Migrantska „priča” i u našem genetskom kodu

Va­lje­vo – Ne­ke od od­go­vo­ra na pi­ta­nja ko su Evro­plja­ni, ko smo mi ko­ji da­nas ži­vi­mo na pro­sto­ru od Bal­ti­ka do ju­ga Grč­ke, od Kav­ka­za do Ibe­rij­skog po­lu­o­str­va, tra­ži i nu­di ve­li­ko is­tra­ži­va­nje po­sve­će­no isto­ri­ji ge­no­ma, ge­net­skog ko­da, na­sled­ne „ši­fre” lju­di ko­ji su na­se­lja­va­li ju­go­i­stoč­nu Evro­pu od dva­na­e­stog do pr­vog mi­le­ni­ju­ma pre Hri­sta. Taj is­tra­ži­vač­ki po­du­hvat u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na re­a­li­zo­va­la je im­po­zant­na me­đu­na­rod­na eki­pa od 117 is­tra­ži­va­ča – ar­he­o­lo­ga, an­tro­po­lo­ga, bi­o­lo­ga, ge­ne­ti­ča­ra – iz 80 re­no­mi­ra­nih na­uč­nih in­sti­tu­ci­ja iz ce­log sve­ta.

Me­đu oni­ma ko­ji su sve­tu na­u­ke i sve­tu uop­šte po­nu­di­li no­va sa­zna­nja o DNK i ge­no­mi­ma drev­nih po­pu­la­ci­ja, sa­op­šte­na u stu­di­ji „The Ge­no­mic Hi­story of So­ut­he­a­stern Euro­pe”, pu­bli­ko­va­noj u jed­nom od naj­u­gled­ni­jih svet­skih na­uč­nih ča­so­pi­sa, lon­don­skom „Na­tu­re”, na­šao se i An­drej – Du­da Sta­ro­vić, Va­lje­vac, ar­he­o­log, vi­ši ku­stos Na­rod­nog mu­ze­ja u Be­o­gra­du. Ne­ka­da­šnji ru­ko­vo­di­lac pro­gra­ma u Is­tra­ži­vač­koj sta­ni­ci Pet­ni­ca, za­jed­no sa još dvo­je srp­skih na­uč­ni­ka, ar­he­o­lo­zi­ma Du­ša­nom Bo­ri­ćem i Dra­ga­nom An­to­no­vić, ra­dio je u eli­ti ko­ja je prak­tič­no sa­mo po­če­la re­a­li­za­ci­ju jed­nog od naj­ve­ćih svet­skih pro­je­ka­ta ove vr­ste ika­da ura­đe­nih, po­du­hva­ta ko­ji je već sa­da pri­vu­kao ogrom­nu pa­žnju struč­ne jav­no­sti ce­le pla­ne­te.

– Bez ob­zi­ra na sve mo­gu­će po­ku­ša­je, i kroz isto­ri­ju i u mo­der­no vre­me, da se de­li­mo, da se odva­ja­mo u kla­no­ve, da se na bi­lo ko­ji na­čin mar­ki­ra­mo kao mi i oni dru­gi, po­sto­ji mno­go to­ga što je za­i­sta za­jed­nič­ko za Evro­pu i Evro­plja­ne. Od­go­vo­re na ključ­na pi­ta­nja, šta je na­še po­re­klo i oda­kle su na­ši pre­ci do­šli, u no­va vre­me­na po­nu­di­la su ge­net­ska is­tra­ži­va­nja ute­me­lje­na na em­pi­rij­ski do­ka­zi­vim po­da­ci­ma – na­vo­di Sta­ro­vić. Pod­se­ća da je pri­ča o ka­rak­te­ri­za­ci­ji ge­no­ma u pr­vi plan ušla pre se­dam go­di­na ka­da je ne­mač­ki in­sti­tut „Maks Plank” iz Je­ne raz­vio me­to­de da se iz pot­pu­no fo­si­li­zo­va­nih ljud­skih ko­sti­ju, ko­je mo­gu bi­ti sta­re i po ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da go­di­na, iz­vla­če ma­te­ri­ja­li i uzor­ci, ko­ji­ma se mo­že re­kon­stru­i­sa­ti ge­nom drev­nih lju­di. Is­tra­ži­va­njem u ko­jem je Va­lje­vac uče­stvo­vao ana­li­zi­ra­no je 225 ske­let­nih osta­ta­ka ko­ji po­ti­ču iz raz­do­blja du­gog pre­ko 11.000 go­di­na, za­vr­še­nog kra­jem po­sled­njeg mi­le­ni­ju­ma sta­re ere. Sta­ro­vić i ko­le­ge uzor­ko­va­li su ske­le­te ukup­no 40 oso­ba sa šest-se­dam lo­ka­li­te­ta u Sr­bi­ji i ma­te­ri­ja­le po­sla­li re­no­mi­ra­noj la­bo­ra­to­ri­ji u ir­skom Da­bli­nu, oda­kle su po­sle se­dam me­se­ci po­če­li da sti­žu pr­vi re­zul­ta­ti...

– Ovo je bi­lo pr­vi put da je do­bi­je­na DNK sli­ka drev­nog sta­nov­ni­štva na pro­sto­ru na­še ze­mlje. Is­po­sta­vi­lo se da su u či­ta­voj Evro­pi srp­sko Po­du­na­vlje, Đer­dap i ovaj deo Bal­ka­na bu­kval­no ključ pri­če! – is­ti­če An­drej Sta­ro­vić. 

Re­zul­ta­ti stu­di­je do­no­se sa­svim no­ve, po­ne­gde i iz­ne­na­đu­ju­će za­ključ­ke o po­re­klu evrop­skog sta­nov­ni­štva, a po­da­ci sa lo­ka­li­te­ta Le­pen­ski vir, Vla­sac, Aj­ma­na ključ­ni su za raz­u­me­va­nje me­ha­ni­za­ma naj­sta­ri­jih ge­net­skih me­ša­nja iz­me­đu lo­vač­ko-sa­ku­pljač­kih sta­ro­se­de­la­ca i no­vo­pri­do­šlih far­me­ra. Te­ri­to­ri­ju Evro­pe ve­o­ma du­go su na­se­lja­va­li lov­ci i sa­ku­plja­či, sve do sre­di­ne sed­mog mi­le­ni­ju­ma pre no­ve ere. A on­da, naj­pre na pro­stor Bal­ka­na i Po­du­na­vlja, iz Ana­do­li­je pri­sti­žu sa­svim no­ve po­pu­la­ci­je ko­je ži­ve i iz­gle­da­ju sa­svim dru­ga­či­je. Oni po­zna­ju po­ljo­pri­vre­du, ima­ju pr­ve ži­ta­ri­ce, sa so­bom do­vo­de sto­ku – ov­ce, ko­ze, go­ve­da... 

– Ne­gde oko 6200. go­di­ne pre na­še ere ov­de do­la­ze pr­vi mi­gran­ti, čak pri­sti­žu istim pu­te­vi­ma kao i da­na­šnji – pre­ko Ma­ke­do­ni­je, oba­lom Ja­dra­na... Mi­gran­ti do­no­se ceo do ta­da ne­vi­đe­ni „pa­ket aran­žman” sa ži­ta­ri­ca­ma, do­ma­ćim ži­vo­ti­nja­ma. Oni po­či­nju da se me­ša­ju sa sta­ro­se­de­o­ci­ma i to je pra­vi „hit” kul­tu­re Le­pen­skog vi­ra. Ova ge­nom­ska is­tra­ži­va­nja po­tvr­đu­ju da je to bi­lo pot­pu­no je­din­stve­no u isto­ri­ji Evro­pe! Ni­šta slič­no se nig­de do ta­da ni­je do­go­di­lo – is­ti­če Sta­ro­vić, i do­da­je da u svim dru­gim ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma u sred­njoj i za­pad­noj Evro­pi do­šlja­ci ži­ve odvo­je­no od sta­ro­se­de­la­ca, ne­ma me­ša­nja. U Le­pen­skom vi­ru, po­na­vlja, već pr­va ge­ne­ra­ci­ja do­đo­ša me­ša se sa lo­kal­nim sta­nov­ni­štvom i tad kul­tu­ra Le­pen­skog vi­ra do­ži­vlja­va „bum”.

– Ov­de se do­go­dio su­sret ko­ji će de­fi­ni­tiv­no pro­me­ni­ti Evro­pu. Tek u tom su­sre­tu na­sta­je ori­gi­nal­ni bal­kan­ski neo­lit, naj­o­ri­gi­nal­ni­ja po­ja­va u či­ta­voj pra­i­sto­ri­ji Evro­pe ko­ja je ute­me­lji­la sve ono što da­nas zna­mo – kon­cept se­la, tr­ga, po­ro­di­ce... Oda­tle se ta­kav kon­cept ši­ri i pre­pla­vlju­je kon­ti­nent – ob­ja­šnja­va An­drej Sta­ro­vić. Do de­set od­sto na­šeg ge­no­ma po­ti­če od ta­da, mi ima­mo do de­set od­sto te „mi­grant­ske pri­če”, do­da­je. Već sa­da na­slu­ću­je da će re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja, u ko­jem je uče­stvo­vao, do­ne­ti niz in­for­ma­ci­ja ko­je će ozbilj­no raz­bi­ti mno­ge ste­re­o­ti­pe ko­je ima­mo o pro­šlo­sti i za ko­je mi­sli­mo da su isto­rij­ski „za­ku­ca­ni”.

– Pi­ta­nja na­ro­da i na­ci­je, ko­ji su mno­go ka­sni­je, po­zni­je ka­te­go­ri­je, u od­no­su na ovo što je bio pred­met is­tra­ži­va­nja, ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze sa bi­o­lo­gi­jom i ge­ne­ti­kom. Ge­ne­ti­ka je ne­u­mo­lji­va. Mo­že sva­ko od nas da mi­sli o se­bi da je ovo ili ono, ali u ge­net­skim is­tra­ži­va­nji­ma po­sto­ji „re­cep­tu­ra” ko­ja je pro­ver­lji­va i ko­li­ko god pu­ta se­bi da po­sta­vi­mo ova­kva pi­ta­nja, ko­ja se ti­ču ge­net­skog ko­da, uvek će­mo do­bi­ti iste od­go­vo­re – po­ru­ču­je Sta­ro­vić. 

Pra­i­sto­rij­ska ar­he­o­lo­gi­ja Sr­bi­je tek sa­da po­sta­je ozbi­ljan iza­zov. Sve ono što zna­mo, i što je ve­li­kim tru­dom ge­ne­ra­ci­ja is­pred nas ot­kri­ve­no, da­nas se mo­že po­gle­da­ti i „dru­gim na­o­ča­ra­ma”, za­klju­ču­je on. Na­ja­vlju­je da se eks­pli­cit­ni­ji po­da­ci is­tra­ži­va­nja, u ko­jem je uče­stvo­vao, tek oče­ku­ju...