Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Poplava smeća – gorući problem

(Фото О. Милошевић)

Požarevac – Deponija Jeremijino polje kod Požarevca godinama je pretrpana smećem, a kako nije ni uređena prema propisima, ona predstavlja ekološku pretnju po okolne kuće i obradivo zemljište. Ovde se skoro tri decenije lageruje smeće sa područja Požarevca, a novog rešenja nema. Iako prema zvaničnim procenama Instituta „Kirilo Savić”, na ovoj deponiji ima još mesta za odlaganje smeća, u praksi je to sve manje izvodljivo. Zato je u Požarevcu ovo jedan od gorućih problema aktuelne vlasti. Prema rečima Dragana Ćurčije, pomoćnika gradonačelnika za zaštitu životne sredine, grad je pre tri godine sklopio ugovor sa privatnom firmom o sanaciji, rekultivaciji i zatvaranju deponije, a okončanje tog procesa očekuje se tokom iduće godine.

„Radi se na tome da se taj potez dovede u stanje kakvo je bilo pre deponije. Sredstva su obezbeđena, radni plan je napravljen, a trenutno se čiste ivice deponije”, kaže Ćurčija za „Politiku”.

I dok se radi rekultivacija deponije sa ciljem da se ona potpuno sanira, istovremeno, požarevačko smeće i dalje se odlaže na ovoj lokaciji jer pitanje regionalne deponije trinaest godina stoji otvoreno. Od 2005. planira se zajednička deponija za Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Golubac i Kovin, a lokacija Segda – Jelen Do kod Smedereva predviđena je strategijom za upravljanje otpadom od 2010. do 2019. godine. Ta ideja do danas nije odbačena, ali realizacija tapka u mestu jer je, tvrde nadležni, zapelo kod imovinskopravnih problema oko zemljišta. I u Smederevu i u Požarevcu tvrde da se radi na rešavanju situacije, te da je i jednima i drugima ovo pitanje među prioritetima.

„Reč je o kompleksnom projektu za čiju realizaciju je potrebno od tri do pet godina. Ako se u dogledno vreme okončaju problemi oko imovine, nastavićemo sa tim projektom jer imamo hitnu potrebu da rešimo pitanje deponovanja smeća”, kaže Dragan Ćurčija.

Dok se čeka rešenje, godine prolaze, a zakoni se menjaju. U međuvremenu, stigla su i nova pravila koja dodatno komplikuju udruživanje gradova i opština u izgradnji regionalnih deponija. Zakon i dalje predviđa da dve ili više lokalnih samouprava mogu da formiraju region za upravljanje otpadom i taj sporazum je osnov za pravljenje regionalne deponije, ali je zato cenzus koji predviđa broj stanovnika, sa 200.000 povećan na 250.000.

„Sada postoji i mogućnost da dve jedinice lokalne samouprave naprave regionalnu deponiju uz prethodnu studiju opravdanosti na koju saglasnost daje resorno ministarstvo. Svakako, Požarevac do iduće godine mora da nađe rešenje. Ili će to biti deponija u Smederevu ili ćemo sa nekom od susednih opština, poput Velikog Gradišta ili Malog Crnića, napraviti zajedničku deponiju na osnovu studije opravdanosti”,  objašnjava Ćurčija.

Do tada, međutim, nije jasno kako će biti okončana rekultivacija koja podrazumeva i zatvaranje deponije Jeremijino polje, ako se smeće i dalje odlaže na toj lokaciji.

Gradska uprava je za potrebe odlaganja otpada ne neku deponiju van Požarevca raspisala javnu nabavku za prikupljanje i odvoženje smeća van grada, izgradnju transfer-stanica i reciklažnih dvorišta i čišćenje nelegalnih deponija, ali nije pristigla nijedna prihvatljiva ponuda. U ove svrhe grad je opredelio 78 miliona dinara, ali problem nije rešen.

Istovremeno, pitanje uticaja postojeće deponije na okolne obradive površine, po svemu sudeći, u drugom je planu. Poljoprivrednicima je skupo da sami plaćaju analize zemljišta, a u Požarevcu ne postoji radno mesto inspektora za zemljište. Praćenje uticaja deponije na okolne oranice nije u nadležnosti ni Ministarstva poljoprivrede, a ni Ministarstva za zaštitu životne sredine.

„Dva puta godišnje se kontroliše kvalitet biogasa na deponiji i kvalitet otpadnih voda, to smo dužni po zakonu. Do sada nije bilo enormnih odskakanja od dozvoljenih vrednosti”, tvrdi Ćurčija.

Sela puna divljih deponija

I u 26 požarevačkih sela situacija sa smećem je alarmantna. Organizovanog odvoženja smeća iz seoskih sredina nema, pa se sav otpad lageruje na divljim deponijama. Grad planira da se „uhvati u koštac” i sa ovim komunalnim problemom.

„Moramo da krenemo u čišćenje i sanaciju tih divljih deponija. Za mesec dana kreće upravljanje katastra divljih deponija što podrazumeva utvrđivanje katastarskih parcela na kojima se one nalaze, njihove veličine, procenu količine smeća, potrebnu mehanizaciju, cenu koštanja i drugih parametara”, kaže pomoćnik gradonačelnika Požarevca zadužen za zaštitu životne sredine.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Kolika nam je ekološka svest i kultura vidimo svakodnevno pogledajte naše reke, divlje deponije na samo par metara od gradova ili NE želimo da vidimo? U kampanji su se pominjali metro, besplatni udžbenici... ali niko nije pomenuo problem zagađenja i deponija. Program recikliranja otpada je propao jer grad i država nisu ispunili svoj deo obaveza, neće Srbija ostati ispred vrata EU zbog Kosova već zbog otpada koliko će nas rešavanje tog problema koštati pitajte Grke.
Зоран Маторац
" ...neće Srbija ostati ispred vrata EU zbog Kosova već zbog otpada" Оно поглавље 27 нећемо никад отворити. Узалуд нам сва остала. А за то нам нису криви ни Хрвати, ни Словенци, ни ЦИА, нити било ко други осим нас.
marko
Zivim na oko 500 metara od ove deponije. Mnoge stvari oko nje su nepoznate siroj javnosti a za njih niko nikada nije odgovarao. Pre nego je postalo mesto za odlaganje smeca, tu je bila vestacka akumulacija, takozvani "bager". Jezerce je bilo prepuno ribe, imalo je plazu, divlje patke su tu izlegale pacice... Da stvar bude jos gora, u naselju nadomak tog jezerceta nije bilo vodovoda. Ljudi su imali smrkove i bunare cija je dubina bila taman tolika koliko je bila potrebno sici do vode u jezercetu. Dakle, isti nivo i ista pijaca voda. Umesto da se to mesto uredi i pretvori u najblizu letnju gradsku oazu, nekom je palo na pamet da to mesto pretvori u deponiju. Prema projektu bilo je predvidjeno da se akumulacija zatrpa zemljom, da se obezbedi, pa tek onda da se tu odlaze smece. I sve je to bilo bajno i sjajno dok zvanicno nije odobreno da se moze poceti sa odlaganjem smeca. Sve ono sto je planirano naravno nije ispistovano. Odlaganje smeca je otpocelo bez ikakve sanacije i postovanja plana. Smece je odlagano direktno u vodu. U pijacu vodu! Mestani ovog najblizeg naselja deponiji su protestvovali, blokirali ulice kuda je smece dopremano, pisali peticije ali su ipak izgubili u borbi protiv sistema. Nedugo potom sva voda je postala zagadjena. Mestani su radikalizovali proteste i blokirali cak i magistralne puteve i nekako izdejstvovali da se u naselje dovede gradska vodovodna mreza ako bar ne mogu izdejstvovati da se izabere drugo mesto za odlaganje smeca. Kako je i postignut dogovor, tako je i uradjeno. Vodovod je uradjen po ubrzanom postupku ali je deponija ostala. Voda koja je mogla da se pije direktno iz jezera je trajno zagadjena kao i vecina bunara u siroj okolini oko deponije.
Djordje
Hvala Marko za ovaj odlicno i detaljno dokumentovan komentar. Vi ste bili svedok i ocevidac. Pozdrav !
duric dragan
а новог решења нема.-PA to je nemoguce da nema novog resenja. Ima. I mnogo je prosto zato nije izvodljivo. PRVO- Treba da dodje Janker ili neki drugi predstavnik EU i da nam kaze da moramo pocistiti smece(jer mi sami to ne mozemo dok nam drugi neko vazan ne kaze to) DRUGO- OTPUSTITI osobu odgovornu za to i na radno mesto dovesti skolovanu osobu koja je na birou za nezaposljene nekoliko godina i ona ce taj posao eliminisati ukratko i bez ikakvih investicija. Gradonacelnika Pozarevca odmah skinuti sa funkcije, kao i onog iz Pazara, Beograda, Loznice, Ljubovoje....svugde gde ovo smece postoji. Ministar za zastitu zivotne sredine-od sutra bez posla, Ministar za turizam, od sutra bez posla. Za 6 meseci imacete Srbiju sto se tice ovog smeca slicnu najmanje Hrvatskoj na koju se moramo ugledati. Veci su patriote od nas u svakom pogledu. Ulice su im ciste, oko auto-puta, reke, zastavice njihove domovine na puno kuca. Makar da uradimo kao oni ako ne mozemo kao ostali iz savremenog zapada.
zoran
Ministre Ekologije: zabranite plasticne kese u prodavnicama i uvedite kauciju za plasticne flase. Ovo ne kosta nista a resice 50% problema sa smecem.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.