Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DO­SI­JE: ZA­ŠTI­TA LIČ­NIH PO­DA­TA­KA U EU I SR­BI­JI

„Gugl”, „Fej­sbuk” i dr­ža­va mi­sle da ima­ju pra­vo na sve

Evro­pa je do­ne­la ured­bu o za­šti­ti in­for­ma­ci­ja o lič­no­sti koja stupa na snagu u maju, a Be­o­grad će pro­ba­ti da se sa njom usa­gla­si zbog čega radi na novom zakonu

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča

Beč – To što je EU po­ve­ro­va­la Va­šing­to­nu da se u SAD po­štu­je taj­no­vi­tost na­ših lič­nih po­da­ta­ka bi­lo bi isto kao da je po­ve­ro­va­la Pe­kin­gu da se u Ki­ni po­štu­ju ljud­ska pra­va. 

Ovim re­či­ma se mla­di austrij­ski advo­kat Maks Šrems ne­dav­no obra­tio uče­sni­ci­ma kon­fe­ren­ci­je o za­šti­ti po­da­ta­ka o lič­no­sti u or­ga­ni­za­ci­ji gra­da Be­ča. Po­zvan je na skup jer je još kao stu­dent pra­va ube­dio sud da do­go­vor iz­me­đu SAD i EU, po ko­jem je Si­li­ci­jum­ska do­li­na sta­vlje­na iz­nad evrop­skih za­ko­na o za­šti­ti pri­vat­no­sti, ne mo­že bi­ti va­li­dan. Šrems je tvr­dio da je Bri­sel do­zvo­lio „Fej­sbu­ku”, „Gu­glu” i dru­gim IT dži­no­vi­ma da kr­še evrop­ske za­ko­ne o za­šti­ti pri­vat­no­sti sa­mo na osno­vu jed­nog pi­sma ko­je su SAD po­sla­le EU. 

Ta­mo se na­vo­di­lo da se u SAD po­štu­ju in­for­ma­ci­je o lič­no­sti i da za­to Evro­plja­ni ne tre­ba da bri­nu što „Fej­sbuk” ili „Gugl” iz­no­se nji­ho­ve po­dat­ke iz Evro­pe i pre­no­se pre­ko Atlan­ti­ka. Austri­ja­nac je to po­bi­jao, upo­zo­ra­va­ju­ći da u SAD ne po­sto­ji vi­sok ste­pen za­šti­te in­for­ma­ci­ja o lič­no­sti, pri če­mu po­da­ci stra­nih, pa ti­me i evrop­skih ko­ri­sni­ka, još lak­še bi­va­ju do­sta­vlje­ni Na­ci­o­nal­noj bez­bed­no­snoj agen­ci­ji (NSA). Ot­ka­ko je Edvard Sno­u­den iza­šao u jav­nost, vi­še ne­ma sum­nje da kor­po­ra­ci­je iz SAD mo­ra­ju da po­dat­ke svo­jih ko­ri­sni­ka ustu­pe ame­rič­kim slu­žba­ma, bio je još je­dan Šrem­sov ar­gu­ment.

 

Po­sle ovih ot­kri­ća i Šrem­so­vih sud­skih bi­ta­ka, Bri­sel je ko­nač­no od­ba­cio po­god­bu sa SAD i do­neo no­vu ured­bu o za­šti­ti po­da­ta­ka, ko­ja bi tre­ba­lo da bo­lje za­šti­ti pri­vat­nost gra­đa­na EU. Ured­ba stu­pa na sna­gu 25. ma­ja i ne­po­sred­no će se pri­me­nji­va­ti u svim ze­mlja­ma EU. Zna­čaj­na je i za gra­đa­ne Sr­bi­je jer Be­o­grad ra­di na to­me da sa njom uskla­di svo­je za­ko­no­dav­stvo. Ka­ko se ču­lo na beč­kom sku­pu, no­vi evrop­ski za­kon od­no­si­će se na sve kom­pa­ni­je ko­je po­slu­ju u EU i pri­ku­plja­ju po­dat­ke o nje­nim dr­ža­vlja­ni­ma, kao i na rad dr­žav­nih usta­no­va.

Ista pra­vi­la va­ži­će za evrop­ske, ame­rič­ke ili srp­ske fir­me na tr­ži­štu pod kon­tro­lom Bri­se­la, pri če­mu one ne mo­ra­ju da ima­ju kan­ce­la­ri­ju u EU, kao što je slu­čaj „Vo­ca­pa”. Za naj­go­re po­vre­de po­put ob­ra­de po­da­ta­ka bez do­zvo­le pred­vi­đe­ne su mak­si­mal­ne ka­zne od 20 mi­li­o­na evra ili če­ti­ri od­sto go­di­šnjeg pro­fi­ta ko­ji kom­pa­ni­ja ostva­ri na glo­bal­nom ni­vou (šta god da je ve­će od ta dva). Me­đu stva­ri­ma ko­je se za­bra­nju­ju je­ste i re­dov­na prak­sa Mar­ka Za­ker­ber­ga da pri­ku­plja po­dat­ke čak i onih ko­ri­sni­ka in­ter­ne­ta ko­ji ne­ma­ju pro­fil na „Fej­sbu­ku”. Ko­ri­sni­ci­ma se ga­ran­tu­je i pra­vo da za­tra­že da nji­ho­vi lič­ni po­da­ci bu­du iz­bri­sa­ni (po­put pre­tra­ge na „Gu­glu” ili in­for­ma­ci­ja sa „Fej­sbu­ka”) i da kom­pa­ni­je ko­je ih ima­ju, kao i nji­ho­vi po­slov­ni part­ne­ri, vi­še ne mo­gu da ši­re i pro­ce­su­i­ra­ju te in­for­ma­ci­je (na pri­mer u svr­hu ogla­ša­va­nja). Mno­gi pri­vat­ni bi­zni­si i dr­žav­ne usta­no­ve zbog to­ga će mo­ra­ti da ima­ju slu­žbe­ni­ka ko­ji će bi­ti za­du­žen za ču­va­nje ovih po­da­ta­ka. Ured­ba se od­no­si na gra­đa­ne EU čak i slu­ča­ju da su nji­ho­vi po­da­ci po­hra­nje­ni na ser­ve­ri­ma ne­gde dru­gde. 

Evropa je najveće tržište

Da ne­hat pri ru­ko­va­nju ime­ni­ma, adre­sa­ma i lič­nim kar­ta­ma mo­že ima­ti i tra­gič­ne po­sle­di­ce po­ka­zao je slu­čaj iz Bri­ta­ni­je ka­da je gre­škom nad­le­žne usta­no­ve muž na­sil­nik sa­znao gde mu se pre­se­li­la su­pru­ga, oti­šao ta­mo i ubio je. Ne ta­ko dra­sti­čan, ali na­ma bli­ži pri­mer, je­ste sa Ko­so­va gde je vla­da na svom saj­tu ob­ja­vi­la ime­na ko­ri­sni­ka so­ci­jal­ne po­mo­ći i vi­si­nu tih pri­ma­nja. Maks Šrems je u iz­ja­vi za „Po­li­ti­ku” ob­ja­snio za­što mi­sli da će se Si­li­ci­jum­ska do­li­na ubu­du­će vi­še oba­zi­ra­ti na evrop­ska pra­vi­la: „Mo­žda mi­sli­te da je 20 mi­li­o­na evra ma­lo za ’Fej­sbuk’, da će on pla­ti­ti ka­znu i na­sta­vi­ti po sta­rom, ali imaj­te u vi­du da bi on bio ka­žnjen ne sa 20 mi­li­o­na evra, već sa če­ti­ri od­sto su­me ko­ju za go­di­nu da­na za­ra­di na svet­skom ni­vou, a to su mi­li­jar­de evra.”

Ipak, bi­će pro­ble­ma jer će se ame­rič­ke kor­po­ra­ci­je u prak­si su­o­či­ti sa di­le­mom da li da kr­še ame­rič­ki za­kon, ko­ji od njih tra­ži da im ustu­pe po­dat­ke o ko­ri­sni­ci­ma, ili evrop­ski za­kon, ko­ji to za­bra­nju­je.

„Evro­pa ovom ured­bom stva­ra me­hur oko svo­jih gra­ni­ca i utvr­đu­je da se in­for­ma­ci­je o nje­nim gra­đa­ni­ma ne sme­ju iz­no­si­ti iz Evro­pe, na pri­mer, u SAD i on­da u NSA. Mi smo naj­ve­će tr­ži­šte i ’Gugl’ bi pro­pao kad bi bio is­te­ran odav­de. Za­to Bri­sel ne tre­ba da po­pu­šta kad tvr­di da ’Gugl’ ne­ma pra­vo da ču­va isto­ri­ju na­ših pre­tra­ga u po­sled­njih 20 go­di­na”, za­klju­ču­je naš sa­go­vor­nik, je­dan od 30 naj­u­ti­caj­ni­jih mla­dih lju­di u Evro­pi pre­ma iz­bo­ru  „Forb­sa”. 

Foto Piksabej

Za In­grid Brod­nig, autor­ku knji­ga „La­ži na mre­ži” i „Mr­žnja na mre­ži”, naj­ve­ća ma­na ured­be je­ste to što je u po­je­di­nim de­lo­vi­ma bu­šna po­put švaj­car­skog si­ra. U iz­ja­vi za naš list In­grid Brod­nig is­ti­če da je re­gu­la­ti­va do­zvo­li­la ban­ka­ma i dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma da od­lu­ke prav­da­ju al­go­rit­mi­ma uz jed­no­stav­no ob­ja­šnje­nje da je kli­jent od­bi­jen „za­to što je ta­ko re­kao ra­ču­nar”.

„Soft­ver po­sta­je va­žan u na­šim ži­vo­ti­ma jer od­re­đu­je da li će­mo do­bi­ti po­zaj­mi­cu i ko­li­ka će nam bi­ti pre­mi­ja osi­gu­ra­nja. Ured­ba do­zvo­lja­va da jed­no­stav­no ka­že­te da je kom­pju­ter ta­ko iz­ra­ču­nao, što ni­je do­bro, jer sva­ko od nas ima pra­va da zna za­što je od­bi­jen i na osno­vu ko­jih po­da­ta­ka kon­kret­no”, ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca. 

Ona do­da­je da je jed­na od naj­bo­ljih stra­na u re­gu­la­ti­vi to što se za­bra­nju­ju ta­ko­zva­na sit­na slo­va u ugo­vo­ri­ma.

„Ka­da ste se pri­ja­vlji­va­li na sajt, dru­štve­nu mre­žu, za mejl ili ne­ku dru­gu uslu­gu, kom­pa­ni­je su vam sla­le pre­du­gač­ke po­nu­de sit­no ku­ca­nog tek­sta, pi­ta­ju­ći vas da li se sla­že­te. Ni­ko to ni­je hteo da či­ta i svi su klik­ta­li da se sla­žu. ’Gugl’ bi vam na­vod­no ob­ja­šnja­vao na šta sve ima pra­va kad je reč o va­šim po­da­ci­ma, ali bi je­di­no iskre­no ob­ja­šnje­nje bi­lo da ka­že da ima pra­vo na sve. Po­sle 25. ma­ja kom­pa­ni­je će mo­ra­ti da ja­snim i pre­ci­znim je­zi­kom ob­ja­sne ko­je po­dat­ke že­le i zbog če­ga. Ra­ni­je ste jed­nim kli­kom da­va­li sa­gla­snost za sve što se od vas tra­ži­lo, dok će­te da­va­ti sa­gla­snost za po­seb­ne stva­ri, pri če­mu će­te ne­što mo­ći da od­bi­je­te a dru­go da pri­hva­ti­te”, do­da­je na­ša sa­go­vor­ni­ca. 

Kazne do dva miliona dinara

Ko­li­ko dr­ža­va, kom­pa­ni­je i dru­ge or­ga­ni­za­ci­je zna­ju o na­ma po­ka­zu­je se sva­ki put kad nam „Fej­sbuk” za pri­ja­te­lje pred­lo­ži  lju­de sa ko­ji­ma ne­ma­mo za­jed­nič­kih pri­ja­te­lja na mre­ži, ali či­je bro­je­ve ima­mo u mo­bil­nim te­le­fo­ni­ma. „Gugl” nas pod­se­ća da ima­mo let jer je tu in­for­ma­ci­ju pro­če­šljao u elek­tron­skim kar­ta­ma iako mu mi ni­smo da­li sa­gla­snost da nam če­šlja po mej­lo­vi­ma, ili ni­smo zna­li da je­smo. Za Sr­bi­ju je va­žan i pri­mer iz ne­dav­ne kam­pa­nje za be­o­grad­ske iz­bo­re ka­da su se gra­đa­ni ža­li­li da ih vla­da­ju­ća stran­ka sa ne­po­zna­tih bro­je­va zo­ve na mo­bil­ne te­le­fo­ne ko­je su nje­ni ak­ti­vi­sti, ka­ko su ob­ja­šnja­va­li, do­bi­li iz op­šti­ne.

Isto­vre­me­no Sr­bi­ja na­sto­ji da se usa­gla­si sa evrop­skom re­gu­la­ti­vom i do­ne­se no­vi za­kon o za­šti­ti po­da­ta­ka. Ka­ko nam ob­ja­šnja­va Sa­ša Ga­jin, član rad­ne gru­pe Mi­ni­star­stva prav­de za iz­ra­du tog za­ko­na i pro­fe­sor na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Uni­on, „cilj no­vog za­ko­na upra­vo i je­ste pot­pu­no uskla­đi­va­nje na­šeg za­ko­no­dav­stva u ovoj obla­sti sa evrop­skom ured­bom da bi Sr­bi­ja po­sta­la deo je­din­stve­nog prav­nog pro­sto­ra za­šti­te po­da­tka o lič­no­sti na tlu Evro­pe”. 

„U Sr­bi­ji će se pra­vo na za­šti­tu po­da­ta­ka šti­ti­ti na isti na­čin kao i u EU. No­vim za­ko­nom se pro­ši­ru­je le­pe­za pra­va u ovoj obla­sti, od­re­đu­ju me­re za­šti­te po­da­ta­ka, na pri­mer da se sva­ka po­vre­da mo­ra pri­ja­vi­ti po­ve­re­ni­ku, i raz­vi­ja­ju no­vi prav­ni me­ha­ni­zmi za­šti­te li­ca či­ji se po­da­ci ob­ra­đu­ju. Osim po­ve­re­ni­ka, ko­ji će vr­ši­ti in­spek­cij­ski nad­zor sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no ili na osno­vu pri­tu­žbi i iz­ri­ca­ti man­dat­ne ka­zne, za­šti­tom po­da­ta­ka ba­vi­će se pre­kr­šaj­ni su­do­vi, kao i par­nič­ni su­do­vi pred ko­ji­ma će­te mo­ći da tra­ži­te na­dok­na­du šte­te i dru­ge ob­li­ke za­šti­te po­vre­đe­nog pra­va lič­no­sti”, ob­ja­šnja­va pro­fe­sor Ga­jin za „Po­li­ti­ku”.

On do­da­je da na­crt za­ko­na pred­vi­đa da će pre­kr­šaj­ni su­do­vi mo­ći da iz­ri­ču ka­zne od 50.000 do dva mi­li­o­na di­na­ra za po­vre­du za­kon­skih od­red­bi, dok će po­ve­re­nik mo­ći da iz­ri­če man­dat­ne ka­zne od 20.000 do 100.000 di­na­ra u za­vi­sno­sti od to­ga ko­je li­ce se ka­žnja­va.

Srp­ski pred­stav­nik na sku­pu u Be­ču bi­la je Sla­vo­ljup­ka Pa­vlo­vić iz Kan­ce­la­ri­je po­ve­re­ni­ka za in­for­ma­ci­je od jav­nog zna­ča­ja i za­šti­tu po­da­ta­ka o lič­no­sti. Ona je pod­se­ti­la da su ka­me­re po­sta­vlje­ne zbog nad­zo­ra sa­o­bra­ćaj­ni­ca usni­mi­le par ko­ji je imao seks na jav­noj po­vr­ši­ni u bli­zi­ni „Are­ne” i da je sni­mak, na ko­jem su se ja­sno vi­de­la li­ca, do­speo na in­ter­net a da ni­je bi­lo mo­gu­će utvr­di­ti ko­ji po­li­ca­jac je bio od­go­vo­ran. U raz­go­vo­ru za naš list, ona je skre­nu­la pa­žnju i na to da su ose­tlji­vi psi­hi­ja­trij­ski po­da­ci jed­nog pa­ci­jen­ta 2015. iz­ne­ti iz bol­ni­ce „La­za La­za­re­vić”, do­sta­vlje­ni mi­ni­stru zdra­vlja, po­tom MUP-u i ko­nač­no ob­ja­vlje­ni u me­di­ji­ma. 

„Sve se za­vr­ši­lo ta­ko što je od­go­vor­no li­ce u bol­ni­ci do­bi­lo opo­me­nu, dok je u od­no­su na mi­ni­stra zdra­vlja po­stu­pak za­sta­rio jer ni­su mo­gli da ga na­đu da mu uru­če po­ziv”, pod­se­ća na­ša sa­go­vor­ni­ca. 

Ona sma­tra da Sr­bi­ja kao dr­ža­va ni­je pre­vi­še za­in­te­re­so­va­na da ure­di ovu oblast i da je Be­o­grad re­šio da na br­zi­nu na­pi­še no­vi za­kon i jed­no­stav­no pre­pi­še od­red­be iz evrop­ske ured­be sa­mo za­to što se to oče­ku­je od nje­ga u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Ve­ru­je da gra­đa­ni gre­še ka­da ka­žu da ih ni­je bri­ga šta se de­ša­va sa nji­ho­vim po­da­ci­ma jer „ne­ma­ju šta da kri­ju”. 

„Ni­je reč o to­me da li ima­te ne­što da kri­je­te. Ne­ko mo­že da vam ukra­de iden­ti­tet ili da po­vre­di va­še do­sto­jan­stvo. Ka­da ne­ko zbog dnev­no­po­li­tič­kih ob­ra­ču­na ima pri­stup na­šem gi­ne­ko­lo­škom kar­to­nu ili zna da smo uzi­ma­li ta­ble­te za spa­va­nje, to nas vo­di ka or­ve­lov­skoj dr­ža­vi. Čo­vek ko­me je po­vre­đe­na pri­vat­nost je ogo­ljen čo­vek, a valj­da ni na uli­cu ne iz­la­zi­mo go­li”, upo­zo­ra­va Sla­vo­ljup­ka Pa­vlo­vić. 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav
Od momenta kad nabavimo kompjuter i počnemo ga koristiti, izloženi smo sima i svakome. Što to da me brine, tehniku koristim jer je velika pomoć, korisna je, malo škrabam, lajem u komentarima i lajem na sve, pa nek čitaju. Lajem, jer me je strah kuda ide ovaj svet? I ovi sa zapada i ovi sa istoka probavaju opasne bombe, nuklearne i svake druge i rade običnom svetu o glavi. Ja lajem i mnogi drugi, možda nas čuju, možda pročitaju šta škrabamo, pa stave prst na čelo i poštede nas zla, koje se već nazire. Neka znaju ko laje i koliko nas je, ko su nam mame, tate, kad idemo u WC, kad i koliko se intimno družimo sa našim dragim lepoticama. Samo da bude mira na ovom svetu, da nema kuge gladi i rat a oni neka nas prisluškuju, ništa korisno od nas za njih.
miroslav
Mihajlo bre, anonimnosti nema, baš da anonimnost branim životom, kako kad je odbrana uzaludna. Privatnost nema, tejne nema, snimaju nas na ulici, trgovini, aerodrumu,snimaju nas onog momenta kad uključimo kompjuter i momilni telefon. Možemo mi galamiti koliko hoćemo da smo za privatnost, za tajnost, za slobodu govora, za "otvoreno društvo", ali oni nas slušaju, gledaju i obrađuju naše reči i naše slike. Mihajlo bre, šta treba da kupimo frulu, nekoliko ovaca, odemo u planinu, razgovaramo sa ovcama, gledamo kako trava raste, da bi živeli u tajnosti, privatnosti, možda je to OK, za onoga koga nervira prisluškivanje i posmatranje velike braće?
Mihajlo
Anonimnost nije privilegija nego pravo koje treba braniti životom. Prva rečenica manifesta Sajferpank pokreta je: "Privatnost je neophodan uslov za otvoreno društvo informatičkog doba. Privatnost nije tajna. Privatna stvar je nešto što se ne želi podeliti sa celim svetom, tajna je nešto što se ne želi podeliti ni sa kim. Privatnost je moć selektivnog otkrivanja sebe svetu". Svako ko se odriče prava na privatnost, jer "nema šta da krije" se ne razlikuje od onoga ko se odriče prava na slobodu govora jer "nema šta pametno da kaže".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.