Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Amerika na iskušenju da pronađe novi Irak

Deceniju i po posle Sadamovog svrgavanja, bezbednosnu politiku SAD preuzima čovek koji veruje da je irački rat bio ispravan i traži isto u Iranu i Severnoj Koreji
Рушење статуе Садама Хусеина 2003. године (Фото Принтскрин)

Rušenje spomenika Sadamu Huseinu na današnji dan pre petnaest godina jedan je od simbola invazije na Irak koja u Vašingtonu i dalje izaziva podeljena mišljenja iako najveći deo sveta nema nikakvu sumnju da se taj rat završio kao katastrofa.

Na vlasti u Americi je Donald Tramp, koji je za ofanzivu rekao da je „najgora odluka ikad doneta”, ali i koji je u vladu ubacio najvatrenije branioce Sadamovog svrgavanja. Nekadašnji predsednik Džordž Buš napao je Irak 20. marta 2003, tvrdeći da je bliskoistočna zemlja nabavila oružje za masovno uništenje kojim bi mogla da izvrši udar na SAD. Baš tih dana krajem marta, samo deceniju i po kasnije, Tramp je objavio da će njegov savetnik za nacionalnu bezbednost biti Džon Bolton, Bušov ambasador u UN i spoljnopolitički jastreb koji je najglasnije navijao za ovu vojnu avanturu i koji sada zagovara rat protiv Severne Koreje i Irana. Čini se zato da je posle 15 godina Amerika pred iskušenjem da uđe u neki novi Irak.

Amerikanci su osvojili Bagdad 9. aprila 2003. Istog dana Iračani su u prestonici srušili spomenik dotadašnjem lideru Sadamu Huseinu, koji je uhvaćen u decembru te godine i kasnije osuđen i pogubljen. Pre izvesnog vremena Bi-Bi-Si je pronašao jednog od Iračana koji su čekićem krenuli na Sadamovu bistu. Kadim el Džaburi, koji je željno iščekivao kraj režima u svojoj zemlji, završio je kao izbeglica u Bejrutu, gde je novinarima priznao da se kaje i da nije trebalo svrgavati Sadama.

„Svake godine stanje se pogoršavalo. Bilo je korupcije, međusobnih obračuna, ubistava, krađe. Sadam je otišao, ali sada na njegovom mestu imamo hiljadu Sadama”, kazao je Džaburi.

SAD nikad nisu pronašle oružje za masovno uništenje ni iračku povezanost sa terorističkim napadima 11. septembra, čime se pravdao rat protiv Bagdada. Saznalo se da su Buš i tadašnji britanski premijer Toni Bler delovali na osnovu lažne informacije iračkog šiitskog opozicionara u egzilu i velikog zagovornika intervencije Ahmada Čalabija, koji je tvrdio da njegova domovina ima razorni arsenal i veze sa Al Kaidom. Kako je podsetio AP, posle smene režima, Čalabi je dobio mesto u iračkoj vladi i krenuo da državne organe čisti od Sadamovih podržavalaca, uglavnom sunita. Većinski šiiti došli su na vlast i za vreme američke okupacije i posle toga rasparali zemlju po etničkim i verskim linijama.

Rat je odneo pola miliona žrtava (po nekim izvorima čak i milion). Korupcija je cvetala, država se urušavala. Kurdi i suniti postajali su sve nezadovoljniji ponašanjem centralne šiitske vlade, što je i dovelo do stvaranja Islamske države (ID), organizacije koju su uglavnom činili nekadašnji Sadamovi ljudi i ostali nezadovoljni suniti. Bušov naslednik Barak Obama objavio je kraj rata 2011. zvanično povlačeći trupe, mada je Amerika ostala vojno prisutna i posle toga. Obama je 2014. morao da vrati deo vojnika jer su islamisti osvojili velike delove teritorije. Grupa za koju se veruje da je direktna posledica američke invazije na Irak proširila se i na druge države, pre svega na Siriju, gde je postala važna snaga građanskog rata. Uz pomoć američke vojske ekstremisti su nedavno poraženi na oba fronta, ali su pre toga u izbeglištvo oterali više miliona Iračana i Sirijaca. Pobeda nad ID zabeležena je u eri Donalda Trampa, koji je u predizbornoj kampanji obećao da će se držati podalje od ratova i intervencija koje su Buš i Obama vodili u Iraku, Avganistanu, Libiji i Siriji. Šef Bele kuće je pre nekoliko dana najavio da će povući vojsku iz Sirije, tvrdeći da je Amerika u poslednjih 17 godina (otkako je 2001. ušla u Avganistan) po bliskoistočnim ratištima potrošila sedam hiljada milijardi dolara, a da ništa nije dobila zauzvrat. Bila je to prilika da predsednik ponovi šta misli o vojnim intervencijama, ali nije jasno kako misli da ispuni miroljubiva obećanja sa tako ratobornim savetnikom poput Boltona. I pored haosa u koji je upao Irak, bivši ambasador ističe da je invazija bila dobra ideja i da je trebalo smaknuti Sadama, „pretnju miru i stabilnosti u regionu”.

On, međutim, nije jedini arhitekta iračkog rata koji je ostao uvaženi pripadnik spoljnopolitičkog establišmenta i pored toga što nije priznao da je to bila greška. Mnogi su i dalje uvaženi profesori, novinari, analitičari ili komentatori „Foks njuza”, što je možda jedan od razloga zašto, kako je pokazala Pjuova anketa, 43 odsto Amerikanaca i dalje veruje da je intervencija bila ispravna odluka. Čak je i Obama, koji se protivio napadu na Bagdad, za potpredsednika i državnu sekretarku izabrao Džoa Bajdena i Hilari Klinton, koji su glasali za irački rat. Niko iz Bušove ere nije odgovarao za ono što se dogodilo u Iraku, čak ni za mučenje pritvorenika po tajnim zatvorima Centralno obaveštajne agencije (CIA) u ratu protiv terora. Amerika nikad nije nikoga čak ni simbolično optužila kao što je Britanija simbolično optužila Blera, koji je u Čilkotovoj istrazi o ratu okrivljen kao jedan od najodgovornijih za iračku katastrofu, podseća informativni sajt „Hil”. Sve to je pojedinim simbolima Bušovog vremena utrlo put nazad u središte moći i odlučivanja – na čelo CIA uskoro dolazi Đina Haspel, pod čijim nadzorom se 2002. na tajnoj lokaciji na Tajlandu sprovodila tortura nad osumnjičenima za članstvo u Al Kaidi.

Bolton, koji je od odlaska iz UN radio po uticajnim institutima i pisao za ugledne novine, sada dobija priliku da ponovo kreira američku spoljnu i bezbednosnu politiku. Da li će neko ko nije pokazao kajanje za ono što se dogodilo na obalama Tigra i Eufrata uskoro uvesti Ameriku u rat i protiv Severne Koreje i Irana? Hoće li u to ubediti Belu kuću? Ako mu to pođe za rukom, pokazaće se da on nije jedini koji ne ume da uči na greškama.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Istine radi treba pogledati jednu vest pre mesec dana : - „Dobili smo informaciju da ekstremisti u Istočnoj Guti planiraju da izvedu hemijski napad u oblasti između Misrabe i Bitsave. Za to, ekstremisti grupe Tahrir al-Šam planiraju da ubiju nekoliko dece i očekujemo da bi ta "predstava" mogla da se dogodi 11. marta - rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sirije Fajzal Mehdad.“ Vesti online Subota 10.03.2018.
Hermes
Sve je manje naftom bogatih zemalja u kojima već ne posluju kineske ili ruske kompanije. To je problem. Sledeća kriza se može očekivati u podsaharskoj Africi. Tamo se odavno nije ozbiljno i dugo ratovalo.
dejan stojanović
Vuk dlaku menja ali ...Država koja živi isključivo na mufte od dolara i rata ne može da se hrani drugačije.Uvek neko mora da strada da bi se dobro jelo.
Радо Мир
@Mika Aba... ''najaca ekonomija'' није више и никада више неће ни бити. ''najbolji univerziteti'' о.к. ко може да приушти себи. Дуговања за студентске кредите су достигла 1300 милијарди $, и предвиђа се да ће то бити окидач за кризу која је на помолу, далеко гору од оне 2008. Иначе школство генерално - производња зомбираних медиокритета . ''najbolja medecina'' опет за мањи део популације, јер већина не може себи да је приушти. ''filmovi'' углавном пропагирају насиље, а највећим делом су у служби дебилизације и самозаваравања о сопственој непобедивости, незамењивости и непотрошивости; ''izdavastvo'' само једним делом о.к., јер Масмедији (они најјачи) у рукама шест јеврејских породица, у потпуности промовишу хегемонску доктрину владања светом. ''poljoprivreda'' најсавременија да, али на (хемијом и 'Кракинг' технологијом произвдње гаса из шкриљаца) трајно девастираном земљишту и загађеним водама; све више генетски модификована ... једном речју - Апокалипса САД на помолу.
Mika Aba
Tacno! Amerika zivi na mufta i poslednjih stotinak godina vuce svet sa sobom. Na mufte je najaca ekonomija, najbolji univerziteti, najbolja medecina, filmovi, izdavastvo, poljoprivreda...
Томић Сретен
Немају они чиме да ударе више нигде. Њима само језик палаца.
Радо Мир
Нормалном, просечном читаоцу звучи невероватно па, упркос свим доказима, тешко прихвата, 100%-тно тачну сурову реалност: 'Америка на искушењу да пронађе нови Ирак'. Поређења ради: сви смо гледали документарце о белим медведима, када усплахирена женка очајнички претражује непрегледна пространства, не би ли било шта уловила да прехрани младе. Тако и ово болесно, предаторско друштво, које од самог свог настанка пре неколико векова опстаје на поробљавању, експлоатацији, геноцидном затирању како домицилног становништва сопственог континента, тако и читавих народа, раса, верских групација, па чак и животињских врста широм планете. Више аналитичара у последње време указује да је очигледно, попут инфузије, САД-у очајнички потребан нови рат. Такав који неће изгубити. Међутим, прекрупни залогаји попут Ирана, Сев. Кореје, па чак и Венецуеле, дугорочно - нови Вијетнам за њих, пакао за планету. Русију и Кину да не помињем. Економија заснована на непрекидном ратном ангажману, колабираће без истог.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.