Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„POLITIKA” NA TERENU S INSPEKTORIMA RADA

Ofanziva ministarstva protiv rada na crno

Provereni su papiri 670 zaposlenih, od kojih 137 nije imalo ugovor o radu ili prijavu na obavezno socijalno osiguranje
У акцији Министарства рада учествовала су 84 инспектора (Фото Д. Жарковић)

„Dobar dan, jeste li vredni?”, ljubazno je upitao čovek s kačketom, kročivši u pekaru. „Jesmo, evo, radimo”, osmehnula se radnica s one strane staklene vitrine. „A vi?”

„I mi”, uzvratio je on i izvadio legitimaciju.

„Mi smo iz inspekcije rada.”

Razlog zbog kojeg se čovek s kačketom Miomir Kostić zatekao tog jutra s koleginicom Aleksandrom Gogić u pekari u beogradskom naselju Banjica jeste to što su njih dvoje bili među 84 inspektora koji su pre dva dana učestvovali u velikoj akciji Inspektorata za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Na zadatku suzbijanja rada na crno u dve beogradske opštine priključila im se i ekipa „Politike”. Posao je bio da se utvrdi radnopravni status zaposlenih u trgovinskim i ugostiteljskim objektima.

U akciji su učestvovala 84 inspektora, koji su obišli 377 objekata – mahom trgovinskih i ugostiteljskih lokala – u opštinama Voždovac i Rakovica. Provereni su papiri 670 zaposlenih, od kojih 137 nije imalo ugovor o radu ili prijavu na obavezno socijalno osiguranje. Zbog toga će biti podneta 82 zahteva za prekršajni postupak, a podneto je i 46 rešenja kojima se poslodavcima nalaže otklanjanje nedostataka u oblasti radnih odnosa.

Inspektor Kostić saopštio je radnici pekare: „Kontrolišemo da li zaposleni imaju ugovore o radu i jesu li prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje”.

Na te njegove reči ona je smireno i ljubazno dala na uvid ličnu kartu.

Isto su učinile i njene koleginice koje su se promolile iz „službenih prostorija”, nedostupnih očima mušterija. U jednu od njih ubrzo su stupili inspektori, kako bi natenane proverili dokumentaciju koju su poslodavci dužni da drže u svom lokalu. Vlasnik pekare u tom trenutku nije bio tu, ali je znao šta su njegove obaveze i Kostić nije imao peripetija. Očas posla od zaposlenih je dobio ugovore i potrebne papire. Prostro ih je po zamrzivaču u nevelikoj prostoriji i počeo da sastavlja zapisnik. Zaposlene su pozvale i vlasnika, koji se ponudio da dođe. Nije bilo potrebe. Sve je proteklo bez trunke napetosti, uz obostranu srdačnost. Inspekcijski nalaz Kostić je neformalno sročio u lakonsku rečenicu: „Sve je čisto – to je lepota!” Bio je to ohrabrujući početak.

A onda smo krenuli nekoliko ulica dalje.

Ponovo pekara, ponovo Banjica. Kroz zatvorena vrata proizvodnog pogona dopire „hit” Baje Malog Knindže: „Rakija se približila duši, crna mi se džigerica suši”. Dve radnice prodaju pecivo. „Ugovori su nam kod gazde, a on je malopre otišao, ali prijavljene smo”, kaže jedna od njih, nešto starija od koleginice. Za inspektore, to je signal da će se ovde zadržati. Gogićeva nalaže radnicama da pozovu vlasnika da dostavi papire. One to čine i po uspostavljanju veze s gazdom mobilni telefon daju inspektorki. U telefonskom razgovoru vlasnik ubeđuje Gogićevu da je na putu: kaže – kod naplatne rampe blizu Čačka. A maločas je izašao iz pekare... Zbilja impresivna brzina.

„Morate da ovlastite nekog od zaposlenih da potpiše zapisnik”, objašnjava mu Gogićeva, sada sasvim načisto da će u taj zapisnik uneti odsustvo dokumentacije iz lokala.

Na njene reči gazda revoltirano uzvraća: te već mu je bila inspekcija, te ko vas je poslao, te ugovori su mu u kancelariji... Ipak, na kraju je ovlastio mlađu radnicu. Njena koleginica uporno je pokušavala da „olabavi” situaciju. Osim što je inspektore pitala da li su gladni – na koje su oni odrično odgovorili – nastojala je da ih ubedi da je gazda, kako reče, fin čovek. Finom čoveku je naloženo da inspekciji dostavi potrebne papire, što ne znači da će ga mimoići pokretanje prekršajnog postupka.

Različiti su načini na koje poslodavci nastoje da eskiviraju zakonske obaveze. Omiljeni izgovor je da su ugovori o radu kod knjigovođe. To nije problem ako je zaista tako. Ali ima slučajeva kada je knjigovođa – fiktivni lik. I radnici umeju da po nalogu „gazde” doprinesu kršenju zakona: dešava se čak da jednostavno pobegnu glavom bez obzira kad inspekcija uđe u radnju. Umesto toga, inspektori ohrabruju zaposlene da sarađuju s njima. Jer, u slučaju kršenja propisa kažnjava se samo poslodavac, i to ne baš „nežno” – za preduzetnike je predviđena prekršajna globa od 300.000 do 500.000, a za privredna društva najmanje 800.000 dinara.

Da u inspektorskom poslu ima i komičnih situacija, svedoče iskustva još jednog inspektorskog tandema čiji su rad ispratili reporteri „Politike”. Prilikom kontrole u prodavnici igračaka gde je sve bilo „čisto”, radnica je na nekoliko mesta parafirala zapisnik koji su sačinili inspektori Dragan Čičić i Vesna Pešić, izjavivši: „Ovoliko se nisam potpisivala ni kad sam se udavala”. Vlasniku obližnjeg lokala brze hrane inspektor Čičić dao je zapisnik rekavši: „Mora da se pritisne”, aludirajući na to da jače stisne olovku kako bi se potpis preslikao na sve listove kopije. Vlasnik je na to izričito rekao: „Slažem se! Nego šta! Da se pritisne, da svi rade po zakonu!”

Istovremeno, u Bulevaru oslobođenja inspektor Milan Stokić je kontrolisao rad ugostiteljskih objekata. U jednom od kafića zatekao je radnicu za šankom koja je tvrdila da je „baš danas počela s probnim radom”, što je izjavio i gazda. Stokić konstatuje da je to ipak prekršaj koji mora da uđe u zapisnik, ali savetuje vlasnika da što pre, po mogućnosti istog dana, prijavi novu radnicu i sačini joj ugovor o radu, pa da ga pošalje inspekciji. Tek što se inspektor latio plajvaza, gazda je već posegao za mobilnim, okrenuo neki broj i rekao u slušalicu: „Slušaj, hajde da ipak uradimo ono danas, hitno je...”

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vlastimirka vlastic
inspekcije rada odavno treba da rade u tim tzv malim biznisima odakle uglavnom potice prva ozbiljna zarada i utaja ,,po supama se proizvodi i distribuira barem 45% namestaja stolova i stolica gde cak nema ni jedan zaposleni ..sve kafanice rade na crno bar 30% kapaciteta a o real prijavi radnika nema ni govora...ali druga strana medalje je ista drzava ..takse na tzv istaknutu firmu na dva objekta kostaju oko 300000 din god ..tzv prinudna clanarina u komori privrednoj 45000 din god ..minimalac skocio za 250 do 300000 god na 10 zaposlenih ..obaveza tzv zastitara mesecno prosek 8000 din za 10 radnika itd ..ova god bez poskupljenja drzavnih usluga i komunalnih energetskih prevoznickih nammeti na 10 radnika porasli za 650000 din ..pa vi izracunajte
Luka
Nazalost, briljantni ljudi godinama rade po zdravstvenim ustanovama na nivou specijalista i daju poslednji atom snage da lece nas narod, a i dalje niti ugovora, a kamoli naknade, plate, ili bilo kakve socijalne sigurnosti. Izuzetno tuzno, a pre svega destruktivno za nas same. Svetla na kraju tunela nema... :(
Selena Pesic
A gde su kancalarije po stanovima ?
Goran
Nema od tog posla nista. Vecina radi ña crno. I bice uvek tako.
Petar -Ok
Problemi se mogu relativno lako rešavati , tako što će inspektor rada umesto u kancelariji dnevno da obiđe desetak i više radnji, za 20 i više radnih dana ispadne veliki broj. Drugo , čim neko ima registrovanu radnju ili gradilište , odmah mora i da ima određen broj prijavljenih radnika. Ne može imati radnju ili lokal bez radnika. Onog momenta kad dobije dozvolu ,mora imati i broj prijavljenih radnika. Uhvatiš ga samo jednom , odmah zatvaranje i uz to i kazna. Ponovno otvaranje , prvo broj prijavljenih radnika i plaćeni porezi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.