Misteriozna nova bolest iks

Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja (SZO) ne­dav­no je upo­zo­ri­la na bo­lest ko­ja bi mo­gla da od­ne­se mi­li­o­ne ži­vo­ta, a u ovom mo­men­tu još ni­je po­zna­ta i za­to je na­zva­na bo­lest iks (X). Iako ne pre­ci­zi­ra­ju o ko­joj je bo­le­sti reč, struč­nja­ci sma­tra­ju da je neo­p­hod­no da bu­de­mo pri­pre­mlje­ni na ma­sov­nu za­ra­zu. Na­uč­ni­ke za­bri­nja­va či­nje­ni­ca što u stva­ri ne zna­ju šta je u pi­ta­nju, ali su si­gur­ni da će do epi­de­mi­je do­ći i stra­hu­ju da će no­va bo­lest pre­ći sa ži­vo­ti­nja na čo­ve­ka. Na­uč­ni­ci SZO uka­zu­ju na opa­snost od raz­vo­ja he­mij­skog oruž­ja i ra­to­va­nja, ali i od ve­štač­ki stvo­re­nih smr­to­no­snih bo­le­sti. 

Šta bi mo­gla da bu­de mi­ste­ri­o­zna bo­lest iks, ni­su sa­svim si­gur­ni ni srp­ski struč­nja­ci. 

Pro­fe­sor dr Zvon­ko Ma­gić, na­čel­nik In­sti­tu­ta za me­di­cin­ska is­tra­ži­va­nja Voj­no­me­di­cin­ske aka­de­mi­je, na­gla­ša­va da sva­ke go­di­ne SZO, sa se­di­štem u Že­ne­vi, or­ga­ni­zu­je sa­sta­nak is­tak­nu­tih na­uč­ni­ka da bi se utvr­di­la li­sta bo­le­sti ko­je pred­sta­vlja­ju opa­snost za ce­lo­kup­no čo­ve­čan­stvo.

Pret­hod­nih go­di­na na li­stu su sta­vlje­ne bo­le­sti kao što je la­sa gro­zni­ca, ebo­la, zi­ka gro­zni­ca, MERS. Na sa­stan­ku u fe­bru­a­ru SZO je do­dao ovoj li­sti i „bo­lest iks”. 

– Ka­ko je ozna­če­no slo­vom iks, zna­či da je ova bo­lest ne­po­zna­ta. Kan­di­da­ti da po­sta­nu uzroč­ni­ci bo­le­sti iks mo­gu bi­ti po­zna­ti vi­ru­si i bak­te­ri­je ko­ji na­kon mu­ta­ci­je u nji­ho­vom ge­no­mu mo­gu da po­pri­me pot­pu­no no­ve pa­to­ge­ne oso­bi­ne. Ta­ko­đe, u pri­ro­di kru­že hi­lja­de ne­po­zna­tih vi­ru­sa ko­ji pod od­re­đe­nim okol­no­sti­ma mo­gu po­sta­ti pa­to­ge­ni za lju­de. Ve­ći­na tih vi­ru­sa su in­fek­tiv­ni za ži­vo­ti­nje, ali se ne pre­no­se na lju­de, ili, uko­li­ko i do­đe do in­fek­ci­je, oni se ne pre­no­se sa čo­ve­ka na čo­ve­ka. Ova­kvi pri­me­ri već po­sto­je u me­di­ci­ni (re­ci­mo HIV) – ob­ja­šnja­va dr Ma­gić.

Osim mno­štva vi­ru­sa i bak­te­ri­ja iz pri­ro­de i čo­vek mo­že da do­pri­ne­se stva­ra­nju iks bo­le­sti – sma­tra dr Ma­gić. Na­i­me, po­zna­to je da se ve­li­ke si­le odav­no ba­ve is­pi­ti­va­njem ali i pro­iz­vod­njom bi­o­lo­škog oruž­ja. Iako su kon­ven­ci­ja­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja te ak­tiv­no­sti odav­no za­bra­nje­ne, po­sto­ji mo­guć­nost da se u to­ku is­tra­ži­va­nja do­go­de ne­sre­će i da do­đe do „iz­la­ska” pa­to­ge­nog, mu­ti­ra­nog bi­o­lo­škog agen­sa u oko­li­nu. 

– Po­zna­ta su de­ša­va­nja sa an­trak­som. Ali, cilj ovog sa­op­šte­nja SZO ni­je ši­re­nje pa­ni­ke i stra­ha me­đu lju­di­ma zbog opa­sne, ne­po­zna­te bo­le­sti, već ini­ci­ja­ti­va da se na vre­me ot­poč­nu is­tra­ži­va­nja mo­le­ku­lar­nih oso­bi­na raz­li­či­tih mi­kro­or­ga­ni­za­ma i mo­guć­no­sti pro­iz­vod­nje efi­ka­snih le­ko­va ili vak­ci­na. Ve­o­ma je va­žno i ot­po­če­ti na vre­me opre­ma­nje la­bo­ra­to­ri­ja sa­vre­me­nom opre­mom i obu­kom ka­dro­va u ma­nje raz­vi­je­nim dr­ža­va­ma – is­ti­če dr Ma­gić.

I epi­de­mi­o­log pro­fe­sor dr Zo­ran Ra­do­va­no­vić sma­tra da ne­ma me­sta pa­ni­ci jer je po­en­ta u to­me da mo­ra­mo da se na­vik­ne­mo da ži­vi­mo stal­no sve­sni ri­zi­ka od po­ja­ve mi­kro­or­ga­ni­za­ma.

– Ne po­sto­ji bo­lest iks kao en­ti­tet opi­san u li­te­ra­tu­ri. To je neo­d­re­đe­na i bli­že ne­de­fi­ni­sa­na pret­nja ko­ja bi mo­gla da ugro­zi čo­ve­čan­stvo u bli­skoj bu­duć­no­sti. Uzroč­nik bi bio do sa­da ne­po­znat mi­kro­or­ga­ni­zam, naj­ve­ro­vat­ni­je vi­rus. Ne­dav­no sam iz­ja­vio da ni­je naj­ve­ća pret­nja ne­ka kli­ca iz ve­či­tog le­da (per­ma­fro­sta) ko­ji se to­pi, već no­vi vi­rus iz do sa­da ne­pri­stu­pač­nih pra­šu­ma ili mu­ti­ra­ni po­sto­je­ći vi­rus. I no­be­lo­vac Džo­šua Le­der­berg je re­kao da je vi­rus naj­ve­ća pret­nja op­stan­ku čo­ve­ka na pla­ne­ti. Do sa­da se pred­vi­đa­lo da bi mo­gla da se oče­ku­je epi­de­mi­ja ebo­le, la­sa gro­zni­ce i slič­nih bo­le­sti, a sa­da po­sto­ji sa­gla­snost da je uzroč­nik na­red­ne ve­li­ke epi­de­mi­je ne­po­znat. Otu­da se i efek­ti do ko­jih bi do­veo ozna­ča­va­ju kao bo­lest iks – po­ja­šnja­va dr Ra­do­va­no­vić.

Dr­že­ći se tih eks­pert­skih pro­ce­na, naš sa­go­vor­nik pod­se­ća da je Bil Gejts ne­dav­no iz­ja­vio da bi ta­kva bo­lest u jed­nom ma­hu mo­gla da od­ne­se 30 mi­li­o­na ljud­skih ži­vo­ta. Me­đu­tim, ne po­sto­ji ne­po­sred­na opa­snost jer je SZO dao upo­zo­re­nje da zdrav­stve­ne slu­žbe svih ze­ma­lja tre­ba da se pri­pre­me za ta­kve opa­sno­sti.

Ulo­ga na­u­ke ključ­na

Pro­fe­sor dr Vo­jin Ra­kić, di­rek­tor Cen­tra za bi­o­e­tič­ke stu­di­je i šef Une­sko­ve Ka­te­dre za bi­o­e­ti­ku za Evro­pu, sma­tra da je bo­lest iks za­pra­vo hi­po­te­tič­ka za­ra­zna bo­lest za ko­ju se pri­pre­ma SZO. Iks ozna­ča­va ne­što ne­po­zna­to i neo­če­ki­va­no. 

– Pre­ven­ci­ja se sa­sto­ji u pri­pre­mi pri­la­go­dlji­vih vak­ci­na u ko­je bi se se­kven­ci­ra­la je­din­stve­na ge­ne­ti­ka ne­kog vi­ru­sa ka­da se ovaj po­ja­vi. To bi omo­gu­ći­lo br­zu re­ak­ci­ju i efi­ka­snu za­šti­tu sta­nov­ni­štva. U po­du­hva­tu pre­ven­ci­je bo­le­sti iks ključ­na je ulo­ga na­u­ke. Bo­lest iks mo­že da na­sta­ne pri­rod­nim pu­tem, ali i ne mo­ra jer mo­že da je iza­zo­ve i bi­o­te­ro­ri­zam. Na­pre­dak bi­o­teh­no­lo­gi­ja no­si opa­snost i od to­ga da one do­spe­ju u ru­ke onih ko­ji že­le da na­ne­su zlo čo­ve­čan­stvu – is­ti­če dr Ra­kić.

Ne­ki eti­ča­ri sma­tra­ju da je jed­noj in­di­vi­dui lak­še, u teh­nič­kom smi­slu, da na­ne­se zlo ve­li­kom bro­ju lju­di, ne­go da uči­ni do­bro ve­li­kom bro­ju lju­di – osim ako se pro­pu­šta­nje da se uči­ni do­bro ne kva­li­fi­ku­je kao zlo. 

– Bez ob­zi­ra na to ka­ko de­fi­ni­še­mo do­bro i zlo u tom smi­slu, ima­mo mo­ral­nu du­žnost pre­ma čo­ve­čan­stvu da se što bo­lje pri­pre­mi­mo za pan­de­mi­je, bi­lo da su one iza­zva­ne pri­rod­nim pu­tem ili bi­o­te­ro­ri­zmom. To va­ži i za bo­lest iks – na­gla­ša­va dr Ra­kić.