Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dokumenta o nemačkoj obaveštajnoj službi ponuđena Jad Vašemu

Čelnici Muzeja žrtava genocida u Beogradu prisustvovali 6. Globalnom forumu za borbu protiv antisemitizma, održanom u Jerusalimu
Епи­скоп Јован (лево), Вељ­ко Ђу­рић (десно) са генералом у пензији Шмуелом Авиатаром (Фото Лична архива)

Slu­žbe­ni­ci Me­mo­ri­jal­nog cen­tra Jad Va­šem u Je­ru­sa­li­mu po­ka­za­li su go­sti­ma iz Sr­bi­je do­ku­men­ta o ne­mač­koj po­li­ti­ci pre­ma pri­pad­ni­ci­ma je­vrej­skog na­ro­da. Di­rek­tor Mu­ze­ja žr­ta­va ge­no­ci­da iz Be­o­gra­da dr Velj­ko Đu­rić Mi­ši­na i epi­skop sla­von­ski Jo­van Ću­li­brk, pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra Mu­ze­ja, svo­jim do­ma­ći­ni­ma u Je­ru­sa­li­mu po­nu­di­li su kom­plet zbor­ni­ka do­ku­me­na­ta o Ne­mač­koj oba­ve­štaj­noj slu­žbi. Tih de­vet knji­ga do­ku­me­na­ta sa­bra­le su ju­go­slo­ven­ske voj­ne oba­ve­štaj­ne slu­žbe od 1946. go­di­ne. U pr­voj knji­zi is­tra­žu­je se pe­ri­od de­lo­va­nja ne­mač­ke oba­ve­štaj­ne slu­žbe iz­me­đu dva svet­ska ra­ta u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji, a osta­lih osam go­vo­re o de­lo­va­nju Hi­tle­ro­vih oba­ve­šta­ja­ca to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta. 

– Do­go­vo­ri­li smo se i da im do­sta­vi­mo po­seb­nu do­ku­men­ta­ci­ju o ise­lja­va­nju Je­vre­ja iz Ju­go­sla­vi­je od 1948. go­di­ne, po­sle stva­ra­nja dr­ža­ve Izra­el – su­mi­ra dr Velj­ko Đu­rić Mi­ši­na uče­šće na Glo­bal­nom fo­ru­mu za bor­bu pro­tiv an­ti­se­mi­ti­zma, odr­ža­nom od 19. do 21. mar­ta u Je­ru­sa­li­mu. Ovom me­đu­na­rod­nom sku­pu, or­ga­ni­zo­va­nom uz po­dr­šku Vla­de Izra­e­la i Svet­skog je­vrej­skog kon­gre­sa, pri­su­stvo­va­lo je oko 600 zva­ni­ca iz 83 dr­ža­ve, do­pri­no­se­ći oču­va­nju isti­ne o isto­ri­ji i stra­da­nju je­vrej­skog na­ro­da.

Dru­gi deo po­se­te Je­ru­sa­li­mu bio je po­sve­ćen me­mo­ri­jal­nom cen­tru Jad Va­šem. 

– Ima­ju­ći u vi­du da je epi­skop Jo­van pro­veo osam go­di­na u Je­ru­sa­li­mu i ta­mo ma­gi­stri­rao i za­po­čeo rad na dok­tor­skoj di­ser­ta­ci­ji, kao i da je pro­veo znat­no vre­me u Jad Va­še­mu i upo­znao lju­de na ru­ko­vo­de­ćim funk­ci­ja­ma, la­ko je bi­lo sa­či­ni­ti ras­po­red po­se­te. Po­red raz­gle­da­nja go­to­vo svih de­lo­va Me­mo­ri­jal­nog kom­plek­sa, pri­mi­li su nas i ru­ko­vo­di­o­ci va­žnih in­sti­tu­ci­ja, kao što su ar­hiv, bi­bli­o­te­ka, In­sti­tut za is­tra­ži­va­nje ho­lo­ka­u­sta, Ode­lje­nje za me­đu­na­rod­ne od­no­se. U bi­bli­o­te­ci je epi­skop Jo­van uka­zao na po­tre­bu iz­dva­ja­nja li­te­ra­tu­re na srp­skom je­zi­ku i ći­ri­li­ci u po­seb­nu ce­li­nu. Me­ne je vi­še in­te­re­so­va­lo da li ima­ju iz­da­nja na­šeg Mu­ze­ja žr­ta­va ge­no­ci­da. Raz­go­va­ra­li smo o to­me ka­ko da po­ve­ća­mo raz­me­nu, ka­ko knji­ga, ta­ko i do­ku­me­na­ta u elek­tron­skoj ver­zi­ji – pri­ča Mi­ši­na i na­po­mi­nje da se kan­ce­la­ri­ja di­rek­to­ra go­to­vo ne raz­li­ku­je od kan­ce­la­ri­je obič­nog mu­zej­skog rad­ni­ka. 

Mi­ši­na i epi­skop Ću­li­brk na­ro­či­to su se in­te­re­so­va­li za struk­tu­ru Me­mo­ri­jal­nog cen­tra Jad Va­šem, nje­go­vo fi­nan­si­ra­nje i od­nos izra­el­ske dr­ža­ve pre­ma Cen­tru, ka­ko bi is­ku­stva iz Izra­e­la mo­gli da is­ko­ri­ste za pro­gram me­mo­ri­ja­li­za­ci­je Sta­rog saj­mi­šta u Be­o­gra­du. Ka­ko su ču­li od izra­el­skih do­ma­ći­na, u fi­nan­si­ra­nju Jad Va­še­ma dr­ža­va uče­stvu­je sa­mo sa 14 od­sto, dok osta­tak či­ne do­na­ci­je Je­vre­ja iz ce­lo­ga sve­ta. 

– Su­ge­ri­sa­no nam je da se pu­tem ogla­sa u ra­znim for­ma­ma za po­moć obra­ti­mo po­tom­ci­ma onih ko­ji su bi­li za­to­če­ni ili stra­da­li u lo­go­ru na Sta­rom saj­mi­štu. U to­ku su i pre­go­vo­ri o emi­to­va­nju na­šeg do­ku­men­tar­nog fil­ma „Kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor Ze­mun” na ne­koj od dr­žav­nih te­le­vi­zi­ja u Izra­e­lu. Ovaj film ura­đen je u pro­duk­ci­ji Mu­ze­ja žr­ta­va ge­no­ci­da. Mi smo po­nu­di­li za­jed­nič­ke na­uč­no-is­tra­ži­vač­ke pro­jek­te o kon­kret­nim isto­rij­skim te­ma­ma, dok su do­ma­ći­ni pred­lo­ži­li da Mu­zej žr­ta­va ge­no­ci­da po­mog­ne u iz­bo­ru i sla­nju isto­ri­ča­ra na post­dok­tor­ske stu­di­je u tra­ja­nju od šest me­se­ci u Jad Va­šem, gde bi do­ma­ćin sno­sio sve tro­ško­ve – is­ti­če di­rek­tor Mu­ze­ja žr­ta­va ge­no­ci­da, na­uč­no-is­tra­ži­vač­ke usta­no­ve ko­ja je je­din­stve­na u ovom de­lu Evro­pe. Iako ne­ma od­go­va­ra­ju­će uslo­ve – po­stav­ku, de­po, a ima sve­ga šest za­po­sle­nih – svo­jim ak­tiv­no­sti­ma po­ku­ša­va da sa­ču­va se­ća­nje na ve­li­ka stra­da­nja Sr­ba, Je­vre­ja, Ro­ma i osta­lih na­ro­da na ovim pro­sto­ri­ma u 20. ve­ku. 

Za pro­te­kle dve de­ce­ni­je Mu­zej je us­po­sta­vio kon­tak­te sa po­je­din­ci­ma i usta­no­va­ma ko­ji se ba­ve is­tra­ži­va­njem stra­da­nja od­re­đe­nih za­jed­ni­ca. Jed­na od ta­kvih in­sti­tu­ci­ja je upra­vo Me­mo­ri­jal­ni cen­tar Jad Va­šem u Je­ru­sa­li­mu. Mu­zej žr­ta­va ge­no­ci­da i Jad Va­šem or­ga­ni­zo­va­li su 2006. me­đu­na­rod­ni skup „Izra­el­sko-srp­ska na­uč­na sa­rad­nja u pro­u­ča­va­nju ho­lo­ka­u­sta” i ob­ja­vi­li zbor­nik ra­do­va na srp­skom i en­gle­skom je­zi­ku. Po­čet­kom de­cem­bra 2017. go­di­ne Jad Va­šem je or­ga­ni­zo­vao se­mi­nar za ar­hi­vi­ste i mu­ze­al­ce iz Sr­bi­je. 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ministar
Zasto Muzej zrtvama genocida ne prikuplja zrtve logora Jasenovca, Jadovna, Siska i drugih ustasko-hrvatskih logora? Da hrvati mogu da kazu da je 90.000 ubijenih u Jasenovcu? Sta na to kaze nadlezno Ministarstvo?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.