Nekadašnji brigadiri žele obnovu radnih akcija

Od močvarnog ostrva zaraslog u šibljak napravili su „beogradsko more”– Adu Ciganliju. Kroz planine i klisure gradili su prugu i Beograd povezali sa primorjem. Iza njihovih vrednih brigada ostajali su kilometri i kilometri auto-puteva, veliki broj fabrika, hidroelektrana, pošumljenih goleti...

– Skupština Jugoslavije proglasila je prvi april za Dan brigadira jer su su tog dana 1946. godine počele pripreme za izgradnju pruge Brčko – Banovići. To je prilika da se mi koji smo učestvovali na omladinskim radnim akcijama (ORA) setimo tih divnih vremena i svega što smo radili – kaže Mija Mitrović, predsednik Udruženja učesnika ORA.

A sećanja, kad se skupe bivši brigadiri, samo naviru. Stanoje Đurić, nekadašnji akcijaš sa Vračara i predsednik udruženja u ovoj opštini, priča kako su radne akcije bile i škole života – tamo su se stvarale radne navike, učestvovalo u kulturnom životu, obrazovalo i sazrevalo.

– Beograd je bio pravi akcijaški grad. Osim što je bio domaćin ogromnom broju brigadira, u sezoni je u različite krajeve zemlje slao i po 40 brigada – priseća se Stanoje.

I kod Branka Krasulje, potpredsednika Udruženja učesnika ORA, žive su uspomene na ta vremena, kada ih je na gradilištu na Adi Ciganliji posetio Tito lično, i od komandira, pred svim akcijašima, zatražio da ne daju nikakve privilegije njegovom sinu Miši Brozu, tada brigadiru sa Savskog venca.

– Dok smo gradili Adu, Miljan Miljanić, tadašnji selektor omladinske reprezentacije Jugoslavije koji je spremao svoj tim za prvenstvo Evrope u Rumuniji, pozvao nas je na prijateljsku utakmicu. Ceo meč držali smo nerešen rezultat, a onda uspeli da pobedimo sa jedan nula. Prava proslava nastala je tek posle nekoliko dana, kada smo čuli da je naša reprezentacija na prvenstvu osvojila bronzu. Tek tada smo shvatili kakav smo uspeh postigli – vraća se u prošla vremena Krasulja.

Da se akcije nisu svodile samo na krampanje, potvrđuje i Slobodan Ristanović, autor monografije „To su naših ruku dela”.

– U radnim akcijama učestvovalo je oko dva miliona omladinaca i omladinki koji su dali više od 135.000.000 dobrovoljnih radnih dana i ogroman doprinos razvoju svoje zemlje. U naseljima su organizovane i različite priredbe, stručni kursevi za različita zanimanja, mladi su se družili... Zato su rukovodioci uvek bili na mukama dok su se formirale brigade. Bilo je tu plača i suza jer je su brigade tražile 120 akcijaša, a prijavljivalo se i po 500 – podseća on.
Fenomen je, međutim, kako su akcije koje su se sa tolikim uspehom odvijale širom zemlje, odjednom nestale, čudi se Mitrović.

Zato su, napominje on, nekadašnji akcijaši prionuli na ozbiljan posao – okupili su se da naučno istraže značaj ORA, prikupe i obrade dokumentaciju o njima, ali i da podstaknu organizovanje novih radnih akcija.
A posla za akcijaše, ističe Moma Talijan, predsednik Saveza udruženja učesnika ORA, ima i dan-danas.

– Sprovešćemo istraživanje o stavovima mladih o radnim akcijama i videćemo kako gledaju na njihovo oživljavanje, kao i da li bi išli na njih ako se ponovo organizuju. Sve su prilike da ćemo uskoro organizovati akciju naseljskog tipa u zapadnoj Srbiji gde ćemo raditi na pošumljavanju goleti na erozivnom tlu – kaže Talijan i dodaje da se povodom novih akcija razgovara sa svima, od sekretarijata predsednika, preko ministarstava sporta i omladine i ekologije, pa sve do gradskog sekretarijata za privredu.

Žarko Gvero, nekadašnji akcijaš, dodaje da je njihova ideja sistemsko obnavljanje radnih akcija, za šta je, naravno, potrebna i podrška države.

– U razgovorima sa predstavnicima opština Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik, Valjevo i Mionica, videli smo da i kod njih i kod omladine postoji interesovanje da se organizuju akcije na pošumljavanju. Do kraja leta snimićemo stanje goleti i u saradnji sa Šumarskim fakultetom isplanirati  gde bi se radilo i koliko je sadnica potrebno, kako bismo nadležnima podneli zahteve, da bismo 2019. godine organizovali akcije – ističe Gvero i dodaje da bi, ako ministarstva i lokalne samouprave to podrže, nosioci formiranja brigada na nivou opština i okruga mogle postati kancelarije za mlade.