Završeni građevinski radovi u Narodnom muzeju

Prvi put od 2014. novinari su u zdanje Narodnog muzeja juče mogli da uđu bez zaštitnih šlemova – što znači da su građevinski radovi, kao jedna od faza rekonstrukcije zgrade, završeni. Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, i Bojana Borić Brešković, direktorka ove kuće, proveli su nas kroz muzejske hodnike i sale, a ovaj prostor, koji ima više od 11.000 kvadratnih metara, od čega je oko 4.500 namenjeno za izložbe, nakon više od 15 godina sada zaista izgleda prijatno za oko.

– Sve što je svih ovih godina pravilo suštinski problem konačno je završeno i Ministarstvo kulture je zadovoljno i zahvalno izvođačima koji su na kraju jedan ozbiljan zadatak impresivno završili. Dužni smo veliko izvinjenje građanima zbog nedopustivo duge pauze, ali to bi sada trebalo ostaviti prošlosti. Na današnji dan rođen je i Hans Kristijan Andersen. Pominjem Andersena jer je konačno jedna bajka, koja je pričana godinama, okončana. Mi više nećemo slušati bajke o razlozima zbog kojih Narodni muzej ne radi. Očekujem da ćemo se ovde videti 28. juna kada će Narodni muzej otvoriti vrata posetiocima čime će početi njegov novi život, njegova renesansa. Imaćemo priliku da i sve brojnijim stranim turistima Beograda prikažemo nešto od umetničkog blaga od oko 400.000 artefakata koji se nalaze u njegovim zbirkama – rekao je Vukosavljević koji je na reveru imao bedž posvećen Svetskom danu autizma, podsećajući i rečima da bismo ljudima koji od te bolesti pate trebalo da pružimo podršku i razumevanje, i kao društvo i kao država.

Kako je dodala Bojana Borić Brešković, ono što sledi jeste rad na novoj-stalnoj postavci čije su konture već poznate.

– U periodu 2014/2015. završili smo obiman posao rada na fasadi i fasadnoj stolariji, a od 2016. do pre koji dan trajali su svi ostali radovi na adaptaciji i sanaciji zgrade. Naravno da tu nije kraj. Kraj će biti kada 28. juna budemo u prilici da se predstavimo stalnom izložbom koja poslednjih deceniju i po nije mogla da bude viđena. Arheološki deo nalaziće se u atrijumu, na prvom spratu biće naša materijalna kultura i umetnost, kao i umetnost 18. i 19. veka, dok će na drugom spratu posetioci imati prilike da vide umetnost 20. veka i kolekciju inostranih artefakata – objasnila je direktorka.