Smederevo će disati na alge

Istraživači Instituta za multidisciplinarna istraživanja uronili su u čudesan svet mikroalgi, jednoćelijskih organizama koji „prave” polovinu kiseonika na Zemlji. Uvereni su da će odatle izroniti s rešenjima koja će dovesti do revolucionarnih promena na energetskom, ali i na ekološkom planu. Dr Ivan Spasojević, mladi naučnik ovog instituta, osmislio je takozvani urbani kompaktni foto-bioreaktor, kojim je aplicirao na poziv za inovativna rešenja kod Kancelarije UN i Ministarstva zaštite životne sredine.

„Zamislite akvarijum s mikroalgama, koji u osnovi ima površinu tri kvadratna metra i visok je do 2,5 metara. Ta „kolonija” je u stanju da proizvede jednaku količinu kiseonika kao travnjak površine 400 kvadrata. Njeno postavljanje u gradska područja s visokim procentom zagađenosti vazduha bilo bi ekološki blagotvorno. Čitava aparatura, s neophodnim pumpama, koštala bi tri-četiri hiljade evra. A s obzirom na to da bi se u akvarijumima stvarala biomasa, koja je dragoceno đubrivo, foto-bioreaktor bi sebe otplatio za najviše četiri godine”, objašnjava Spasojević.

Prvi foto-bioreaktori bi trebalo da budu postavljeni u Smederevu – nadležni u toj lokalnoj samoupravi su već predložili nekoliko lokacija za „urbana pluća”. Tako bi se ovaj grad, osim po grožđu, gvožđu i najvećoj ravničarskoj tvrđavi u Evropi, pročuo i po u svetu jedinstvenom „pogonu” za proizvodnju kiseonika iz mikroalgi.

Ovo apsolutno inovativno rešenje najnoviji je segment naučne vertikale, koja je u ovoj ustanovi skicirana šezdesetih godina prošlog veka. Bilo je to vreme razbijanja tesnih kalupa dotadašnjeg sveta, ne samo u politici, filozofiji i umetnosti. Tako je bilo i u nauci. Zahvaljujući ljudima s vizijom, ni na početak te priče nismo zadocnili. Te prevratničke dekade, grupa profesora Beogradskog univerziteta okupila se oko ideje koja je i u svetskim razmerama bila avangardna. Njihov naum je bio da se oformi nastavno-naučna jedinica za istraživački rad i postdiplomske studije u disciplinama koje su sinteza ili granično područje između medicinskih, bioloških, hemijskih, fizičkih, matematičkih i tehničkih nauka. Na inicijativu dr Ljubiše Rakića, dr Radoslava Anđusa, dr Momčila Ristića i dr Dragutina Dražića, na BU je 1970. osnovan Centar za multidisciplinarne studije. Zahvaljujući nastavnom i mentorskom radu utemeljivača, tu su decenijama stasavali naučnici od kojih su mnogi stekli svetsku reputaciju.

Od 2007. godine, centar menja ime u Institut za multidisciplinarna istraživanja (IMSI). Trenutno imaju 95 istraživača, od kojih su 74 doktori nauka, a 19 doktorandi. Realizuju 24 projekta (u sedam su rukovodioci), a osim sa srodnim institutima i fakultetima u zemlji, sarađuju i s naučnim ustanovama u Sloveniji, Hrvatskoj, Italiji i Francuskoj. Organizaciono, IMSI čine tri povezana departmana: Odsek za prirodne resurse i životnu sredinu, Odsek za nauku o živim sistemima i Odsek za nauku o materijalima.

„Okupljamo istraživače iz čak 13 naučnih disciplina, naša snaga je upravo u sinergiji naučnog kadra iz različitih oblasti i u primeni širokog opsega metoda i eksperimentalnih tehnika”, kaže dr Sonja Veljović Ivanović, direktorka instituta. Kako ističe, multidisciplinarni pristup pruža najefikasnije odgovore na fundamentalne i praktične izazove koje postavljaju savremena nauka i privreda.

Nažalost, jedan od bitnih preduslova sinergije do danas nije ispunjen: institut je razuđen na pet adresa, a sadašnja vlada se preko aktuelnih ministarstava trudi da pronađe krov pod kojim bi se svili svi istraživači IMSI-ja. Poznato je da zajednički naučni rad i neposredan kontakt „raspiruje” ideje. A dobre ideje rađaju nove ideje, što nas vraća na početak priče – u svet mikroalgi. Zamisao o „urbanim plućima” nastala je tokom razrade projekta koji će naredne tri godine biti realizovan u IMSI-ju. Osmočlani tim predvođen dr Ivanom Spasojevićem i ojačan kolegama s Univerziteta u Mančesteru i Univerziteta Bejlor (SAD) radiće na razvoju mikroalgi od kojih se može proizvoditi biodizel. Da je reč o istraživanju od strateškog značaja, koje može promeniti današnji svetski energetski poredak, govori podatak da projekat sa 400.000 evra finansira NATO, kroz program Nauka za mir i bezbednost.

Kako objašnjava dr Spasojević, ideja je da se mikroalge izlože stresu niskog intenziteta (UV zračenje, visoka ili niska temperatura) da bi se izazvao fenomen poznat kao hormezis. To znači da će alge zarad preživljavanja vrste početi da stvaraju veće zalihe masti, što ih čini poželjnom sirovinom za biodizel. Naši naučnici veruju da će dejstvom niskog stresa za 20 odsto povećati procenat masti mikroalgi, čime bi dobijanje biodizela na ovaj način postalo isplativo i po ceni konkurentno naftnim derivatima.