Misteriozna nova bolest iks

Osim mno­štva vi­ru­sa i bak­te­ri­ja iz pri­ro­de i čo­vek mo­že da do­pri­ne­se stva­ra­nju iks bo­le­sti – sma­tra dr Ma­gić. Na­i­me, po­zna­to je da se ve­li­ke si­le odav­no ba­ve is­pi­ti­va­njem ali i pro­iz­vod­njom bi­o­lo­škog oruž­ja. Iako su kon­ven­ci­ja­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja te ak­tiv­no­sti odav­no za­bra­nje­ne, po­sto­ji mo­guć­nost da se u to­ku is­tra­ži­va­nja do­go­de ne­sre­će i da do­đe do „iz­la­ska” pa­to­ge­nog, mu­ti­ra­nog bi­o­lo­škog agen­sa u oko­li­nu. 

– Po­zna­ta su de­ša­va­nja sa an­trak­som. Ali, cilj ovog sa­op­šte­nja SZO ni­je ši­re­nje pa­ni­ke i stra­ha me­đu lju­di­ma zbog opa­sne, ne­po­zna­te bo­le­sti, već ini­ci­ja­ti­va da se na vre­me ot­poč­nu is­tra­ži­va­nja mo­le­ku­lar­nih oso­bi­na raz­li­či­tih mi­kro­or­ga­ni­za­ma i mo­guć­no­sti pro­iz­vod­nje efi­ka­snih le­ko­va ili vak­ci­na. Ve­o­ma je va­žno i ot­po­če­ti na vre­me opre­ma­nje la­bo­ra­to­ri­ja sa­vre­me­nom opre­mom i obu­kom ka­dro­va u ma­nje raz­vi­je­nim dr­ža­va­ma – is­ti­če dr Ma­gić.

I epi­de­mi­o­log pro­fe­sor dr Zo­ran Ra­do­va­no­vić sma­tra da ne­ma me­sta pa­ni­ci jer je po­en­ta u to­me da mo­ra­mo da se na­vik­ne­mo da ži­vi­mo stal­no sve­sni ri­zi­ka od po­ja­ve mi­kro­or­ga­ni­za­ma.

– Ne po­sto­ji bo­lest iks kao en­ti­tet opi­san u li­te­ra­tu­ri. To je neo­d­re­đe­na i bli­že ne­de­fi­ni­sa­na pret­nja ko­ja bi mo­gla da ugro­zi čo­ve­čan­stvo u bli­skoj bu­duć­no­sti. Uzroč­nik bi bio do sa­da ne­po­znat mi­kro­or­ga­ni­zam, naj­ve­ro­vat­ni­je vi­rus. Ne­dav­no sam iz­ja­vio da ni­je naj­ve­ća pret­nja ne­ka kli­ca iz ve­či­tog le­da (per­ma­fro­sta) ko­ji se to­pi, već no­vi vi­rus iz do sa­da ne­pri­stu­pač­nih pra­šu­ma ili mu­ti­ra­ni po­sto­je­ći vi­rus. I no­be­lo­vac Džo­šua Le­der­berg je re­kao da je vi­rus naj­ve­ća pret­nja op­stan­ku čo­ve­ka na pla­ne­ti. Do sa­da se pred­vi­đa­lo da bi mo­gla da se oče­ku­je epi­de­mi­ja ebo­le, la­sa gro­zni­ce i slič­nih bo­le­sti, a sa­da po­sto­ji sa­gla­snost da je uzroč­nik na­red­ne ve­li­ke epi­de­mi­je ne­po­znat. Otu­da se i efek­ti do ko­jih bi do­veo ozna­ča­va­ju kao bo­lest iks – po­ja­šnja­va dr Ra­do­va­no­vić.

Dr­že­ći se tih eks­pert­skih pro­ce­na, naš sa­go­vor­nik pod­se­ća da je Bil Gejts ne­dav­no iz­ja­vio da bi ta­kva bo­lest u jed­nom ma­hu mo­gla da od­ne­se 30 mi­li­o­na ljud­skih ži­vo­ta. Me­đu­tim, ne po­sto­ji ne­po­sred­na opa­snost jer je SZO dao upo­zo­re­nje da zdrav­stve­ne slu­žbe svih ze­ma­lja tre­ba da se pri­pre­me za ta­kve opa­sno­sti.

Ulo­ga na­u­ke ključ­na

Pro­fe­sor dr Vo­jin Ra­kić, di­rek­tor Cen­tra za bi­o­e­tič­ke stu­di­je i šef Une­sko­ve Ka­te­dre za bi­o­e­ti­ku za Evro­pu, sma­tra da je bo­lest iks za­pra­vo hi­po­te­tič­ka za­ra­zna bo­lest za ko­ju se pri­pre­ma SZO. Iks ozna­ča­va ne­što ne­po­zna­to i neo­če­ki­va­no. 

– Pre­ven­ci­ja se sa­sto­ji u pri­pre­mi pri­la­go­dlji­vih vak­ci­na u ko­je bi se se­kven­ci­ra­la je­din­stve­na ge­ne­ti­ka ne­kog vi­ru­sa ka­da se ovaj po­ja­vi. To bi omo­gu­ći­lo br­zu re­ak­ci­ju i efi­ka­snu za­šti­tu sta­nov­ni­štva. U po­du­hva­tu pre­ven­ci­je bo­le­sti iks ključ­na je ulo­ga na­u­ke. Bo­lest iks mo­že da na­sta­ne pri­rod­nim pu­tem, ali i ne mo­ra jer mo­že da je iza­zo­ve i bi­o­te­ro­ri­zam. Na­pre­dak bi­o­teh­no­lo­gi­ja no­si opa­snost i od to­ga da one do­spe­ju u ru­ke onih ko­ji že­le da na­ne­su zlo čo­ve­čan­stvu – is­ti­če dr Ra­kić.

Ne­ki eti­ča­ri sma­tra­ju da je jed­noj in­di­vi­dui lak­še, u teh­nič­kom smi­slu, da na­ne­se zlo ve­li­kom bro­ju lju­di, ne­go da uči­ni do­bro ve­li­kom bro­ju lju­di – osim ako se pro­pu­šta­nje da se uči­ni do­bro ne kva­li­fi­ku­je kao zlo. 

– Bez ob­zi­ra na to ka­ko de­fi­ni­še­mo do­bro i zlo u tom smi­slu, ima­mo mo­ral­nu du­žnost pre­ma čo­ve­čan­stvu da se što bo­lje pri­pre­mi­mo za pan­de­mi­je, bi­lo da su one iza­zva­ne pri­rod­nim pu­tem ili bi­o­te­ro­ri­zmom. To va­ži i za bo­lest iks – na­gla­ša­va dr Ra­kić.