Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko treba da se bori protiv islamista

Zašto muslimanima nije dopušteno da se sami obračunaju sa radikalnim pobornicima „čiste vere”
Припадници Исламске државе (Фото Flickr)

„…Hanbeliti su postali aktivni a njihova moć velika. Počeli su da pretražuju kuće zapovednika i običnih ljudi, i ukoliko bi našli vino, prosipali bi ga, i ukoliko bi našli devojku kako peva, tukli bi je i polomili njen instrument. Uplitali su se u kupovinu i prodaju i presretali muškarce koji su išli sa ženama i dečacima. Kada bi ih videli, pitali bi čoveka ko mu je to u društvu, i ukoliko ih odgovor nije zadovoljavao, tukli bi ga i odvlačili do glavnog čuvara reda i mira izričući mu kaznu za nemoral.”

Mosul 2014? Raka 2015? Ne, bio je to Bagdad 323. godine po islamskom (935. po hrišćanskom) kalendaru, a protagonisti su bili Hanbeliti, pristalice šerijatske pravne škole Ahmeda ibn Hanbela.

Oživljavanje islamske ortodoksije kako ga u delu „Potpuna istorija” opisuje Ibn el Atir, uticajni arapski istoričar 12. i 13. veka koji je živeo u Mosulu, Alepu i Damasku, neodoljivo podseća na teror kakav su vekovima kasnije koristili talibani po Avganistanu ili sledbenici kalifata Islamske države (ID) po Iraku i Siriji.

Uz jednu bitnu razliku koja je ključ suprotstavljanja radikalnom islamu: pozivi Hanbelita na vraćanje temeljima „čiste vere”, oslonac na nasilje protiv dekadencije „nedolične” uzornom životu muslimana, doveli su do opšteg otpora naroda.

Muslimani su u 10. veku pobedili iskrivljene interpretacije svoje vere. Islam se bez pomoći spolja izborio sa rigidnom ortodoksijom. Kasnije im to nije bilo dopuštano. Zapadni svet ne veruje, ili ne želi, da muslimanima dopusti da se sami izbore sa devijacijama sopstvene religije.

Umesto da se muslimani obračunaju sa radikalizmom koje je nastao u krilu njihove vere, umesto da se oni koji su prave žrtve brutalnog kažnjavanja izbore sa svojim dželatima, Zapad se oslanjao na humanitarne intervencija cinično ih pravdajući „civilizacijskim prosvetiteljstvom” i „demokratizacijom”.

Danas se Donald Tramp i Vladimir Putin raspravljaju oko toga ko je dao veći doprinos teritorijalnoj eliminaciji ID i fizičkom uništavanju kalifata Abu Bakra el Bagdadija. Prvi uzgred pohvali angažman Kurda i iračke armije na čiju je obuku i naoružavanje Amerika potrošila desetine milijardi dolara. Drugi hvali doprinos armije svog velikog saveznika Bašara el Asada i šiitskih milicija pod kontrolom Irana.

Arapima je još jednom uskraćena prilika da se sami obračunaju sa „opasnom deformacijom”, kako su učenje samozvanog kalifata nazvale stotine imama, uključujući i Al Azhara, hiljadu godina starog kairskog univerziteta koji je najviši autoritet sunitskog islama.

To što su američki vojnici i dalje po Iraku i Siriji, a ruski vojni savetnici u bazama u Siriji, kratko vreme će se slaviti kao pobeda, a onda će se nezadovoljstvo polako okretati prema strancima koji su zamenili Britance i Francuze iz kolonijalnih vremena.

Zapad, ali i Rusija, preokupirani su sada kako da pod prismotrom drže hiljade stranaca koji su se borili pod crnim barjakom kalifata. Oko 1.200 vratilo se u zemlje EU, najviše u Britaniju i Francusku. Ruse brinu Čečeni.

Sprečiti im povratak, uskratiti im domovinu, siguran je recept za organizovanje nove terorističke grupe. Poslati ih u zatvor takođe je problematično rešenje kada se podseti na iskustva Gvantanama ili Kampa Buka u Iraku koji je posle američke invazije 2003. pretvoren u pravi islamistički univerzitet.

Svet razmatra holistički pristup, efikasnu reintegraciju i deradikalizaciju, pita se gde će oni koji se ne predaju da odu. U Avganistan, Pakistan, centralnu Aziju, zapadnu Afriku, Jemen, Libiju, na Sinaj, znano je ekspertima koji tvrde da se nova faza borbe usmerava na manje vidljive mreže pojedinaca i ćelija koje imaju značajnu autonomiju ekstremističkog delovanja

Ređi su spremni da postave druga pitanja: Pamti li neko kako su Saudijci pozvali Amerikance da se suprotstave Sadamu Huseinu posle čega je Osama bin Laden formirao Al Kaidu? Šta se dogodilo pošto je posle spektakularne Bin Ladenove likvidacije zapostavljena politička dinamika koja je omogućila rast ID-a? Šta je nekih 40.000 ljudi privuklo da im se pridruže? Koliko je taj magnetizam rezultat američke intervencije i okupacije Iraka?

Dokle će se tolerisati bliskoistočni despoti? Ako se radikalni islamisti ponovo pojave, pod drugim imenom i zastavom, da li bi Zapad bio spreman da muslimanima dopusti da pobede renegate njihove vere?

Samo odgovori na ova neprijatna pitanja mogli bi da odluče budućnost globalnih antiterorističkih strategija. Hoćemo li ih dobiti? Sumnjam. Bilo je dosad toliko prilika, ali razne geostrateške, političke, energetske ili bezbednosne kalkulacije uvek su blokirale odgovore.

Stejt department razmatra da ukine ured za koordinaciju rata protiv ID-a, a šta je sa zaključkom da otpor prema „nevernicima” na sopstvenoj zemlji po pravilu dodatno radikalizuje muslimane.

Binladenizam je preživio Osamu bin Ladena. Kalifat je po svemu uništen, ali kalif je i dalje živ. Prerano je proglašavati konačnu pobedu. ID je difuzna „smrtonosna pretnja”, priznaju i u Trampovoj administraciji, koja, kao i mnogi drugi, islamske teroriste koristi za kriminalizaciju muslimanskog sveta u celini.

Svi redom zaboravljaju, ili ne žele da priznaju, da osloncem na istu tehnologiju intervencije omogućavaju da se radikalna islamska filozofija i teologija pojave u nekoj novoj formi, da se ubilački verski kult iznenadno poput ID-a useli u neku novu arenu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.