Dinkićev patent zapošljavanja još opstaje

Mla­đan Din­kić odav­no je na­pu­stio Vla­du Sr­bi­je, ali nje­gov eko­nom­ski pa­tent – sub­ven­ci­je po no­vo­za­po­sle­nom rad­ni­ku – i da­lje ži­vi. To­li­ko pu­ta ospo­ra­van mo­del pri­vla­če­nja stra­nih ula­ga­ča ovih da­na po­no­vo se pre­i­spi­tu­je za­hva­lju­ju­ći sub­ven­ci­ji ko­ju je dr­ža­va odo­bri­la ne­mač­kom „Kon­ti­nen­ta­lu”.

Do­ma­će kom­pa­ni­je ko­je po­slu­ju u obla­sti in­for­ma­ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja (IT) to su do­ži­ve­le kao za­ba­da­nje no­ža u le­đa, jer upr­kos svim uve­ra­va­nji­ma stra­hu­ju da će im ovaj stra­ni in­ve­sti­tor pre­o­te­ti ka­dro­ve. 

Go­to­vo da ne po­sto­ji po­li­tič­ka stran­ka u Sr­bi­ji ko­ja ova­kav mo­del pod­sti­ca­ja ni­je kri­ti­ko­va­la, ali ga ni­jed­na vlast od 2006. go­di­ne do da­nas ni­je uki­nu­la.

Ka­da je „Kon­ti­nen­tal” u No­vom Sa­du otvo­rio svoj raz­voj­no­i­stra­ži­vač­ki cen­tar, pred­sed­nik Alek­san­dar Vu­čić oce­nio je to kao vi­šu li­gu in­ve­sti­ci­ja. Zbog ne­za­do­volj­stva do­ma­ćih pro­gra­me­ra u jav­no­sti je po­no­vo otvo­re­no pi­ta­nje da li je ova­kav na­čin do­ta­ci­ja do­bar. 

Iako se vr­lo če­sto pa­u­šal­no tvr­di ka­ko ne po­sto­ji ni­jed­na ana­li­za ko­ja pro­ce­nju­je efe­kat ova­kve po­li­ti­ke sub­ven­ci­o­ni­sa­nja in­ve­sti­to­ra, Mi­lo­rad Fi­li­po­vić, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, i Mi­ro­ljub Ni­ko­lić, struč­ni sa­rad­nik Mi­ni­star­stva pri­vre­de, iz­ra­ču­na­li su da je u pe­ri­o­du od 2006. do 2016. go­di­ne po tom osno­vu iz bu­dže­ta po­tro­še­no 501,8 mi­li­o­na evra. Sa oni­ma ko­ji ova­kav na­čin sub­ven­ci­o­ni­sa­nja ospo­ra­va­ju sa­svim si­gur­no ne­će se slo­ži­ti 82.015 rad­ni­ka ko­ji su na taj na­čin do­bi­li po­sao. To, me­đu­tim, zna­či da je dr­ža­vu jed­no no­vo­o­tvo­re­no rad­no me­sto ko­šta­lo ne­što vi­še od 6.000 evra. 

Ka­da je ovaj mo­del lan­si­ran, kao deo eko­nom­ske po­li­ti­ke vla­de Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce, či­ji je mi­ni­star eko­no­mi­je i re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja bio Mla­đan Din­kić, for­mal­no su ista pra­vi­la va­ži­la za sve – i za do­ma­će i za stra­ne in­ve­sti­to­re. 

Ka­kav je, me­đu­tim, bio epi­log tih me­ra? 

Ana­li­za Mi­lo­ra­da Fi­li­po­vi­ća i Mi­ro­lju­ba Ni­ko­li­ća po­ka­za­la je da su od ukup­no po­la mi­li­jar­de evra pod­sti­ca­ja, čak 90 od­sto tog iz­no­sa do­bi­li stran­ci. To zna­či da su do­ma­će kom­pa­ni­je do­bi­le tek 54 mi­li­o­na evra sub­ven­ci­ja, dok je stra­nim fir­ma­ma po tom osno­vu odo­bre­no 447 mi­li­o­na evra. Či­nje­ni­ca je, sa dru­ge stra­ne, da su stran­ci vi­še nov­ca i ulo­ži­li. Kad se pod­vu­če cr­ta, uz po­moć sub­ven­ci­ja ostva­ren je pri­liv in­ve­sti­ci­ja od 2,12 mi­li­jar­di evra. To zna­či da su na je­dan ulo­že­ni evro, ko­li­ko je dr­ža­va da­la za sub­ven­ci­je, do­šla još če­ti­ri evra. Stra­ne fir­me ulo­ži­le su 81,4 od­sto od ukup­nog iz­no­sa in­ve­sti­ci­ja, dok su do­ma­ći ula­ga­či in­ve­sti­ra­li 18,6 od­sto. 

U pe­ri­o­du od 2006. do 2016. go­di­ne pot­pi­sa­no je 314 ugo­vo­ra o do­de­li pod­sti­caj­nih sred­sta­va. Od to­ga je 149 ugo­vo­ra pot­pi­sa­no sa do­ma­ćim, a 165 (52,5 od­sto) sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma. 

Fi­li­po­vić i Ni­ko­lić u svo­joj ana­li­zi uka­zu­ju i na to da je naj­ve­ći broj ugo­vo­ra ras­ki­nut sa do­ma­ćim in­ve­sti­to­ri­ma (83 ugo­vo­ra), dok je sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma ras­ki­nu­to tek 16 ugo­vo­ra.

Na­kon što su sve ana­li­ze, pa i ova, po­ka­za­le da su naj­ve­ći ko­ri­sni­ci sub­ven­ci­ja stran­ci, Mi­ni­star­stvo pri­vre­de pro­me­ni­lo je pra­vi­la. Ka­ko bi se po­ve­ća­le šan­se do­ma­ćih fir­mi da do­bi­ju pod­sti­ca­je, kra­jem 2016. go­di­ne usvo­je­na je ured­ba ko­jom su li­mi­ti ko­ji se od­no­se na oba­ve­zno ula­ga­nje i za­po­šlja­va­nje znat­no spu­šte­ni. 

Po­sle vi­še od go­di­nu da­na pri­me­ne ove ured­be mo­že se re­ći da je na­pra­vljen po­lo­vi­čan uspeh. Od­no­sno, u pro­gra­mu ko­ji se od­no­si na pro­jek­te od po­seb­nog zna­ča­ja i da­lje su ne­pri­ko­sno­ve­ni li­de­ri u po­vla­če­nju ovih sred­sta­va stra­ni in­ve­sti­to­ri. S dru­ge stra­ne, u pro­jek­ti­ma po jav­nom po­zi­vu do­mi­ni­ra­ju do­ma­ći ula­ga­či. 

Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva pri­vre­de, na jav­ni po­ziv ko­ji je Mi­ni­star­stvo pri­vre­de ras­pi­sa­lo u mar­tu pro­šle go­di­ne sti­gle su ukup­no 34 pri­ja­ve za­in­te­re­so­va­nih ula­ga­ča. Do sa­da je raz­ma­tra­no 18, dok je pre­o­sta­lih 16 još na če­ka­nju. Od 18 raz­ma­tra­nih pro­je­ka­ta svi su pri­hva­će­ni. Od to­ga je 17 ugo­vo­ra pot­pi­sa­no sa do­ma­ćim in­ve­sti­to­ri­ma, a sa­mo je­dan sa ula­ga­čem či­je je se­di­šte u ino­stran­stvu. 

S dru­ge stra­ne, u pro­gra­mu ko­ji se od­no­si na pro­jek­te od po­seb­nog zna­ča­ja i da­lje su naj­ve­ći ko­ri­sni­ci sub­ven­ci­ja stra­ni in­ve­sti­to­ri. Ta­ko je to­kom 2016. i 2017. pot­pi­san 41 ugo­vor o pro­jek­ti­ma od po­seb­nog zna­ča­ja. Na taj na­čin odo­bre­ni su pod­sti­ca­ji u vi­si­ni 132,22 mi­li­o­na evra. Otvaranje jed­nog rad­nog me­sta ko­šta­lo je u pro­se­ku 5.489 evra. Od to­ga, sa do­ma­ćim in­ve­sti­to­ri­ma pot­pi­sa­no je sve­ga šest ugo­vo­ra o do­de­li sred­sta­va, gde je vi­si­na pod­sti­ca­ja 4,94 mi­li­o­na evra. Pla­ni­ra­no je za­po­šlja­va­nje 947 rad­ni­ka, što je 5.215 evra po no­vo­o­tvo­re­nom rad­nom me­stu. Sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma pot­pi­sa­no je 35 ugo­vo­ra o do­de­li sred­sta­va za spro­vo­đe­nje pro­je­ka­ta od po­seb­nog zna­ča­ja. 

Vred­nost do­de­lje­nih pod­sti­caj­nih sred­sta­va je 127,28 mi­li­o­na evra, a pred­vi­đe­no je za­po­šlja­va­nje 23.142 no­va rad­ni­ka, što je tro­šak od 5.500 evra po rad­ni­ku.