug.

„Prvobitno planirane mere štednje praktično su se svele jedino na umanjenje penzija i plata u javnom sektoru”, naveo je Fiskalni savet i dodao da to umanjenje jeste bilo neophodno, ne samo zbog preko 500 miliona evra godišnjih ušteda koje su bile presudne za neposredno izbegavanje krize, već i zbog toga što su time penzije i plate u javnom sektoru približno svedene na nivo koji privreda Srbije može dugoročno da finansira i ubuduće povećava u skladu sa svojim rastom.

Većina drugih mera štednje, od kojih su neke u startu bile nerealno planirane, kao racionalizacija broja zaposlenih u javnoj upravi je izostala, smatra Savet i ukazuje da je još važnije to što nisu sprovedene planirane reforme javnog sektora, prosvete, zdravstva, javnih preduzeća, lokalne samouprave, privatizacija državnih preduzeća i povećanje javnih investicija.

Javne finansije Srbije još nisu „bezbedne”, kako je ocenio Savet, jer je javni dug i dalje previsok, trenutno je preko 60 odsto BDP-a, a za zemlje poput Srbije, gornja granica održivog javnog duga je oko 50 odsto BDP-a.

„Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju koja će u dužem roku nesumnjivo ponovo doći, dočekala sa javnim dugom većim od 50 odsto, to vrlo lako može da dovede do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda građana”, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da je „jednu ovakvu veliku krizu Srbija jedva izbegla pre samo nekoliko godina umanjenjem penzija i plata u javnom sektoru i sada je potrebno sprečiti mogućnost njenog ponovnog pojavljivanja smanjenjem previsokog javnog duga”.

Da bi javni dug pao na ispod 50 odsto BDP-a, budžet mora, kako je procenjeno, da bude približno izbalansiran i da deficit ne bude veći od 0,5 odsto BDP-a, najmanje još pet godina.

„Drugi rizici najvećim delom dolaze iz nereformisanog javnog sektora, pre svega javnih i državnih preduzeća, brojnih tužbi pred domaćim i međunarodnim sudovima koje imaju različiti poverioci, a mera umanjenja penzija mora se što pre ukinuti”, ocenio je Fiskalni savet i upozorio da su pogrešne i više puta empirijski demantovane ideje da Srbija može održivo da poveća privredni rast povećanjem državne potrošnje. (Beta)

Komеntari3
e1bdc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba lekic
Interesantno je da kod nas nikoga ne interesuje koliki je bio ekonomski rast u prosloj godini. Fiskalni savet primecuje da u pogledu rasta BNP Srbija znacajno zaostaje za svim istocnoevropskim zemljama, ali ne kaze koliko. Medjutim, jasno da je nas rast of 6% u proteklih PET godina manji od rasta susedne Rumunije samo u prosloj godini (6.7% pema statistici Evropske komisije). Dakle, mi sada sve vise zaostajemo i u odnosu na zemlje za koje smo nekad bili mislena imenica.
Дејан.Р.Тошић
Činjenica je da Srbija od deviznih rezervi od 10 milijardi evra poseduje samo 2,6 milijardi u stranoj valuti i nekih 600 miliona evra u zlatu. Sve ostalo grubo rečeno su hartije od vrednosti koje je NBS emitovala po kamati od 6%.Drugim rečima od 2000 godine kada je u trezoru NBS bilo 30 milona maraka i sa Javnim dugom od 6 milijardi maraka mi smo došli u 2018 godinu sa nekih 3 milijarde evra u gotovini i zlatu u NBS i Javnim dugom od oko 22 milijardi evra, pa gde je razlika? Pa gde je tu rast BDP za 17 godina? Nema ga. Kao da ništa nismo ni stvorili osim dugova. To je katastrofalna ekonomska politika koja nas vuče u provaliju već 18 godina i to je i laicima jasno samo po osećaju na svojim praznim novčanicima. Zato Fiskalni savet treba ukinuti jer u ovakvim navedenim okolnostim prećutkivati i prikrivati činjenično stanje javnih finansija predstavlja najgori čin izdaje i načela ekonomske nauke i načela dostojnosti obavljanja visokih javnih finansijskih funkcija.
gile
Ja volim svoju zemlju. Ali ne znam sta treba da se uradi da se izadje iz ovog gliba.Nazalost,drzava se u tom suludom pokusaju da se iz toga izadje opredelila za "dranje" gradjana i poteze koji su cak i stetni za njih. Bezobzirno se krsi ustav kad su penzije u pitanju,gradjani proganjaju za porez, jure utajivaci PDV-a i fiskalnih racuna,a kada se zatrazi povracaj PDV-a za neke kategorije onda dobijate inspekciju koja verovatno treba da vas "oduci" od toga. Ocajni kurs dinara cije poreklo nece niko da utvrdi jer su izgleda i ekonomisti saucesnici u svemu ovome. Lazna statistika sluzi vlastima kao pokrice za losu politiku,a jos i ulepsava sve. A kada voda dodje do grla onda saznajemo da je promenjen nacin racunanja nekih parametara u statistickom zavodu. Pa cak i tada podaci postaju losiji. I da zakljucim - ovde NECE NIKADA biti bolje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja