Fauna – slatkovodne ribe

Kečiga – Acipenser ruthenus L.

Kečiga je najmanja jesetarska vrsta u Dunavu, dostiže dužinu do 125 cm i težinu od 16 kg. Telo je maslinastosive boje, leđa su tamnija, a bokovi svetliji. Od svojih srodnika razlikuje se i po tome što ne migrira u more. Ceo svoj životni vek provodi u reci, obično u zoni matice, ili za vreme zimske stagnacije u dubokim depresijama rečnog dna.

Hrani se beskičmenjacima dna, u prvom redu larvama insekata. Mresti se od aprila do juna u brzoj vodenoj struji iznad šljunkovitog dna. Jedinka polaže preko stotinu komada ikre. Polnu zrelost stiče sa 4-5 godina, a životni vek joj je oko 25 godina. Izuzetno su komercijalne ribe i love se mrežama već s proleća.

Moruna – Huso huso (L.)

Moruna pripada porodici riba Acipenseridae. To su najveće ribe Dunava. Dostižu dužinu do 9 m i težinu od 2.000 kg. Veći deo života provode u moru, gde žive na dubinama 70–180 m i na udaljenosti do 12 km od obale. Hrane se ribom, inćunima, trljama, sitnijim pljosnaticama, glavočima, ali i rakovima i mekušcima. U vreme mresta, u martu ili s jeseni, migriraju iz Crnog i Kaspijskog mora u velike reke. Zalaze i u Dunav u potrazi za pogodnim staništem za mrest – šljunkovitim ili kamenitim dnom sa jakim protokom vode. Ženke polažu do 100 kg ikre od koje se pravi kvalitetan kavijar. Pre izgradnje druge đerdapske brane, morune su u svojim uzvodnim migracijama dolazile čak do Bratislave. Izgradnjom brane njihov put je prekinut. Zbog prekomernog lova i zbog onemogućavanja mresta prekidanjem migracionog puta, brojnost populacije morune svedena je na minimum. Svuda gde ih ima stavljene su pod zaštitu. U Srbiji, po IUCN listi, imaju status EN vrste u opasnosti od iščezavanja. Ovaj status imaju vrste za koje postoji velika verovatnoća da u budućnosti iščeznu u prirodi.

Stručna saradnja: Dubravka Mićković, kustos

Prirodnjački muzej u Beogradu

Umetnička obrada maraka: Anamari Banjac, akademski slikar