Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Moj pr­vi dvor bio je ša­tor

Ar­hiv Sr­bi­je ob­ja­vio fo­to­-mo­no­gra­fi­ju o kra­lju Alek­san­dru Pr­vom Ka­ra­đor­đe­vi­ću. – Imao je ose­ćaj za voj­nič­ku di­sci­pli­nu, ali za­me­ra­li su mu da dr­ža­vom upra­vlja kao ka­sar­nom
Вен­ча­ње кра­ља Алек­сан­дра и кра­љи­це Ма­ри­је (Фо­то­гра­фи­је из књи­ге „Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић”)

Ar­hiv Sr­bi­je upra­vo je ob­ja­vio fo­to­-mo­no­gra­fi­ju „Alek­san­dar Pr­vi Ka­ra­đor­đe­vić”, a iz­bor od 290 fo­to­gra­fi­ja iz zbir­ki Ar­hi­va, naj­ve­ćim de­lom se od­no­si na rat­ni pe­ri­od 1912–1918, kao i na fo­to­gra­fi­je iz jav­nog i pri­vat­nog ži­vo­ta. Me­đu nji­ma su i one ko­je su na­či­ni­li Sam­son Čer­nov, Ri­sta Mar­ja­no­vić, Mi­lo­je P. Igru­ti­no­vić, Hen­ri Ma­nu­el, Ho­ras Ešton. Knji­gu su pri­re­di­li Sa­ša Ru­že­sko­vić i Bran­ko Bog­da­no­vić.

– Vr­hov­na ko­man­da je u okvi­ru svog pres-bi­roa an­ga­žo­va­la fo­to­gra­fe, sni­ma­te­lje i sli­ka­re ko­ji su osta­vi­li dra­go­ce­ni do­ku­men­tar­ni ma­te­ri­jal; za­be­le­ži­li sce­ne sa bo­ji­šta, stra­da­nje na­ro­da i voj­ske, Al­ban­sku epo­pe­ju i pri­zo­re sa So­lun­skog fron­ta. I u mir­no­dop­skom pe­ri­o­du, Alek­san­dar Pr­vi je sni­man to­kom dr­žav­nih i pri­vat­nih sve­ča­no­sti, ali i u kru­gu po­ro­di­ce ili pri­ja­te­lja. Na sli­ka­ma su za­be­le­že­na i kra­lje­va pu­to­va­nja po Ju­go­sla­vi­ji i ino­stran­stvu – na­vo­di autor pred­go­vo­ra Bran­ko Bog­da­no­vić. 

Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić ro­đen je 1888. na Ce­ti­nju, kao dru­gi sin kne­za Pe­tra Ka­ra­đor­đe­vi­ća i Lju­bi­ce Zor­ke, naj­sta­ri­je ćer­ke cr­no­gor­skog kne­za Ni­ko­le Pr­vog Pe­tro­vi­ća. Upi­san je u Im­pe­ra­tor­sku ško­lu prav­nih na­u­ka u Sankt Pe­ter­bur­gu. Na­kon Maj­skog pre­vra­ta, obra­zu­je se u Sr­bi­ji, a de­cem­bra 1903. u či­nu re­do­va stu­pa u 6. pe­ša­dij­ski puk „Kra­lje­vi­ća Alek­san­dra”. 

– Igrom sud­bi­ne, Alek­san­dar Pr­vi du­žno­sti je pre­u­zi­mao u tre­nu­ci­ma pre­sud­nim po bu­duć­nost Sr­bi­je: u do­mo­vi­nu je kro­čio na­kon Maj­skog pre­vra­ta, u je­ku bor­be za me­đu­na­rod­no pri­zna­nje no­ve di­na­sti­je; re­for­ma­ma voj­ske pri­stu­pio je u vre­me Ca­rin­skog ra­ta i Anek­si­o­ne kri­ze; ru­ko­vod­stvo nad Ar­mi­jom pri­mio je to­kom bal­kan­skih ra­to­va; pred Sa­ra­jev­ski aten­tat, Jul­sku kri­zu i iz­bi­ja­nje Ve­li­kog ra­ta, po­stao je za­po­ved­nik ce­lo­kup­ne voj­ske. U 24. go­di­ni, bez ika­kvog rat­nog is­ku­stva, u či­nu ma­jo­ra, pri­mio je ko­man­du nad jed­nom ar­mi­jom, a dve go­di­ne ka­sni­je i nad ce­lo­kup­nom voj­skom, ka­da je imao sre­ću da bu­de okru­žen voj­sko­vo­đa­ma po­put Ra­do­mi­ra Put­ni­ka, Ži­vo­ji­na Mi­ši­ća, Ste­pe Ste­pa­no­vi­ća, Pe­tra Bo­jo­vi­ća. Ova­kvo okru­že­nje do­pri­ne­lo je po­be­di kod Ku­ma­no­va, oslo­ba­đa­nju Sko­plja, Pri­le­pa, Bi­to­lja, po­be­di kod Bre­gal­ni­ce – is­ti­če Bog­da­no­vić. 

U naj­te­žim rat­nim tre­nu­ci­ma, ka­ko do­da­je, Alek­san­dar Pr­vi de­lio je sud­bu obič­nih voj­ni­ka i obi­la­zio je nji­ho­ve re­do­ve. Ne­po­sred­no na­kon pro­bo­ja So­lun­skog fron­ta, na­re­dio je da se na ko­ti 1521, na vr­hu Kaj­mak­ča­la­na, po­dig­ne spo­men-ka­pe­la sa po­sve­tom: „Mo­jim div-ju­na­ci­ma, ne­u­stra­ši­vim i ver­nim, ko­ji gru­di­ma svo­jim otvo­ri­še vra­ta slo­bo­di i osta­še ov­de kao več­ni stra­ža­ri na pra­gu Otadž­bi­ne”.

– Alek­san­drov voj­nič­ki ka­rak­ter mo­žda je naj­bo­lje opi­sa­la Fran­cu­ski­nja Klod Elan u knji­zi o na­šem kra­lju: „Alek­san­dar je šest go­di­na pro­ži­veo na boj­nom po­lju. 'Moj pr­vi dvor je bio ša­tor', vo­leo je ka­sni­je da ka­že. Tu se on stvar­no i for­mi­rao. Uosta­lom, kao i nje­gov otac, ro­đen je kao voj­nik; imao je ose­ćaj za di­sci­pli­nu, slu­žio se di­rekt­nim, ener­gič­nim me­to­da­ma. Nje­mu su za­me­ra­li da dr­ža­vom upra­vlja kao ka­sar­nom, osla­nja­ju­ći se na voj­sku jer je ona kon­kret­na sna­ga bez ko­je ne mo­že po­sto­ja­ti istin­ska vlast, a ko­ja je do­volj­na da je osi­gu­ra – pod­se­ća Bog­da­no­vić.

Knji­ga do­no­si i fo­to­gra­fi­je s kra­lje­ve svad­be, ko­ji je in­kog­ni­to 1922. ot­pu­to­vao u po­se­tu ru­mun­skom kra­lju Fer­di­nan­du Pr­vom, gde se ve­rio s nje­go­vom ćer­kom Ma­ri­jom. Svad­ba je bi­la u Be­o­gra­du, a ce­re­mo­ni­ju su pra­ti­li me­di­ji iz ce­le Evro­pe. Ta ve­li­ka ko­lek­ci­ja sli­ka je sa­ču­va­na.

– Alek­san­dar Pr­vi re­ša­vao je niz me­đu­dr­žav­nih pro­ble­ma. Odr­ža­va­nje do­brih od­no­sa sa Fran­cu­skom, stal­ne ten­zi­je sa Ita­li­jom, pri­bli­ža­va­nje Ne­mač­koj, pred­sta­vlja­le su sa­mo deo nje­go­vih oba­ve­za. Tru­dio se da us­po­sta­vi što bo­lje me­đu­su­sed­ske od­no­se. Usred bor­be za oja­ča­nje sta­tu­sa ze­mlje, Alek­san­dar je če­tvr­tog ok­to­bra 1934. oti­šao u zva­nič­nu po­se­tu Fran­cu­skoj. De­ve­tog ok­to­bra, u Mar­se­lju na kra­lja je iz­vr­šen aten­tat. Na sa­hra­nu i is­pra­ćaj do Oplen­ca do­šle su kru­ni­sa­ne gla­ve i pred­sed­ni­ci sko­ro svih dr­ža­va Evro­pe. Fo­to­gra­fi­je i film­ski ma­te­ri­jal ko­ji su za­be­le­ži­li sa­hra­nu Alek­san­dra Pr­vog pred­sta­vlja­ju ve­ro­vat­no jed­nu od naj­ve­ćih zbir­ki kod nas – ka­že Bran­ko Bog­da­no­vić. 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.