Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Učinak industrije sve veći

Industrijska proizvodnja krajem 2017. bila je najveća u poslednjih 25 godina, ali je ipak zaostajala 44,2 odsto od dostignute u 1990. godini
Рафинерија нафте Панчево (Фото Танјуг)

Srpska industrija krajem 2017. godine proizvela je najviše u poslednjih 25 godina, istakao je juče ekonomista Ivan Nikolić, urednik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT). Na predstavljanju novog broja ovog izdanja Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije, on je ukazao da je učinak industrije na kraju prošle godine premašio dosadašnja dva maksimuma dostignuta u proteklih četvrt veka. Prvi, koji je bio dostignut krajem 1997, „veštački i jednokratno”, neposredno nakon prodaje „Telekoma” i drugi – u vreme najsnažnije konjunkture tokom marta 2008. godine.

Nikolić je napomenuo da ovakva pozitivna epizoda rasta industrijske proizvodnje, koja je započeta u leto 2014. godine, nije zabeležena ni u deceniji koja je prethodila raspadu SFRJ.

– Rast fizičkog obima industrijske proizvodnje osamdesetih godinama prošlog veka iznosio je, u proseku, samo 0,95 odsto godišnje, dok je od avgusta 2014. do početka 2018. prosečan mesečni rast proizvodnje bio 0,55 odsto, što odgovara godišnjem rastu od 6,8 procenata – kazao je Nikolić. Snažna ekspanzija industrije je, pritom, i veoma stabilna, s obzirom na to da je prosečni rast i tokom 2017. bio 0,54 odsto mesečno.

Autor ovog istraživanja zaključuje da je rast industrijske proizvodnje od 2014. naovamo zadovoljavajući, ali je dostignuti nivo na kraju 2017. još daleko od onog iz 1990. 

– Dostignuta industrijska proizvodnja na kraju 2017. bila je 44,2 odsto manja od one iz 1990. Sa prosečnim rastom u poslednje tri godine, nivo industrijske proizvodnje iz 1990. Srbija će dostići 2026. godine – ukazao je Nikolić.

Zanimljiva je i opaska autora da se, usled bržeg rasta industrijske proizvodnje od rasta bruto domaćeg proizvoda, njen relativni udeo u bruto dodatoj vrednosti privrede uvećava. Iznad je evropskog proseka i uporediv je sa najuspešnijim zemljama. Ovaj pokazatelj za Srbiju u 2017. iznosi 26,4 odsto, dok je istovremeno u Nemačkoj industrija činila 25,7 procenata ukupne bruto dodate vrednosti. Ukoliko bi se sporiji rast BDP-a za rastom industrije u Srbiji održao još koju godinu, vrlo brzo bismo dostigli Češku ili Irsku, zemlje u kojima je industrijalizacija relativno posmatrano najdalje odmakla.

Pored stabilnosti, rast industrijske proizvodnje od 2014. karakteriše i sve veći kvalitet tog rasta. Rast je održiv, jer većim delom potiče od izvoza, a tokom 2017. i od investicija. Postignuti rezultat je utoliko značajniji jer je postignut za vreme primene oštrih mera fiskalne konsolidacije koje su nepovoljno delovale na domaću tražnju. Pored toga, autor uočava poslednjih godina tendenciju blage relativne promene strukture proizvodnje u korist oblasti sa višim tehnološkim sadržajem.

– U periodu 2010–2017. udvostručen je udeo srednje-visokih tehnoloških oblasti prerađivačke proizvodnje u stvaranju dodate vrednosti ovog sektora, sa 11 na 22 odsto – ističe Nikolić. – Unutar ovog tehnološkog podskupa najbolje pokazatelje beleži proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, koja je u periodu 2014–2017. ostvarila čak 46 prirasta dodate vrednosti celog podskupa srednje-visokih tehnoloških oblasti. Slede: proizvodnja nepomenutih mašina i nepomenute opreme 32,1 odsto i proizvodnja električne opreme 12,3 procenta.

Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica i proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava imale su jednocifren doprinos rastu dodate vrednosti ovog podskupa oblasti prerađivačke industrije – 8,9 i 0,7 odsto.

Visoko tehnološke oblasti, kao što je proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, kao i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, neznatno su smanjile svoj udeo u prerađivačkoj industriji. I to isključivo usled manjeg doprinosa farmaceutske industrije, koji je u laganom padu još od 2008. godine. Uprkos tome, posmatrano zbirno, visoko tehnološke i srednje-visoko tehnološke oblasti povećale su svoj doprinos dodate vrednosti prerađivačkog sektora sa 17 odsto u 2010, na 26 procenata u prošloj godini.

Nikolić zaključuje da ne postoje za sve zemlje važeća razvojna rešenja, niti je isključivo industrijalizacija i njena tehnološka razvijenost presudna za postizanje visokih stopa privrednog rasta. Ona je potrebna, ali nije dovoljna, jer primer Estonije govori da ključni pokretač razvoja mogu biti i usluge – pre svega, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Onako samo usput
Da li je slučajnost ili ne, ali kada je 1990. g SFRJ dostigla taj nivo, ne bitno na koji način, desio slom Istočnog bloka.Sada su procene stručnjaka da će se od 2025.g do 2030.g dogoditi sukob velikih razmera, jer Istok preuzima dominaciju od Zapada. Naravno, taj sukob neće opet mimoići nas.
Radovan
Ovo poredjenje je vrlo sumnjivo. Da je to tako,onda neko treba da nam objasni kako to da nam BDP ocajan (1,7% za proslu godinu) i plate u sustini ne beleze napredak. To sto plate rastu po 30-40 evra za godinu dana ide u prilog pitanju kako nam ta proizvodnja raste ?? Doduse, lepo pise da nije ni blizu 1990. godine.
Дејан.Р.Тошић
Moram da primetim da poredjenje srpske industrije iz 90" sa 2018.nema blage veze, iz razloga statičkog obračuna ekonomskih podataka tada i sada. Ono što je na žalost nasledjeno iz vremena centralističke državne privrede jeste način na koji se i dalje mešaju metodologije obračuna rasta industriskog indeksa i šta sve ulazi u parametre rasta industriskih pokazatelja. Što se tiče lake industrije tu smo tropa a što se tiče teške industrije tu nam ostaje železara Smederevo koja je prodata Kinezima bez dugova, a država je dugove preuzela, kao i u Boru i Majdanpeku, znači imamo NIS koji je Ruski i Zastavu Kragujevac koju država subvencioniše kao i Namensku industriju, i Elektro privredu Srbije, jednom rečju Srbija ne proizvodi ni loptu za fudbal a kamoli klikere za decu, tako da je svako poredjenje sa 90"besmisleno,jer se nema šta uporedjivati a dugoročna strategija razvoja industrije i ne postoji,kao što ne postoje ni Srpski veliki industrijalci.
Jug Srbije
Kad procitam komentare vidim da ljudi u Srbiji pojma nemaju o realnom ekonomskom polozaju radnika sirom planete. Super je sto privredni porast raste. I super sto je dinar stabilan. Ostalo, zasto strane firme poseduju nase firme i nekretninu, i zasto nasi mladi odlaze, i zasto radimo za male plate u odnosu na profit vlasnika, ta pitanja su ne samo srpska nego svetska. Od Amerike, preko Brazila, do Kine i Rusije, kapitalizam nema konkurenciju, trenutno, pa iskoriscavaju sta god mogu. Nismo mi jedini.
Darko
Mislite na onu industriju 1990 I neposredno prije kad je JNA kupovala sve proizvode spasavala fabrike?Da ih JNA nije kupovala mnoge fabrike bi bile nerentabilne kao sto su I postale nakon sto je trziste otvoreno.Propascu armije i otvaranjem trzista mnoge fabrike su postale nekonurentne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.