Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Saša i naš krst

Krstonoša Saša Pavlić prepešačio je gotovo 200 kilometara revoltiran jer država ima novac za polovne borbene avione, a nema za lečenje dece koja umiru
Ријечанин Саша Павлић (Фото: Танјуг / Хина / Дамир Сенчар )

„Mislite da je sve super. Imate posao, brak, decu, život na visokoj nozi, a onda odjednom – mrak. Sve nestane u sekundi. Dete ima dijagnozu – karcinom. I nema vas više nigde, jer je to nešto što ne možete izneti sami. Država ne stoji uz vas, a država, to smo mi”, napisao je na „Tviteru” Saša Pavlić, koji je u četvrtak u 11 sati kod sedišta vlade na Markovom trgu okončao svoje hodočašće. Prošle subote se peške zaputio iz Rijeke ka Zagrebu, odlučan da krst težak dvadesetak kilograma, koji je sam napravio, nosi sve do trga.

Na put dug gotovo 200 kilometara krenuo je jer je osetio bes, tugu i nemoć kada je u štampi pročitao dve vesti. Jedan uz drugi objavljeni su tekstovi koji obaveštavaju da je vlada izdvojila pola milijarde dolara za polovne borbene avione i da država nema novca za lekove i lečenje dece.

Tada se u njemu nešto probudilo. Ustao je i započeo nesvakidašnju petodnevnu misiju. U Zagrebu su ga primili političari nakon što su ga na trgu, gde je stigao noseći krst na leđima, dočekali građani okupljeni u nameri da ga podrže.

Pre nego će okončati plemeniti čin za naš list je rekao da nije bitno da li će ga neko od političara primiti i sa njim razgovarati.

Zatraženo osnivanje fonda za inovativne terapije
Nakon sastanka s premijerom Andrejem Plenkovićem, kojem su prisustvovali i roditelji obolele dece, Pavlić je rekao da je zadovoljan ako su i oni zadovoljni. Potom je Marina Rogošić, majka deteta obolelog od spinalne mišićne atrofije, rekla da su tražili da se osnuje fond za inovativne terapije koji će se puniti iz državnog budžeta. Prenela je da im je na sastanku rečeno da će vlada videti šta može da učini i dodala da je prestala da veruje političarima.

„Nosim poruku da se ne sme više dogoditi da dete ne može dobiti lek jer država nema novca. Naša deca treba da se leče podjednako kao ona u Nemačkoj. Novca za avione ima, a fondovi za retke bolesti gotovo da su prazni. Zar ne možemo za stotinak mališana obezbediti sve što treba? Ovo je pitanje za sve nas koji odlučujemo šta ćemo čitati u novinama. Ovu poruku nosim u Zagreb.  Ne mogu pisati zakone, ali mogu uraditi svoj posao, o kome će izvestiti mediji i što će primiti političari. Šta će oni učiniti, nije do mene. To ostaje svakome na savesti. Svako nosi svoj krst”, kaže Pavlić za „Politiku”.

Njegov krst, koji je ostavio kada je uplakan nakon razgovora sa premijerom napustio vladu, predstavlja patnju roditelja i dece koja se bore za život u bolnici i ne znaju da li će dočekati još jedan Uskrs, a poneki i naredni dan. Sašina porodica je zdrava, tako da nije podstaknut ličnom mukom. Jednostavno je mislio da je ispravno to što radi. Nada se da će svojim delom nešto promeniti, ali, bez obzira na ishod, bitno mu je da zna da je pokušao.

„Pokazujem koliko malo čovek treba da uradi, koliko svako od nas može da pruži samo ako se malo izmesti iz svoje pozicije i učini pravu stvar”, priča „Politici” i odgovara da ne zna čega će se sećati kroz deset godina kada pomisli na ovaj događaj – ali da zna da ga je ovaj put promenio.

„Rečima se ne može preneti emocija koju osećam zbog susreta sa roditeljima čija su deca bolesna ili više nisu živa jer za njih nije bilo novca. Osim toga ništa me ne pokreće. Nisam politički ili na drugi način motivisan. Stoga neću koristiti ovu akciju kao uvod u neku dalju priču, pogotovo ne političku”, kaže nam Saša i dodaje da je svoje završio i da je njegova porodica ponosna.

Ljudi koje je sretao uz put pokazali su humanost i saosećanje. U početku je spavao u šatoru, a onda su počeli da mu donose hranu i pozivaju ga u svoje domove. A ostalima je, na kraju svog puta, poručio: „U ovoj državi ima četiri miliona ljudi. Neka oni nastave. Neka svako od njih učini mali korak napred. Predajem im ovaj krst.”

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јелена Петрушић
Прелијепа прича, порука већа од живота. Хвала Саши и сјајно речено ''Предајем им овај крст.''
Snezana
Postovani Sasa, bila sam u poseti u Zagrebu i pratila sam ceo vas put. Postoje mnogi koji misle kao vi ali nemaju mentalnu snagu i energiju da urade nesto. Verujem da ce vas postupak mnoge pokrenuti. Iskreno se nadam. Dogadjai u Hrvatskoj i Srbiji su isti , kao presecena jabuka na pola. Bravo i postovanje!
Marko Marković
Moj duboki naklon Heroju SAŠI PAVLIĆU, koji je pokazao svijetlo lice Hrvatske (!) Naoružavanje regije je potpuna ludost... Pokrenimo RAZORUŽANJE REGIJE, i borimo se pameću, radom i zajedništvom, u protivnom će i dalje naši "prijatelji i saveznici" debelo zarađivati na svađama naših nezrelih naroda, dovodeći nas u još dublje ekonomsko ropstvo do u konačnici našeg fizičkog nestanka (ratovi, emigriranje, i drastičan pad nataliteta). Ako smo zaista takvi kakvim se pokazujemo u posljednjih 25 godina, i ne zaslužujemo bolju sudbinu.
Анка
Стотињак грађана дочекало је овог дивног, хуманог човјека, испред зграде владе... Да је среће требала му се цијела Хрватска придружити, цијелим путем од Ријеке до Загреба. Та ужасна пасивност грађана је застрашујућа. Да су тако пасивни били кад је Туђман будио у њима нацизам, данас би имали државу вриједну човјека, оваог великог човјека, Саше Павлића. Хвала Саша!
Анка
Erol, сваки човјек је посебна индивидуа, и као таква треба и да доноси одлуке. Нитко није никога натјерао да буде нациста, да узима кредит, да купује некретнине и аута. То је лични избор! Живим у капитализму цијели живот, а више од половине грађана живи под киријом. Вози половна аута. Многи бицикле. Што је сасвим нормално. Код вас је то неко понижење, срамота. А није вас срамота пучких кухиња, контејнера, лошег здравства и школства, корупције, пљачке........ мене је СРАМОТА што припадам истом народу.
Erol
Pacificirani su kreditnim zaduzenjima te nedostatkom socijalisticke drzave blagostanja. Zbog bunta/setnje bi morali da propuste posao, rizikujuci otkaz. Rizikujuci otkaz rizikuju stan, kola i golu egzistenciju. Sve je to jedan zacaran krug kapitalizma pod plastom nacionalizma.
vojni analitičar bez portfelja
Isto je i kod nas - helikopteri, migovi,... a pre svakog Dnevnika: "pošaljite SMS za narodne kuhinje na Kosovu"
Боривоје Банковић
Хрвати су одабрали да их брани НАТО, па су тиме прихватили и одређене обавезе. И у Америци сиротиња умире од болести за које има лека, а њихова држава даје на војску као следећих десет заједно. Али шта Хрвати и Американци раде у њиховим земљама, нас се не тиче. Србија је мала земља окружена непријатељем. Ко неће да храни своју војску, храниће туђу.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.