Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Erdogan zbog Gulena preti Haradinaju

Vlasti u Ankari od zemalja zapadnog Balkana očekuju da zatvore sve škole i ustanove za koje smatra da su navodno povezane sa „terorističkim pokretom” kontroverznog imama optuženog da stoji iza pokušaja puča 2016. godine
Студенти косовског Колеџа „Мехмет Акиф” протестују због хапшења њихових професора оптужених да су гуленисти Фото Бета/АП

Rešen da „iskoreni” i poslednjeg sledbenika pokreta svog najvećeg neprijatelja, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokazuje da je odlučan da ugrozi veze i sa najbližim saveznicima ukoliko mu se učini da oni podržavaju Fetulaha Gulena, optuženog da je inspirator i organizator neuspelog državnog udara u Turskoj u jula 2016. godine.

Iako kontroverzni imam, koji od 1999. živi u SAD, demantuje da ima veze sa pučem, Erdogan je zategao odnose s američkom administracijom, koja odbija njegov zahtev da Gulen bude izručen Turskoj „bez čvrstih dokaza”. Sada je na metu kritika dospelo i Kosovo.

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj smenio je ministra unutrašnjih poslova i šefa obaveštajne agencije jer su bez njegovog znanja ukinuli boravišne dozvole šestorici turskih državljana, priveli ih i u saradnji sa turskom obaveštajnom službom MIT hitno i tajno ih deportovali za Istanbul.

 

Petorica učitelja i jedan lekar osumnjičeni su da su podržavali Gulenov pokret Hizmet, koji je posle neuspelog puča u Turskoj proglašen za „Fetulah terorističku organizaciju” (FETO).

Erdogan je oštro napao Haradinaja. „Od kada ste počeli da štitite one koji rade na državnom udaru protiv Republike Turske?”, upitao je, obećavajući da će Haradinaj „platiti cenu”.

Tursko ministarstvo spoljnih poslova potom je neuobičajeno oštro reagovalo na „maliciozne manipulacije” kosovske štampe o tome da su šestorica pre isporučenja bili držani u ambasadi Turske u Prištini i da se radi o klasičnoj „otmici”.

U zvaničnom saopštenju ističe se da Turska „od naših prijatelja očekuje da imaju obazriv i beskompromisni stav protiv manipulacija članova ove (FETO) terorističke organizacije i krugova koji je podržavaju”.

Hizmet, koji nema formalnu međunarodnu strukturu i zvanične liste članova, jedna je od najvećih islamskih civilnih organizacija na svetu, sa milionima sledbenika i sponzora za više od hiljadu obrazovnih islamskih centara u stotinak država.

Pokret se opisuje kao reformistička struja islama, čiji su prioriteti obrazovanje i međureligijski dijalog. Gulen poziva muslimane da se bore protiv „raspada morala”, da konzervativne vrednosti poput vere i porodice postave iznad modernog individualizma – ali uvek u okvirima sekularne građanske države.

Hizmet je do 2011. uspešno sarađivao s Erdoganovim vladama, ali su sukobi počeli zbog njegove sve agresivnije promocije islama i autoritarnosti, pa je 2013. došlo do potpunog razlaza.

Pokret je posle puča optužen da se infiltrirao u državne institucije, posebno u vojsku, policiju i sudstvo. Pod okriljem i danas vladajućeg vanrednog stanja, u Turskoj ne prestaju masovne čistke pripadnika „paralelne države”. Više od 38.000 ljudi je uhapšeno, a 11.000 državnih službenika izgubilo je posao pod optužbom da pripadaju pokretu ili da simpatišu „teroriste”, mada organizacije za ljudska prava procenjuju da Erdogan na taj način eliminiše sve svoje političke rivale ili kritičare režima.

Kakav i koliki uticaj ima Gulenov pokret Hizmet među muslimanima zapadnog Balkana, gde se pojavio početkom devedesetih? Turska agencija Anadolija piše da su se ubacili u javne institucije, brojne privatne firme u oblastima obrazovanja i turizma, kao i u medije.

Turska procena je da kontrolišu 40 škola: 15 u Bosni i Hercegovini, 12 u Albaniji, sedam u Makedoniji, pet na Kosovu i jednu u Srbiji. U Crnoj Gori, u Podgorici, održavaju kurs stranog jezika, a u Rožajama funkcioniše studentski i dom za srednjoškolce.

Hizmet je u BiH prisutan od 1997. godine, kada su u okviru obrazovnih institucija pod imenom Bosna Sema osnovane četiri predškolske ustanove, pet osnovnih i još pet srednjih škola i međunarodni univerzitet Burč koji funkcioniše u Sarajevu, Mostaru, Bihaću, Zenici i Tuzli.

Funkcioneri glavne bošnjačke stranke SDA, poznate po bliskosti s Erdoganom, često govore da škole Bosna Sema treba zatvoriti, dok protivnici tvrde da se mora odupreti pritisku Ankare jer se radi o kvalitetnim obrazovnim ustanovama koje funkcionišu po zakonima BiH i nikako ne mogu da se dovedu u vezu sa terorizmom.

Od kako je 1993. u Albaniji osnovana Gulenova fondacija, pokret upravlja nekim osnovnim i srednjim školama u Tirani, Skadru i Durešu, a pod kontrolu su stavili i mnoge tradicionalne islamske škole, medrese. Tvrdi se da su dva univerziteta u Tirani umrežena sa Hizmetom.

Škole pod imenom „Jahija Kemal” osnovane su u Skoplju, Tetovu, Gostivaru, Strugi i Strumici i pohađa ih najmanje 2.000 đaka.

Na Kosovu funkcioniše niz obrazovnih institucija nadahnutih, veruje se, pokretom Hizmet, koji ima dve filijale, obrazovni centar „Gulistan” i fondaciju „Atmosfera”, koja je pomogla prevod 16 Gulenovih knjiga na albanski. U Ministarstvu obrazovanja kažu da ove škole sa oko 1.500 polaznika deluju u skladu sa kosovskim zakonima.

U Beogradu postoje osnovne škole „Bejza”, u Novom Sadu je to kulturni centar, a u Novom Pazaru funkcionišu dva udruženja bliska Gulenu. Tvrdi se da gulenisti kontrolišu i jednu školu za jezike u Hrvatskoj.

Neposredno posle neuspelog udara, Turska je od više balkanskih zemalja zahtevala zatvaranje ovih škola. Albanija i Kosovo su odbili zahtev, u BiH se otvorila žučna debata. Bivša makedonska vlada obećala je da će razmotriti slučaj iako škole tvrde da nemaju veze sa Gulenom.

Erdogan i dalje oštro kritikuje sve ove ustanove, a turski ambasadori po regionu pozivaju lokalne vlasti da roditeljima „skrenu pažnju” da ne šalju decu u takve škole. Sve je u funkciji „globalne borbe protiv terorizma”.

Erdogan je gulenistima oktobra 2017. u Novom Pazaru poručio: „Iskorenićemo ovu izdajničku bandu zvanu FETO na Balkanu kao što smo to uradili u našoj zemlji.” Erdogan podršku sebi i Turskoj u najvećoj meri sada svodi na odnos prema Fetulahu Gulenu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.