Kamioni na granicama koštaju region 800 miliona evra

Da je CEFTA unapredila trgovinu u regionu i povećala izvoz, rekao je nedavno ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić. Ali, kamioni na graničnim prelazima i dalje čekaju sedam do 48 sati, dok se kamioni u Gruziji prosečno zadržavaju sedam minuta, podsetio je ministar.

– Gubimo 26 miliona sati godišnje zbog čekanja kamiona sa robom na granici, kazuju podaci MMF-a – rekao je resorni ministar.

Oko 800 miliona evra plaća se za različite vrste usluga na graničnim prelazima, opravdano ili neopravdano, što je jedan odsto BDP-a zemalja regiona – dodao je Ljajić.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), naša zemlja je tokom prošle godine uvećala spoljnotrgovinsku razmenu sa svim zemljama regiona. Najveći rast razmene, od čak 41 odsto, ostvaren je u trgovini sa Bugarskom.

Najnoviji podaci pokazuju da je na kraju 2017. godine spoljnotrgovinska razmena Srbije i Bugarske prešla granicu od milijardu evra. Pritom je naš izvoz u ovu zemlju regiona porastao za više od 50 odsto, dok je uvoz, u odnosu na prethodnu godinu, uvećan za 28 odsto. To znači da je za dve godine trgovina između naše dve zemlje gotovo udvostručena. Jer, na kraju 2015. godine Srbija je sa Bugarskom imala skromnu trgovinsku razmenu. Prema podacima Privredne komore Srbije, ona je tada iznosila 562 miliona evra i bio je to jedan od najlošijih rezultata u regionu. U to vreme manje smo trgovali jedino sa Rumunijom (206 miliona) i Albanijom (120 miliona).

Možda su i zbog toga na sajmu privrede u Mostaru predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Bugarske Bojko Borisov manje pričali o ekonomskoj saradnji dve zemlje, a više o bezbednosnoj situaciji u regionu. Velike sile kao da traže novo mesto konflikta, ocenjeno je nakon ovog sastanka.

„Ajde, lepo nađite to mesto daleko od nas, a da mi ovde živimo u miru”, poručio je predsednik Vučić.

Ekonomska saradnja Srbije i Bugarske skoro da uopšte nije spomenuta.

Ipak, od svih zemalja iz našeg komšiluka, Srbija najviše trguje sa Bosnom i Hercegovinom. Prema podacima PKS, naša ukupna razmena na kraju prošle godine dostigla je 1,7 milijardi evra. Međutim, uvoz je porastao za 28,8 odsto, dok je izvoz robe iz Srbije u BiH uvećan za svega osam procenata.

U PKS ocenjuju da je ova zemlja regiona naš najveći trgovinski partner i na prostorima CEFTA. Sa BiH ostvarujemo 44 odsto od ukupne robne razmene sa svim zemljama CEFTA.

– Naše privrede su jedna drugoj važni partneri, ne samo u regionalnim, već i u globalnim okvirima. Srbija je Bosni i Hercegovini treći spoljnotrgovinski partner, odnosno prvi iza Nemačke i Italije, a Bosna i Hercegovina Srbiji treće izvozno tržište u svetu, prvo posle italijanskog i nemačkog.

Naša razmena iz godine u godinu raste, poslednjih godina obostrano – ocenjuju iz PKS.

Sve više proizvoda i usluga prelazi granicu i sve više kompanija nalazi kupce i partnere na srpskom, odnosno bosanskohercegovačkom tržištu. Recimo, iz Srbije sa BiH trguje oko 7.500 kompanija: oko pet hiljada ih izvozi, hiljadu i po uvozi i još oko hiljadu bavi se i uvozom i izvozom. Sve je više i registrovanih firmi, i sa jedne i sa druge strane. Prema poslednjim podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je 925 aktivnih privrednih subjekta (firmi i preduzetnika) čiji su većinski vlasnici kompanije i državljani Bosne i Hercegovine.