„Telekom” ne može da dobije „Telenorovu” cenu

Otkako je pre dva dana norveški „Telenor” obznanio da je prodao poslovanje u regionu centralne i istočne Evrope investicionom fondu PPF ne prestaju nagađanja da li će njegov vlasnik, najbogatiji Čeh Petr Kelner, samo „protrčati” kroz region ili će trajnije da ostane. I dalje se postavlja pitanje da li je on samo produžena ruka američkog investicionog fonda „Kolberg Kravis Roberts” (KKR), koji je većinski vlasnik domaćeg kablovskog operatera SBB i da li je zapravo kupio telekomunikacione kompanije za njih. To podrazumeva da će kasnije njima da ih i formalnopravno preproda.

Vreme će pokazati koliko ima istine u ovim nagađanjima – , međutim sada kada je jedna od najvećih svetskih telekomunikacionih kompanija otišla sa ovog tržišta nameće se pitanje koliko vredi naša, u većinskom državnom vlasništvu – „Telekom” i koliko bi država, ukoliko ponovo poželi da ga proda, mogla za njega da dobije para.

Podsećanja radi, prema nikad zvanično nesaopštenim informacijama, na poslednjem tenderu 2015. godine ponudu je dao samo jedan američki investicioni fond, i to 1,1 milijardu evra za 58,1 odsto državnog kapitala. Aleksandar Vučić, tada u svojstvu premijera, vajkao se „da su dali bar 100, 200 miliona evra više”. Upućeni u pregovore ocenili su da je ponuda bila nedovoljno niska da bi se lako odbila, ali i nedovoljno visoka da bi se prihvatila.

„Telekom” još nije saopštio kako je poslovao u 2017. godini, međutim stručnjaci kažu da ni danas ne bi mogao da dobije više od tada ponuđene sume, čak bi mogao da dobije i znatno manje. Ceo „Telekom”, ukupno devet kompanija, po njihovim procenama, vredi između 1,7 i 1,9 milijardi evra, što je manje nego pre dve godine. Kažu da kompanija zaostaje za konkurencijom, jer u nove tehnologije ne investira, a sve je to posledica toga da država iz nje, kroz dividende, isisava profit – a to je činila radi pokrića minusa u državnoj kasi. Podsećanja radi, za 2016. godinu „Telekom” je uplatio rekordnih 8,9 milijardi dinara u državnu kasu, za 2017. osam milijardi dinara, a za 2015. godinu 7,6 milijardi dinara.

S druge strane, „Telekom” se suočava sa sve nižim prihodima od fiksne telefonije, stagnacijom tržišta mobilne telefonije, jer nema rasta mobilnog saobraćaja, kao i sa konkurencijom kablovskih operatera, koji nude i internet i fiksnu telefoniju. To što „Telekom” ima više pretplatnika od „Telenora” nije mu donelo i veću profitabilnost.

Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće „Momentum sekjuritis”, kaže da je „Telenor” svoje podružnice u regionu prodao po ceni koja je 6,4 puta veća od profita pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA), korigovano za neto dug.

– Nažalost, mi još nemamo rezultate poslovanja za „Telekom Srbije” za prošlu godinu, čak ni za prvih šest meseci 2017, kako bismo mogli da napravimo poređenje sa ovom transakcionom cenom. Jedino što je poznato jeste da je „Telekom Srpske” nastavio silazni trend poslovanja u 2017. godini, jer ima pad dobiti od petnaestak procenata, a i bez toga teško je verovati da je „Telekom Srbije” u prošloj godini napravio bolje rezultate nego u 2016. I to zbog oštre konkurencije, pada prihoda u fiksnoj telefoniji, smanjenja ulaganja u razvoj, plaćanja visokih dividendi – kaže ovaj broker.

Gujaničić dodaje da je u 2016. kompanija na nivou grupe imala profit pre kamata, poreza i amortizacije od oko 345 miliona evra, dok je neto dug na kraju 2016. iznosio oko 370 miliona evra. Uz postignuti multiplikator, kao u slučaju „Telenora”, kompanija bi mogla biti prodata po ceni od 1,7 do 1,8 milijardi evra, odnosno 980–1.050 miliona evra za državni paket akcija od 58,1 odsto. Dodaje da treba uzeti u obzir činjenicu da „Telekom Srbije” ima znatan višak zaposlenih, uz manjak stručnog kadra, pa bi u slučaju potencijalne prodaje kupci tražili dodatni popust na transakcionu cenu.

Ekonomski analitičar Dragovan Milićević kaže da je trenutna optimalna vrednost „Telekoma”, koju je izračunao na bazi desetogodišnje procene novčanih tokova, 1,9 milijardi evra. Preračunato, za 58,1 odsto državnog kapitala „Telekoma” država bi i danas mogla da dobije 1,1 milijardu evra, koliko je pre dve godine nudio neimenovani američki investicioni fond.

– To samo pokazuje koliko je taj fond precizno izračunao buduće prihode našeg „Telekoma” – kaže Milićević, dodajući da naša kompanija ima veći trošak kapitala od proseka industrije, veći udeo duga i kapitala, ali bolju poziciju povrata na kapital od proseka uporedivih kompanija. Očekivana stopa reinvestiranja i očekivana stopa rasta u narednom periodu manje su od optimalnih.