Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
65. MAR­TOV­SKI FE­STI­VAL

Za­do­volj­stvo da­ro­vi­ma sop­stve­ne kre­a­ci­je

Pred­sta­vlje­na su dva do­ku­men­tar­na fil­ma Sve­tla­ne Se­min: „Strast” i „Adam Fus, kroz pri­ro­du i pej­za­že”
Из до­ку­мен­тар­ног фил­ма „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же” (Фо­то Продукцијска кућа „610 Филм”)

Ako je iko do­ka­zao da se sno­vi u pot­pu­no­sti mo­gu ostva­ri­ti on­da je to Be­o­gra­đan­ka Sve­tla­na Ce­ca Jo­va­no­vić, uda­to – Se­min. Ova ne­ka­da­šnja stu­dent­ki­nja glu­me, vr­hun­ska ju­go­slo­ven­ska, pa on­da i svet­ski po­zna­ta ma­ne­ken­ka, ko­ja je sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka po­sta­la mu­za Iv Sen Lo­ra­na i za­štit­no li­ce mod­nih ku­ća Di­or, Ša­nel i Kel­vin Klajn, ži­ve­ći du­go na re­la­ci­ji Pa­riz-Nju­jork svo­je autor­ske sno­ve o po­zo­ri­štu i fil­mu pre­tvo­ri­la je i u stvar­nost i u de­lo. 

 Na te­ku­ćem 65. Mar­tov­skom fe­sti­va­lu, u nje­nom od­su­stvu, od šest ko­li­ko ih je do sa­da sni­mi­la kao sce­na­ri­sta, re­di­telj i pro­du­cent (nje­na nju­jor­ška pro­du­cent­ska ku­ća „610 Film”) pred­sta­vlje­na su nje­na dva do­ku­men­tar­na fil­ma: krat­ko­me­tra­žni „Strast” (Burn) i du­go­me­tra­žni „Adam Fus, kroz pri­ro­du i pej­za­že” (Adam Fuss, A Lan­dsca­pe of  Ima­gi­na­tion). I ova dva, kao i svi dru­gi, po­sve­će­ni su umet­ni­ci­ma, nji­ho­vom kre­a­tiv­nom pro­ce­su i unu­tra­šnjim pre­vi­ra­nji­ma, kao i sve­mu ono­me što se de­ša­va iz­van sce­ne: sve­tla re­flek­to­ra ili ce­re­mo­ni­ja do­de­la na­gra­da.

 Za ova­kvo film­sko opre­de­le­nje Sve­tla­na Se­min se od­lu­či­la iz vi­še raz­lo­ga. U raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku”, vo­đe­nom elek­tron­skim pu­tem na re­la­ci­ji Nju­jork-Be­o­grad, kao osnov­no na­vo­di sle­de­će: 

– Moj ži­vot je okru­žen umet­ni­ci­ma i umet­no­šću, a ja sa­mo že­lim da se na iskren na­čin i bez pre­u­ve­li­ča­va­nja s ko­ji­ma se po­ne­kad bes­po­treb­no ma­ni­pu­li­še jav­no­šću, skre­ne pa­žnja na to po­ča­sno za­ni­ma­nje. Ni­ka­ko kroz pri­zmu lič­ne su­je­te ili mi­to­lo­gi­ju, već kroz eg­zi­sten­ci­jal­nu in­spi­ra­ci­ju.

Sa svim umet­ni­ci­ma o ko­ji­ma je do sa­da sni­mi­la fil­mo­ve, Sve­tla­na ka­že da je od sa­mog po­čet­ka ima­la „pot­pu­no otvo­ren ka­nal za tran­smi­to­va­nje pro­ce­sa stva­ra­la­štva” i da joj je uvek bi­la na­me­ra da po­ku­ša da „raz­re­ši enig­mu ka­ko umet­nik pro­la­zi kroz po­zi­tiv­na i ne­ga­tiv­na is­ku­stva, a da sa­ču­va sop­stve­ni in­te­gri­tet i bu­de za­do­vo­ljan da­ro­vi­ma sop­stve­ne kre­a­ci­je”.

I upra­vo je to u fo­ku­su Sve­tla­ni­ne pa­žnje u oba fil­ma vi­đe­na na Mar­tov­skom fe­sti­va­lu. U fil­mu „Strast” sni­ma­nom dve go­di­ne na re­la­ci­ji Be­o­grad-Ber­lin-Bru­klin,  u ko­jem se pre­pli­ću stvar­nost, sno­vi i eks­cen­trič­na kre­a­tiv­nost svet­ski po­zna­tog „dreg kvin” iz­vo­đa­ča Bra­ja­na Kli­ja. Austra­li­jan­ca ro­dom, što je sla­vu ste­kao u klup­skim sce­na­ma Ber­li­na kao Olim­pi­ja Bu­ka­kis, mu­ška­rac ko­ji se obla­či u žen­sku ode­ću i ta­ko za­ba­vlja pu­bli­ku svo­jim sten­dap ko­me­di­ja­ma i dra­ma­ma, ali i svo­jom po­e­zi­jom, rit­mič­kim ple­som i po­kre­ti­ma.

I u fil­mu „Adam Fus, kroz pri­ro­du i pej­za­že” u in­tim­nom por­tre­tu slav­nog umet­nič­kog fo­to­gra­fa bri­tan­skog po­re­kla ko­ji u u Nju­jor­ku stva­ra od 1986. go­di­ne. Za­ni­mljiv je na­čin na ko­ji je Sve­tla­na Se­min u oba fil­ma us­pe­la da na­či­ni ot­klon od da­na­šnjeg sve­ta u ko­jem se sve po­sma­tra kroz za­vr­šen pro­je­kat, nov­ča­ne na­gra­de i sla­vu i da ume­sto to­ga uro­ni u in­tim­ni svet lju­di što tvo­re umet­nost.

 Taj su­ži­vot sa umet­ni­ci­ma i du­bo­ko raz­u­me­va­nje nji­ho­vih kre­a­tiv­nih po­kre­ta­ča i sa­mog pro­ce­sa stva­ra­nja Sve­tla­ni ni­je stran. S jed­ne stra­ne ona se pre­se­lje­njem iz Pa­ri­za u Nju­jork i si­la­skom sa mod­nih pi­sta po­pe­la pr­vo na po­zo­ri­šne bro­dvej­ske da­ske (kra­jem osam­de­se­tih igra­la je i u uspe­šnoj pred­sta­vi „Ah, Du­brov­nik” Džo­na­ta­na Bol­ta), a za­tim se po­sve­ti­la pro­duk­ci­ji po­zo­ri­šnih pred­sta­va po­tom i eks­pe­ri­men­tal­nog i do­ku­men­tar­nog fil­ma. S dru­ge stra­ne, ona je u Nju­jor­ku po­sta­la i su­pru­ga svet­ski slav­nog bra­zil­skog va­ja­ra San Kle­ra Se­mi­na (sa ko­jim ima ćer­ku Sa­ru) či­je dži­nov­ske skulp­tu­re od mer­me­ra i gvo­žđa kra­se par­ko­ve i zda­nja od Se­ver­ne i Ju­žne Ame­ri­ke sve do Ki­ne. 

 Upra­vo o San Kle­ru Se­mi­nu Sve­tla­na sa­da sni­ma no­vi film. Za „Po­li­ti­ku” ka­že:

–Kon­cept fil­ma za­sno­van je na pri­ča­ma o grč­koj mi­to­lo­gi­ji i lič­nim is­ku­stvi­ma va­ja­ra San Kle­ra, či­ji su pre­ci por­tu­gal­sko-ita­li­jan­skog po­re­kla i do­se­lje­ni­ci u Bra­zil, kao i ita­li­jan­skog re­di­te­lja An­to­ni­ja Ti­bal­di­ja, či­ja se po­ro­di­ca iz Austra­li­je pre vi­še od sto go­di­na do­se­li­la u Ita­li­ju. San Kler je di­zaj­ni­rao plu­ta­ju­ći brod od mer­me­ra du­ga­čak pet me­ta­ra, a An­to­nio je sni­mao sve de­ta­lje ve­za­ne za ma­te­ri­ja­li­za­ci­ju ide­je o bro­du kao sim­bo­lu mi­gra­ci­je lju­di ši­rom pla­ne­te. Ja sto­jim po stra­ni i sa­mo pra­tim dva umet­ni­ka na de­lu i nji­ho­vu kre­a­ci­ju.

Ne­mir­nog du­ha i sa vo­ljom da svo­je film­ske ju­na­ke pra­ti bez ob­zi­ra na to gde se oni sa svo­jom umet­no­šću tre­nut­no po sve­tu na­la­ze, Sve­tla­na Se­min na­sta­vlja da re­a­li­zu­je svo­je sno­ve i sni­ma fil­mo­ve kao spe­ci­fič­nu i naj­in­tim­ni­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju i spoj svih dru­gih me­di­ja. Sreć­na je što su nje­na de­la vi­đe­na u nje­nom vo­lje­nom rod­nom gra­du i za­hval­na što je po­dr­šku i part­ner­stvo u fi­nal­noj re­a­li­za­ci­ji oba fil­ma na­šla u be­o­grad­skoj ku­ći „Si­na­mon” Ivi­ce Vi­de­no­vi­ća. ¶

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.