Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PREDSTAVLjAMO: INSTITUT ZA MULTIDISCIPLINARNA ISTRAŽIVANjA (28)

Smederevo će disati na alge

Zahvaljujući Institutu za multidisciplinarna istraživanja, osim po grožđu, gvožđu i najvećoj ravničarskoj tvrđavi u Evropi, ovaj grad će se uskoro pročuti u svetu i po jedinstvenom „pogonu” za proizvodnju kiseonika iz mikroalgi
Овако ће изгледати „урбана плућа“ у центру Смедерева (Илустрација ИМСИ)

Istraživači Instituta za multidisciplinarna istraživanja uronili su u čudesan svet mikroalgi, jednoćelijskih organizama koji „prave” polovinu kiseonika na Zemlji. Uvereni su da će odatle izroniti s rešenjima koja će dovesti do revolucionarnih promena na energetskom, ali i na ekološkom planu. Dr Ivan Spasojević, mladi naučnik ovog instituta, osmislio je takozvani urbani kompaktni foto-bioreaktor, kojim je aplicirao na poziv za inovativna rešenja kod Kancelarije UN i Ministarstva zaštite životne sredine.

„Zamislite akvarijum s mikroalgama, koji u osnovi ima površinu tri kvadratna metra i visok je do 2,5 metara. Ta „kolonija” je u stanju da proizvede jednaku količinu kiseonika kao travnjak površine 400 kvadrata. Njeno postavljanje u gradska područja s visokim procentom zagađenosti vazduha bilo bi ekološki blagotvorno. Čitava aparatura, s neophodnim pumpama, koštala bi tri-četiri hiljade evra. A s obzirom na to da bi se u akvarijumima stvarala biomasa, koja je dragoceno đubrivo, foto-bioreaktor bi sebe otplatio za najviše četiri godine”, objašnjava Spasojević.

Prvi foto-bioreaktori bi trebalo da budu postavljeni u Smederevu – nadležni u toj lokalnoj samoupravi su već predložili nekoliko lokacija za „urbana pluća”. Tako bi se ovaj grad, osim po grožđu, gvožđu i najvećoj ravničarskoj tvrđavi u Evropi, pročuo i po u svetu jedinstvenom „pogonu” za proizvodnju kiseonika iz mikroalgi.

Ovo apsolutno inovativno rešenje najnoviji je segment naučne vertikale, koja je u ovoj ustanovi skicirana šezdesetih godina prošlog veka. Bilo je to vreme razbijanja tesnih kalupa dotadašnjeg sveta, ne samo u politici, filozofiji i umetnosti. Tako je bilo i u nauci. Zahvaljujući ljudima s vizijom, ni na početak te priče nismo zadocnili. Te prevratničke dekade, grupa profesora Beogradskog univerziteta okupila se oko ideje koja je i u svetskim razmerama bila avangardna. Njihov naum je bio da se oformi nastavno-naučna jedinica za istraživački rad i postdiplomske studije u disciplinama koje su sinteza ili granično područje između medicinskih, bioloških, hemijskih, fizičkih, matematičkih i tehničkih nauka. Na inicijativu dr Ljubiše Rakića, dr Radoslava Anđusa, dr Momčila Ristića i dr Dragutina Dražića, na BU je 1970. osnovan Centar za multidisciplinarne studije. Zahvaljujući nastavnom i mentorskom radu utemeljivača, tu su decenijama stasavali naučnici od kojih su mnogi stekli svetsku reputaciju.

Od 2007. godine, centar menja ime u Institut za multidisciplinarna istraživanja (IMSI). Trenutno imaju 95 istraživača, od kojih su 74 doktori nauka, a 19 doktorandi. Realizuju 24 projekta (u sedam su rukovodioci), a osim sa srodnim institutima i fakultetima u zemlji, sarađuju i s naučnim ustanovama u Sloveniji, Hrvatskoj, Italiji i Francuskoj. Organizaciono, IMSI čine tri povezana departmana: Odsek za prirodne resurse i životnu sredinu, Odsek za nauku o živim sistemima i Odsek za nauku o materijalima.

„Okupljamo istraživače iz čak 13 naučnih disciplina, naša snaga je upravo u sinergiji naučnog kadra iz različitih oblasti i u primeni širokog opsega metoda i eksperimentalnih tehnika”, kaže dr Sonja Veljović Ivanović, direktorka instituta. Kako ističe, multidisciplinarni pristup pruža najefikasnije odgovore na fundamentalne i praktične izazove koje postavljaju savremena nauka i privreda.

Nažalost, jedan od bitnih preduslova sinergije do danas nije ispunjen: institut je razuđen na pet adresa, a sadašnja vlada se preko aktuelnih ministarstava trudi da pronađe krov pod kojim bi se svili svi istraživači IMSI-ja. Poznato je da zajednički naučni rad i neposredan kontakt „raspiruje” ideje. A dobre ideje rađaju nove ideje, što nas vraća na početak priče – u svet mikroalgi. Zamisao o „urbanim plućima” nastala je tokom razrade projekta koji će naredne tri godine biti realizovan u IMSI-ju. Osmočlani tim predvođen dr Ivanom Spasojevićem i ojačan kolegama s Univerziteta u Mančesteru i Univerziteta Bejlor (SAD) radiće na razvoju mikroalgi od kojih se može proizvoditi biodizel. Da je reč o istraživanju od strateškog značaja, koje može promeniti današnji svetski energetski poredak, govori podatak da projekat sa 400.000 evra finansira NATO, kroz program Nauka za mir i bezbednost.

Kako objašnjava dr Spasojević, ideja je da se mikroalge izlože stresu niskog intenziteta (UV zračenje, visoka ili niska temperatura) da bi se izazvao fenomen poznat kao hormezis. To znači da će alge zarad preživljavanja vrste početi da stvaraju veće zalihe masti, što ih čini poželjnom sirovinom za biodizel. Naši naučnici veruju da će dejstvom niskog stresa za 20 odsto povećati procenat masti mikroalgi, čime bi dobijanje biodizela na ovaj način postalo isplativo i po ceni konkurentno naftnim derivatima.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Janko
Smederevo će disati na alge ako prije toga ne prodiše na škrge..
mikica
glupost ziva zarada od 1k godisnje od uzgajanja algi u jednom akvarijumu bolje saditi drvece eto vam biomasa za lozenje
Jokic
Volim moje Smederevo
Bane poštar
Divna ideja, prosto zvuci nerealno... inovativnost kao da smo Svajcarska
Стефан Стојановић
Узмите у обзир вандале и лопове - привилеговане категорије становништва у Србији, и видећете да је ваш пројекат неостварив. Саветујем вам да свој пројекат однесете у Јапан. Поздрав из септичке јаме!
Стефан Стојановић
@Dragan, јел ви то све озбиљно?
Драган
Зашто да ми нешто извозимо у Јапан, кад може нама користити, ако нешто увеземо из Јапана, а то је дисциплина. Како то спровести у Србији? Лако. Народ каже: Не боји се свака шуша Бога, него батина.Пооштрити казне и за ситнија кривична и прекршајна дела, а повратницима удвостручити казну. Кад већ поменусмо Јапан, у тој високо развијеној земљи постоји и смртна казна.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.