Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko Srbija dobija padom dolara

Све више долара за евро (Фото Бета)

Za poslednjih sedam godina najbolje je prošao onaj ko se zadužio u dolarima, iako je kamatna stopa na kredite u toj valuti bila najviša. Dolar je pre sedam godina vredeo 70 dinara, a danas 51 dinar, rekao je juče Radovan Jelašić, guverner NBS. Naši građani se ne zadužuju u dolarima, jer kredita indeksiranih u toj valuti nema, ali zato Srbija ima deo deviznog duga u „zelenim” novčanicama, pa pad vrednosti dolara u odnosu na evro donekle olakšava naše dužničko breme.

Doduše, više od tri četvrtine spoljnog duga Srbije je u evrima, a tek petina u dolarima.

Ipak, pad američkog dolara ide nam naruku, jer su naši devizni prilivi uglavnom u evrima. Kako kaže analitičar Goran Nikolić, spoljni dug od oko 27 milijardi dolara, kada se preračuna u evre, sada iznosi „samo” 17,8 milijardi evra. Pre pet godina u valutnoj strukturi srpskog spoljnog duga američka i evropska valuta su bile gotovo podjednako zastupljene. Krajem prošle godine, precizira naš sagovornik, 75 odsto našeg spoljnog duga bio je u evrima, 14 odsto u dolarima, pet odsto u u specijalnim pravima vučenja i isto toliko procenata u dinarima.

– Udeo dolara u spoljnom dugu je mnogo opao. Većina našeg duga prema Svetskoj banci i Pariskom klubu je u dolarima, dok se u poslednjih pet godina povećao dug preduzeća i banaka u evrima – napominje Nikolić, navodeći da je na kraju 2001. jedan evro vredeo 0,93 dolara, krajem prošle godine 1,47 dolara, a sada 1,59 dolara.

Realna vrednost dinara prema korpi valuta (koju 70 odsto čini evro, a 30 odsto dolar) u odnosu na kraj 2000. krajem prošle godine bila je precenjena za čak 99,4 odsto, ukazuje dr Mlađen Kovačević. To stimuliše srpska preduzeća i stanovništvo da se olako zadužuju.

– Jedan od razloga ogromnog rasta našeg spoljnog duga, ali i zaduživanja stanovništva u zemlji, jeste izuzetno niska vrednost stranih valuta. Kada građani uzmu kredit uz valutnu klauzulu i nižu kamatu, misle „nije problem da ga vratim”, a pogotovo što znaju da dolar sada vredi oko 16 dinara manje nego krajem 2001. godine (tada je vredeo 67,67 dinara, a sada 50,69 dinara) – kaže Kovačević.

Ko se zadužio pre sedam godina u dolarima, a u manjoj meri i u evrima, zaista je prošao dobro, veli ovaj ekonomista. Pogotovo ako su mu dinarska primanja realno znatno porasla. Deo privrede se ubrzano zadužuje u inostranstvu, jer je valutni kurs stimulativan i „bilo bi to lepo, kada bi moglo duže da traje”. Kovačević je, međutim, uveren da će nevolje nastati kada se „skrckaju” sve devize od privatizacije i kada dođemo u situaciju da više vraćamo nego nego što budemo mogli da se zadužujemo u inostranstvu.

Prošle godine se Srbija zadužila oko osam milijardi dolara, najviše preduzeća i banke. Od tog iznosa, nakon vraćanja dugova, ostalo je 4,2 milijarde dolara, a kada se tome doda kratkoročno zaduživanje od 720 miliona dolara, novi dug u 2007. ukupno je dostigao gotovo pet milijardi dolara.

S druge strane, od prodaje preduzeća lane smo ostvarili 2,19 milijardi dolara, portfolio investicije su iznosile 911 milion dolara (od kupovine akcija domaćih preduzeća), a po osnovu doznaka naših ljudi iz inostranstva u Srbiju je stiglo još 4,08 milijardi, dolara. Tako se u zemlju ukupno slilo neto 10,7 milijardi, što je uslovilo veliku ponudu deviza i pad njihove vrednosti izražene u dinarima, objašnjava Kovačević.

Pad vrednosti stranih valuta usporavao je rast inflacije, a stanovništvo i preduzeća su kupovala stranu robu po vrlo povoljnim cenama izraženo u dinarima. Ali, uprkos tome, ističe Kovačević, negativni efekti su veći. Domaća roba se sve teže prodaje, pa je trgovinski deficit premašio 9,5 milijardi dolara, a broj zaposlenih se od 2000. godine smanjio za 250.000.

Pored toga, umesto visokog suficita u razmeni usluga, u poslednje tri godine i u ovom delu spoljne trgovine beležimo deficit, a zbog sve isplativijeg uvoza, guši se i domaća poljoprivredna proizvodnja.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.