Đilas ponovo zabranio ulaz novinarima

Predstavnicima pojedinih medija ponovo  je zabranjeno prisustvovanje konferenciji za novinare Dragana Đilasa. Kako su prenele agencije, nisu pušteni novinari nekih redakcija, koji su nekoliko minuta lupali na vrata i koji su ispred sačekali da se konferencija završi. U izbornoj noći pristup je onemogućen televizijskim kućama Pink, Hepi i Studio B, kao i listovima „Alo”, „Informer” i „Srpski telegraf”, preneo je Tanjug. Đilas je izjavio da će novinarima pojedinih medijskih kuća kojima je zabranio da prate njegove konferencije za novinare to ponovo biti omogućeno kada promene odnos prema opoziciji čije stavove nikada ne prenose, odnosno kada se budu ponašali kao mediji, prenela je Beta.

Lider drugoplasirane liste na beogradskim izborima Dragan Đilas je, u prvom obraćanju posle izborne noći, govorio i o odnosu sa glavnim partnerima Vukom Jeremićem i Sašom Jankovićem. Negirajući medijske napise da je u svađi sa njima, Đilas je poručio da upravo grupacija koja je stala iza njega na beogradskim izborima treba da se održi na nivou Srbije. Najviši funkcioneri u Demokratskoj stranci i njenim koalicionim partnerima uglavnom ćute, ali sudeći po društvenim mrežama, „baza” želi odgovornost za neslavnih 2,2 procenta od Beograđana.

Funkcioner DS-a Branimir Kuzmanović i bivši predsednik opštine Vračar, recimo, retvitovao je  jedan tvit na tu temu, a odmah po proglašenju rezultata direktno je prozvao predsednika beogradskog odbora demokrata Balšu Božovića: „Izgleda da niko ne sme da kaže, pa ću evo kao poznato kukurikalo da kažem: Borac si, priznajem. Nego, otkako si predsednik gradskog nešto smo se spustili sa 20 odsto na 2,9 odsto. Nemoj, molim te, da smenjuješ još jednog predsednika, podnesi ostavku”.

Nikola Jovanović iz Narodne stranke na „Tviteru”, uz fotografiju na kojoj je Đilas sa predstavnicima svih partnera sa liste na konferenciji za novinare, prokomentarisao je: „Odnosi odlični, atmosfera saborna, hvala na pitanju. Zadatak u Beogradu nije završen, ali prvi korak napravljen: dobili jako opoziciono jezgro!” A Đilas je izjavio da još ne zna da li će praviti sopstvenu partiju ili će naći neki drugi model za političko delovanje, ali da grupacija oko ove liste treba da ostane na okupu, pa i da okupi ostale stranke koje su protiv aktuelne vlasti. „Smatram da sujetu treba da sklonimo u stranu i zaboravimo priču o liderstvu, jer nas je to koštalo”, rekao je Đilas, prenosi Beta.

O tome kakve su promene moguće na opozicionoj sceni, možda i najkonkretnije naznake dao je upravo Branimir Kuzmanović, koji se kritički izrazio o svojim partijskim kolegama iz DS-a. „Svidelo se ljudima ili ne... Demokratska stranka će nastaviti da postoji. Neće više imati ulogu ’motora promena’, biće aditiv u gorivu. Koristan zbog znanja koje demokrate poseduju. Svidelo se ili ne... Dragan Đilas je lider opozicije, uz Sašu i Vuka. Shvatite, brže će promene”, tvitovao je juče Kuzmanović.

Biljana Baković

Šešelj: Razmišljam o političkoj odgovornosti

Mi smo na izborima poraženi, ali se držimo one Nehruove da je čovek svojom prirodom osuđen na pobede i poraze, dakle nastavljamo borbu, nećemo menjati ideologiju, pa makar nijedan glas ne dobili, rekao jeVojislav Šešelj, lider SRS-a, novinarima u srpskom parlamentu. Odgovarajući na pitanja kazao je da neće podneti ostavku na mesto predsednika stranke i dodao: „Razmišljam o političkoj odgovornosti, ali ne o ostavci, niti ću o tome razmišljati, jer sam odlučio da živim još 20 godina i da se do poslednjeg daha bavim politikom, jer je to moja sudbina.”

Šešelj, kako je kazao, veruje da će kolektivna svest sazreti do te mere da će radikali na sledećim parlamentarnim izborima bolje proći, te da su sada učinili sve što su mogli, ali „Vučić je sada samleo patriotski deo opozicije, a Đilas je samleo ovaj prozapadni”. Istakao je da činjenica da su američki i britanski ambasador obilazili neka biračka mesta jeste zla slutnja i dramatično upozorenje Srbiji, „vlada ne bi smela na to da gleda skrštenih ruku i pričom da ćemo i mi njima poslati posmatrače, već bi odmah trebalo da da diplomatski status ruskom humanitarnom centru u Nišu”.

M. Čekerevac