Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Ličnosti

Pomogli su mi intuicija i muzičko iskustvo

„Nemanjići” imaju odlike velike serije koja mora da sadrži elemente i epskog i lirskog, svetovnog i duhovnog, pa i mitskog, ako hoćete. Moj najveći zadatak bio je da sve to objedinim i nađem jedinstven muzički ton u seriji, priča Dragoljub Ilić Ilke
Драгољуб Илић Илке (Фото Небојша Марјановић)

Iako je pre dve godine otišao u penziju, Dragoljub Ilić Ilke ponovo se vratio u RTS, kuću u kojoj je proveo četvrtinu veka, od čega prvih deset u PGP-u. Kako kaže, hteo – ne hteo, vratio se prvo da komponuje songove za dečju seriju „Plava ptica”, a potom je dobio poziv da se  uhvati u koštac sa više nego ozbiljnim poslom komponovanja muzike za seriju „Nemanjići”. I dok bura oko serije još uvek traje, muzika koju je nekadašnji odgovorni urednik Muzičke redakcije RTS-a komponovao na društvenim mrežama dobija pohvale. Za sada stidljive, kaže Ilić, jedan od osnivača grupe „Generacija 5”, autor kompozicije „Za milion godina” kojom je uspeo da ujedini najveća imena nekadašnje jugoslovenske muzičke scene, ali i autor muzike za brojne filmove i serije.

Rad na seriji „Moj rođak sa sela” bio je presudan da mu ponude da komponuje za „Nemanjiće”. Zapravo, pozvan je na preporuku Marka Marinkovića koji se kao reditelj potpisao ispod obe serije.

– U „Mom rođaku sa sela” muzika je više ambijentalna i u njoj sam koristio klavir kao osnovni instrument, iako on nije svojstven selu. Ali, pomoću njega vezao sam se za lik iz serije. Reč je o Vraniću, koji iz grada dolazi u selo u potrazi za korenima, za mirom... Tu je muzika oslikala unutrašnje stanje televizijskog junaka, njegove emocije. I muzika je intimna, što je potpuno različito od „Nemanjića” kod kojih sve mora da bude veliko. Oni imaju odlike velike serije koja mora da sadrži elemente i epskog i lirskog, svetovnog i duhovnog, pa i mitskog, ako hoćete. Moj najveći zadatak bio je da sve to objedinim i da nađem jedinstven muzički ton u seriji – priča Dragoljub Ilić objašnjavajući kako muzika mora da ima jedinstven sadržalac da bi se svi ovi zahtevi zadovoljili. A to se radi ili uz pomoć aranžmana, boje instrumenta ili muzičkog jezika koji se koristi.

– Bilo je prigovora da Nemanjići pričaju savremenim jezikom, što mislim da je dobro. Teško da bi ih neko razumeo da govore jezikom onog vremena. Isto tako, i muzika mora da komunicira sa vremenom u kojem živi. Da komunicira sa gledaocima. Odlučio sam da za ovu seriju muziku komponujem na klasičan način. Ima digitalni deo odrađen u kompjuteru, ali veći deo muzike je odsviran, što je čini dostupnom. To je zvuk koji ne iritira, zvuk prirodnih instrumenata. I to mi je bio ključ za komponovanje. U orkestru koji sam nazvao po imenu serije bilo je više od 50 izvođača, muzičara, horskih pevača, solista. Sada radim na izdavanju CD-a i pravim izbor numera. Kada bih potpisao sve izvođače ispod svake od njih, to bi zauzelo deset strana albuma – priča smejući se Ilić.

U orkestar „Nemanjići” okupio je i profesore i studente sa FMU, kao i dva hora od kojih je jedan on napravio za potrebe serije, dok je drugi vizantijski „Mojsije Petrović” pod rukovodstvom Nikole Popmihajlova, koji mu je mnogo pomogao u kreiranju dela muzike oko priče o Svetom Savi.

Da bi uspešno odradio povereni mu posao, Dragoljub Ilić se prvo bacio u istraživanje. I nije mu bilo lako.

– Ne postoje zapisi iz 12. veka preko kojih sam mogao nešto da saznam o muzici tog vremena. Muzičari se prvi put pominju na prelazu iz 12. u 13. vek, i to kada je Sveti Sava preveo „Nomokanon”, kodeks ponašanja crkvenog i civilnog društva. Tu prvi put saznajemo da su postojali čuveni skomrasi, muzičari i pevači, pripovedači i zabavljači, žongleri. Današnjim rečnikom rečeno, multimedijalni umetnici koji su na ovaj prostor došli sa Germanima i krstašima. Zabavljali su dvorjane, umorne vojnike... i pominju se kao „sviralnici”, oni koji su svirali gudačke instrumente i udaraljke, kao i „praskavnici” koji su, pretpostavljam, svirali duvačke instrumente. U takvoj situaciji mogao sam da se pouzdam u svoje muzičko iskustvo i intuiciju, osećaj kako bi muzika morala da zvuči –priča Dragoljub Ilić.

Bez muzičkih uslovljavanja
– Gledaoci ne moraju da znaju u kakvim je uslovima šta rađeno. Ja sam prisustvovao snimanju nekih masovnih scena na temperaturi većoj od 40 stepeni, a ljudi su bili u punoj ratnoj opremi. Malo ko zna koliko je teško uraditi seriju koja je u epohi.Sa ogromnim brojem scenskih elemenata i armijom ljudi koji su radili kompjutersku grafiku da bi dočarali vreme i ambijent u kojem se to dešavalo. Pitao sam Gordana Mihića kako on doživljava muziku, a on mi je odgovorio: „Ovo je istorijski roman. Jedno od mogućih viđenja srpske istorije i utoliko imaš slobodu da razviješ svoju muzičku priču. Bez muzičkih uslovljavanja”, kaže Dragoljub Ilić Ilke.

Intuicija i bogato iskustvo „odveli” su ga do Divne Ljubojević u čijoj muzičkoj ličnosti je, kako kaže, sadržana i epika i etnos, lirika i duhovnost.

– Ona mi je bila inspiracija za stvaranje muzike jer je sve to sadržala u sebi. Po tom svom muzičkom karakteru, Divna je jedinstvena u svetu. I nije fraza kada kažem da sam počastvovan što je ona deo muzike „Nemanjića”. Tu je i Nikola Popmihajlov, izuzetan muzički lik. Pojac u pravom smislu te reči. Završio je studije vizantijskog pojanja u Grčkoj i po tome je jedinstven kod nas. Puno sam naučio od njega i o vremenu muzike koju sam komponovao, naročito o njenom duhovnom aspektu. Mnogo mi je pomogao i Ljuba Dimitrijević, osnivač ansambla „Renesans”, sa kojim sarađujem dugo. On i njegove kolege su izvodili muziku koju smo koristili za scene gozbi i svetkovina. Koristili smo za to različite instrumente, od gudačkih vijelu, fidel, violu de gambu, razne frule, kravlji rog. I razne vrste udaraljki. Članovi „Renesansa” i ti instrumenti bili su mi baza za umetničku nadgradnju. Osnovu orkestarskog zvuka čine gudački instrumenti koji su u tradiciji svih velikih epskih serijala i filmova poput „Igre prestola”, „Gospodara prstenova”... i oni nose generalni zvuk u muzičkom smislu. U kombinaciji sa starim instrumentima oni daju monumentalnost u zvuku – priča Ilić koji je za lirske muzičke momente posegnuo za solo violončelom i solo violinom koju je odsvirala Tijana Milošević, koncertmajstor Beogradske filharmonije. Epski deo obojile su udaraljke uz duvački korpus.

Duhovni deo muzike koji je komponovao Dragoljub Ilić malo je transformisao, zapravo obogatio vokalima koji nisu strogo glasovi duhovnih pojaca već pevača pop muzike.

– U toj kombinaciji stvoren je novi kvalitet. Ta muzika je tako postala pitkija, prijemčivija, umesto da bude distancirana i vezana samo za crkveno pojanje. U celoj ovoj mojoj muzičkoj priči trudio sam se da poštujem vreme o kojem se govori u seriji, „da budem tačan”. Ali i da unesem duh savremenog. I tada sam pribegavao savremenoj digitalnoj tehnologiji i tehničkim instrumentima kako bih na savremen način oslikao likove i događaje – priča naš sagovornik.

O svojoj muzici Dragoljub Ilić Ilke kaže da ne može da sudi, ali sud kolega i prijatelja bio je – pozitivan. Oni su znali pred kakvim je izazovom bio pa je od njih dobio – čestitke.

– Na društvenim mrežama, pored neutemeljenih i tendencioznih komentara na seriju, nekako su se stidljivo promolili pohvalni na muziku. Mislim da će biti potrebno vreme da se strasti slegnu da bismo mogli da damo neke vrednosne sudove. Seriju sam radio dugo, praktično sam joj poklonio godinu dana svog života. Ali, nijednog trenutka mi nije krivo jer sam učestvovao u velikom projektu koji je iz mene izvukao maksimum – kaže Dragoljub Ilić Ilke.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.