Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRESUDA HAŠKOG MEHANIZMA

Šešelju 10 godina zatvora, odslužio 12

Žalbeno veće potvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat koji je uključivao lidera SRS
Ово је ко­нач­на одлука, ко­јом је Хаг ста­вио тач­ку на слу­чај „Ше­шељ” (Фото АП)

Žalbeno veće haškog Mehanizma za krivične sudove osudilo je Vojislava Šešelja, lidera radikala, na deset godina zatvora za podsticanje progona, prisilno preseljavanje, deportacije i druga nehumana dela, po tri tačke optužnice koje se odnose na njegov govor 6. maja 1992. godine u Hrtkovcima.

Veće kojem je predsedavao sudija Teodor Meron time je ukinulo deo oslobađajuće presude prvostepenog suda, dok je odbilo žalbu tužilaštva po drugim osnovama. Kako je Šešelj u pritvoru tribunala proveo gotovo 12 godina, sud smatra da je kaznu odslužio. Ovo je konačna presuda, kojom je Hag stavio tačku na slučaj „Šešelj”.

Sud je utvrdio da su postojala neslaganja Šešelja i ostalih učesnika u takozvanom udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP), koji je, prema optužnici, predvodio Slobodan Milošević. Šešelj je tom odlukom pravosnažno oslobođen optužbi za učešće u UZP, pomaganjem i podržavanjem zločina.

„Optužba nije pokazala da je pretresno veće pogrešilo kada je utvrdilo da nije postojao UZP koji je uključivao i Šešelja. Žalbeno veće odbacuje argumentaciju optužbe u vezi sa oslobađajućom presudom za pomaganje i podržavanje zločina iz optužnice”, saopštio je Meron.

U kratkom obrazloženju presude, sudija je podsetio da zaključci pretresnog veća pokazuju da su ubrzo posle Šešeljevog govora mnogi Hrvati napustili Hrtkovce, ali da se on ne može smatrati odgovornim za podsticanje zločina, jer pozivi da se to područje očisti od Hrvata nisu bili prihvaćeni, niti sprovedeni.

– Žalbeno veće primećuje da se, prema transkriptu promocije SRS-a u Hrtkovcima, Šešelj obratio rečima: „U Hrtkovcima nema mesta Hrvatima, izvešćemo ih na granicu srpske zemlje, a odatle peške neka produže.” Hrvatima je direktno poručio da nemaju gde da se vrate. Govor je završio tvrdnjom: „Ubeđen sam da ćete i vi iz Hrtkovaca znati da sačuvate međusobnu slogu i da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini.” Po završetku, gomila je skandirala: „Hrvati u Hrvatsku” i „Ovo je Srbija”. Imajući u vidu da lokalne vlasti nisu preduzimale ništa, da je na nesrbe vršen pritisak da zamene svoje kuće i da su prisiljavani da se isele, smatramo da nijedan razuman procenitelj činjenica nije mogao da zaključi da su civili nesrpske nacionalnosti svojevoljno napustili Hrtkovce – rekao je Meron.

Znajući za uticaj Šešelja na gomilu, kao i podudarnost između njegovih reči i dela koja su počinili njegovi slušaoci, žalbeno veće, dodao je Meron, smatra da je Šešelj doprineo podsticanju počinilaca, čime je izvršio podsticanje na krivična dela progona, deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. Žalbeno veće, međutim, nije prihvatilo žalbe tužilaštva koje se odnose na govore u Zvorniku i u Skupštini Srbije.

– Kad je reč o govorima u Vukovaru iz novembra 1991. godine, pretresno veće nije se uverilo da može van sumnje da se utvrdi šta je tačno Šešelj rekao. Kad je reč o ponovljenim pretnjama Šešelja da će, ako BiH proglasi nezavisnost, „poteći reke krvi”, smatramo da takve izjave bez sumnje mogu da izazovu strah i obodre počinioce zločina. Izjave Šešelja u kojima se koriste pogrdni epiteti i pozivi da se RS odbrani od ustaških i panislamskih hordi, kao i njegov poziv pristalicama SRS-a da očiste levu obalu Drine, očigledno su huškačke prirode – naveo je Meron.

Njegovo veće, kada je reč o govoru u Malom Zvorniku 1992, utvrdilo je da je pretresno veće pogrešilo zaključivši da to nije bio poziv na etničko čišćenje.

– Huškački govor mogao je da podstakne na zločine. Međutim, žalbeno veće ima u vidu vreme koje je proteklo između izjava i počinjenja krivičnih dela i izrazito posrednu prirodu dokaza koji se odnose na efekat govora na počinioce. Pod takvim okolnostima, pretresno veće je razumno postupilo zaključivši da su dokazi nedovoljni – rekao je Meron.

Podsećamo, sudsko veće Haškog tribunala kojem je predsedavao sudija Žan-Klod Antoneti 31. marta 2016. godine oslobodilo je Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba, kao i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Većina članova tročlanog veća, sudije Antoneti i Mandijaje Nijang, uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je u martu 2016. da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice. Sudija Latanci bila je suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

Na tu presudu žalilo se Haško tužilaštvo, tražeći za Šešelja 28 godina zatvora, a Šešelj je podneo pisani odgovor na žalbu. On se tokom postupka pred tribunalom branio sam, bez advokata ili takozvanih prijatelja suda, ali nije prisustvovao izricanju konačne odluke, kao ni žalbenoj raspravi održanoj prošlog decembra. Šešelj se dobrovoljno predao tribunalu u februaru 2003. godine i proveo je u pritvoru gotovo 12 godina, kada je pušten „iz humanitarnih razloga”, zbog teškog zdravstvenog stanja. Ostajući dosledan stavu da ne priznaje tribunal, nijednom nije tražio ukidanje pritvora, niti garancije Vlade Srbije da će biti dostupan ukoliko bude pušten na slobodu. Iz Haga se vratio tek kada je sudsko veće samo odlučilo da ga pusti.

Re­a­go­va­nja 

Pred­sed­nik Li­ge so­ci­jal­de­mo­kra­ta Voj­vo­di­ne Ne­nad Ča­nak po­zdra­vio je pre­su­du žal­be­nog ve­ća me­ha­ni­zma. Ča­nak je do­dao da je to još jed­na po­tvr­da nje­go­ve ra­ni­je te­ze da je Srp­ska ra­di­kal­na stran­ka tre­ba­lo da bu­de za­bra­nje­na kao zlo­či­nač­ka or­ga­ni­za­ci­ja. 

Di­rek­tor Cen­tra za re­gi­o­na­li­zam iz No­vog Sa­da i ko­pred­sed­nik Ig­man­ske ini­ci­ja­ti­ve Alek­san­dar Po­pov oce­nio je da je ovom pre­su­dom prav­da za žr­tve „de­li­mič­no za­do­vo­lje­na”, dok je pred­sed­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za Hr­va­ta u Voj­vo­di­ni To­mi­slav Žig­ma­nov po­zvao da bu­du ka­žnje­ni i dru­gi vi­nov­ni­ci et­nič­kog či­šće­nja Hr­va­ta iz Voj­vo­di­ne to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, pre­no­si Be­ta. 

Še­šelj: Pro­tiv­prav­na pre­su­da, pred­u­ze­ću od­re­đe­ne me­re 

Li­der Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke (SRS) Vo­ji­slav Še­šelj oce­nio je da je pre­su­da ko­ju je pro­tiv nje­ga do­ne­lo žal­be­no ve­će me­ha­ni­zma u Ha­gu pro­tiv­prav­na i do­dao da će pred­u­ze­ti od­re­đe­ne me­re pro­tiv nje. Še­šelj je za agen­ci­ju Be­ta re­kao da je pre­su­da pro­tiv­prav­na iz for­mal­nog raz­lo­ga jer po an­glo­sak­son­skom pra­vu ne mo­že da se pre­i­na­či oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da u osu­đu­ju­ću u to­ku žal­be­nog po­stup­ka. „Oni su mo­gli da uki­nu pre­su­du i vra­te je na po­nov­ni po­stu­pak”, ka­zao je li­der ra­di­ka­la.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, u Hrt­kov­ci­ma ni­ka­da ni­je bi­lo si­ste­mat­skog i ras­pro­stra­nje­nog na­pa­da na ci­vil­no sta­nov­ni­štvo. „Ras­pro­stra­njen i si­ste­mat­ski na­pad je ka­da ar­ti­lje­ri­ja tu­če, ka­da mi­no­ba­ca­či pu­ca­ju. Ni­je­dan Hr­vat ni­je pro­te­ran sa pod­ruč­ja Voj­vo­di­ne, ne­go su svi pret­hod­no za­me­ni­li sta­no­ve i ku­će i pro­šli mno­go bo­lje od Sr­ba”, na­veo je on.

Še­šelj je ka­zao da je ve­o­ma po­no­san na sve pri­pi­sa­ne rat­ne zlo­či­ne i zlo­či­ne pro­tiv čo­več­no­sti i da je spre­man da ih u bu­duć­no­sti vi­še­stru­ko ob­no­vi. 

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maja Medić
Kako to da taj kriterijum nisu primenili kada je u pitanju proterivanje Srba iz Hrvatske, muslimanskih delova Bosne, sa Kosova, a tamo se nisu dogodila proterivanja Srba već etnička čišćenja? Trabunjal u Hagu je dokaz propadanja Zapada jer su izgubili, između ostalog, osnovne vrednosti civilizovanog, pravednog suđenja. Nije trebalo nikakvo suđenje, niti dokazi da bi oni utvrdili da su Srbi krivi za Markale, Račak, Tuzlansku kapiju itd. a sve zločine su oni ili izmislili ili izrežirali da bi pravdali svoje osvajačke pohode kao što to čine neprekidno po celom svetu. Pošto se bombardovanje Srbije brzo završilo morali su organizovati farsu od suđenja da bi nastavili sa ponižavanjem Srba. Sada su već toliko preterali da im ni malo dete više ne veruje.
Игор Г.
Давно нема овде Радоја Домановића, али слепог Вође, Страдије и Данге има на сваком кораку.
Игор Г.
Давно нема овде Радоја Домановића, али слепог Вође, Страдије и Данге има на сваком кораку.
Lipovac
Šešelj je pravosnažno osuđen za "подстицање прогона, присилно пресељавање, депортације и друга нехумана дела", a "ве­о­ма је по­но­сан на све при­пи­са­не рат­не зло­чи­не и зло­чи­не про­тив чо­веч­но­сти и спре­ман је да их у бу­дућ­но­сти ви­ше­стру­ко об­но­ви". Kad pročitam komentare shvatim da je ovo jedan od onih dana kada me je stramota što sam Srbin.
Jovan
Dobro, i to se zavrsilo najzad. A sad udaljenje haskoga osudjenika iz narodne Skupstine. On vise nema pravo da bude poslanik.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.