Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA

Fauna – slatkovodne ribe

Izdanje „Fauna” koje je u opticaju od 30. marta sadrži četiri marke (nominalne vrednosti 23, 46, 50 i 70 dinara), dva FDC koverta i štampano je u tiražu od po 25.000 primeraka.
(Фото: Пошта Србије)

KečigaAcipenser ruthenus L.

Kečiga je najmanja jesetarska vrsta u Dunavu, dostiže dužinu do 125 cm i težinu od 16 kg. Telo je maslinastosive boje, leđa su tamnija, a bokovi svetliji. Od svojih srodnika razlikuje se i po tome što ne migrira u more. Ceo svoj životni vek provodi u reci, obično u zoni matice, ili za vreme zimske stagnacije u dubokim depresijama rečnog dna.

Hrani se beskičmenjacima dna, u prvom redu larvama insekata. Mresti se od aprila do juna u brzoj vodenoj struji iznad šljunkovitog dna. Jedinka polaže preko stotinu komada ikre. Polnu zrelost stiče sa 4-5 godina, a životni vek joj je oko 25 godina. Izuzetno su komercijalne ribe i love se mrežama već s proleća.

MorunaHuso huso (L.)

Moruna pripada porodici riba Acipenseridae. To su najveće ribe Dunava. Dostižu dužinu do 9 m i težinu od 2.000 kg. Veći deo života provode u moru, gde žive na dubinama 70–180 m i na udaljenosti do 12 km od obale. Hrane se ribom, inćunima, trljama, sitnijim pljosnaticama, glavočima, ali i rakovima i mekušcima. U vreme mresta, u martu ili s jeseni, migriraju iz Crnog i Kaspijskog mora u velike reke. Zalaze i u Dunav u potrazi za pogodnim staništem za mrest – šljunkovitim ili kamenitim dnom sa jakim protokom vode. Ženke polažu do 100 kg ikre od koje se pravi kvalitetan kavijar. Pre izgradnje druge đerdapske brane, morune su u svojim uzvodnim migracijama dolazile čak do Bratislave. Izgradnjom brane njihov put je prekinut. Zbog prekomernog lova i zbog onemogućavanja mresta prekidanjem migracionog puta, brojnost populacije morune svedena je na minimum. Svuda gde ih ima stavljene su pod zaštitu. U Srbiji, po IUCN listi, imaju status EN vrste u opasnosti od iščezavanja. Ovaj status imaju vrste za koje postoji velika verovatnoća da u budućnosti iščeznu u prirodi.

Stručna saradnja: Dubravka Mićković, kustos

Prirodnjački muzej u Beogradu

Umetnička obrada maraka: Anamari Banjac, akademski slikar

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.