Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nadoknadom za plastične flaše do korisnog otpada

Recikleri su krenuli u akciju, sastali su se sa ministrom ekologije Goranom Trivanom i predložili da se staklene i PET boce kao i limenke otkupljuju od sakupljača
Неке од наших фабрика за рециклажу принуђене су да увозе сировину за прераду (Фото Д. Јевремовић)

Bačene prazne ambalaže sve je više, a prema nekim procenama u Srbije godišnje na divljim i zvaničnim deponijama završi oko 50.000 tona plastične, takozvane PET ambalaže. Za to vreme srpske fabrike za reciklažu zbog manjka ambalažnog otpada i nedostatka sirovina uvoze otpad iz zemalja u okruženju. Da bi se problem prevazišao, predstavnici Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada sastali su se sa ministrom zaštite životne sredine Goranom Trivanom i tražili konkretne poteze države.

Prvo što su pomenuli jeste izrada studije o uvođenju depozitnog sistema za PET ambalažu, staklene boce i limenke, kako bi se sagledale mogućnosti i troškovi njegove primene. U prevodu, to znači plaćanje za ispražnjene boce i limenke koje se vrate u trgovinu. U susednim zemljama pokazalo se da novac, ma kako mali bio, motiviše ljude da svoj ambalažni otpad sakupe i predaju na reciklažu. U proseku, države Evrope koje imaju ovakav sistem, po rečima Kristine Cvejanov, predsednice Asocijacije, sakupe i recikliraju 90 odsto staklenih i plastičnih boca i limenki.

Da kod nas već postoje oni koji su otkrili korist od limenki, pokazuju oglasne stranice na internetu, u kojima se nudi 200 aluminijumskih limenki za 900 dinara. Doduše, one ne završavaju kod reciklera, već se od njih sklapaju solarni kolektori za grejanje stanova koje je neki inovator pre dve-tri godine stavio u službu štednje energije – kada ima sunca.

Uvođenje depozita u Srbiji, smatraju predlagači novih akcija i propisa, pomoglo bi da se razvije industrija reciklaže, a zagađenje okoline bilo bi neuporedivo manje. Takođe je ukazano na potrebu da se što pre unapredi kontrola upravljanja ambalažnim otpadom zbog efikasnije primene principa „zagađivač plaća”.

– Zakonska obaveza svih privrednih subjekata koji na tržište stavljaju proizvode upakovane u ambalažu jeste da obezbede njeno ponovno iskorišćenje i reciklažu i time smanje štetu koja nastaje odlaganjem ambalažnog otpada u životnu sredinu. Međutim, naknada za ambalažu koju firme „zagađivači” plaćaju, prema mišljenju reciklera, mnogo je manja od realnih troškova sakupljanja, a kontrole prijavljenih količina ambalaže na osnovu kojih se plaća naknada gotovo da nema – objašnjava Cvejanovićeva.

Prema podacima Asocijacije, prosečna visina posebne naknade u Srbiji za tonu ambalaže koja zagađuje okolinu je samo 22,8 evra po toni, što je višestruko manje u odnosu na zemlje u regionu (Hrvatska računa 45 evra po toni, Bugarska 60, a Rumunija 156 evra po toni). Recikleri smatraju da bi veća naknada za ambalažu i bolja kontrola prijavljenih količina doprinele dugoročnom razvoju sistema upravljanja ambalažnim otpadom i ispunjenju ambicioznog cilja da se u Srbiji do 2030. godine 70 odsto ukupnog otpada preradi.

Prema sada važećem Zakonu o upravljanju otpadom propisano je da se iskorišćena ambalaža odlaže na deponiju samo ako ne postoji drugo rešenje za njen tretman. To znači da se otpad pre odlaganja mora razvrstati i iz njega izdvojiti sve što ima upotrebnu vrednost. Prema podacima Agencije za životnu sredinu, manje od jedan odsto ukupnog otpada koji sakupe komunalna preduzeća ode u fabrike za reciklažu. To je jedan od najvećih problema na koje ukazuju recikleri.

Zvuči paradoksalno da su, uprkos činjenici da su tokom cele godine šume, travnjaci, reke i priobalje zasuti bocama, konzervama, staklom i kesama, naše fabrike za reciklažu zbog nedovoljno razvijenog sistema sakupljanja ambalažnog otpada primorane da uvoze otpad iz zemalja u okruženju. Istovremeno, ima dosta slučajeva da neprerađeni otpad bez ikakvih ograničenja bude izvezen iz Srbije, jer se za njega dobiju „dobre pare”. Zato je Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada zatražila od ministra Trivana poštovanje procedura prilikom izvoza sirovine neophodne za njihove pogone i mašine.

– Ministar je pažljivo saslušao naše predloge, što uliva nadu da smo na dobrom putu da nađemo rešenje problema, kako Srbija, zbog toga što ne recikliramo svoj otpad, ne bi godišnje gubila više od 50 miliona evra – istakao je Mihail Mateski, predsednik upravnog odbora Asocijacije.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Paun
Neverovatno,kako je u Srbij8 sve komplikovano.Cemu izmišljanje tople vode,kad u susedstvu postoje resenja koja godinama savršeno funkcioniraju.Primetice u Hrvatskoj za svaku vraćenu flašu koja se razvrstava kod povrata u bilo koji Market u tri vreće ovisno o tipu ambalaže (staklo,limenka,plastika) na blagajni dobije naknada od pola kune po flasi i priča završena .Na javnim površinama nigde vise takve ostavljene i bačene ambalaže.Jasno da tome prethodi rad Ministarstva ,da obaveze proizvođače i trgovce na prijem takve ambalaže i financijsku naknadu za taj rad.A sve to Ministarstvo treba samo da kopira od zemalja koji to godinama uspesno rade.
Dragan Jovic
Nama je sve problem Da se cudis pored toga sto ima gde da se vidi kako se radi i od koga da se sve prepise besplatno Izmisljamo rupu na saksiji Zasto kao prvo nema kontejnera za papir, staklo, metal, plastiku sve posebno I obaveze da se tako koriste Te nesrecne kese mogu li tako da se rese ili ih treba zabraniti Ma sve je uzelo maha u novcu i svuda samo pare i pare a za djubre ko te pita I ova nekakva inicijativa mi lici na to da neko zaradi pare konkretno nekom se namesta posao o od ciscenja djubreta nece biti nista Ma tuga jedna
Alisa
Sta radi Ministar za ekologiju kad drugi moraju da predlazu tako ocigledno resenje?
zivka zivic
zivim na Banjici, veliko naselje koje ima samo na jednom mestu kontejnere za reciklazu! bez kontejnera za staklo. ja skupljam pvc otpad i nosim u kontejner, ali iskreno sumnjam da taj otpad zavrsava tamo gde treba. Staklo nosim 5 stanica gradskog prevoza da bih ga stavila u kontejner za reciklazu. to pokazuje koliko drzava ozbiljno razmislja o zastiti zivotne sredine.
Zorka Papadopolos
U Bgd, kod Palilulske pijace, na mestu gde se Majora Ilica `uliva' u 27. marta, postavljeni su kontejneri za plastiku, papir, metal, staklo. Da bi do njih stigla, prolazim pored kontejnera za `ostatak' djubreta (posto su plastika, papir, metal i staklo odvojeni). U tim kontejnerima je skoro svakog dana brdo plastike, ocigledno ambalaze iz prodavnica. NIKO ne kontrolise koriscenje kontejnera! Bez kontrole, i kazni, samo se `entuzijasti', da ne kazem budale, drze pravila.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.