Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Energetski salto zvaničnog Berlina

Nemačka kancelarka Angela Merkel preko noći je „Severni tok 2” proglasila „političkom temom” i uslovila njegovu izgradnju daljom ulogom Ukrajine u snabdevanju Evrope gasom

Nemačka kancelarka Angela Merkel suprotstavila se ove sedmice stavu nemačkog ministarstva ekonomije o komercijalnoj prirodi projekta „Severnog toka 2” – 1.200 kilometara dugog podvodnog gasovoda čija izgradnja od Rusije do nemačke luke Grajfsvald treba da počne ovog proleća. Do početka sedmice Merkelova je „Severni tok 2”  takođe smatrala ekonomskim projektom, u koji je nemački biznis do sada uložio preko četiri milijarde evra.

„Severni tok 2” nije samo ekonomski projekat, politički faktori svakako se moraju uzeti u obzir. Projekat ’Severni tok 2’ nije moguć, ukoliko se ne razjasni kako se nastavlja tranzit (ruskog gasa ka Evropi) preko Ukrajine”, poručila je Merkelova 9. aprila ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru.

Dan kasnije, nakon susreta s Petrom Porošenkom, predsednikom Ukrajine u Berlinu, Merkelova je istakla da „ne može biti da Ukrajina ostane bez značajne uloge u tranzitu (ruskog) gasa”.

Krajem marta nemačko ministarstvo ekonomije – nakon izdavanja svih neophodnih državnih dozvola za izgradnju 85 kilometara dugačke „nemačke sekcije” gasovoda „Severni tok 2” – mislilo je drugačije.

„Naša pozicija oduvek je bila da je ’Severni tok 2’ komercijalni projekat koji promovišu kompanije i koji treba da bude usaglašen sa primenjivim nacionalnim i EU pravilima”, prenele su agencije izjavu neimenovanog portparola nemačkog ministarstva ekonomije.

Šta je podstaklo najnoviji verbalni „gasni salto” Merkelove?

Odgonetka u ovom trenutku nije sasvim izvesna. Izvesno je da razgovor Porošenko–Merkelova nije baš bio elegantan.

Naime, na konferenciji za štampu nakon susreta s nemačkom kancelarkom, Porošenko se izvinio zbog sopstvene „zajedljivosti”!

„Izvinite zbog moje zajedljivosti, ali ’Severni tok 2’ jeste političko podmićivanje zbog lojalnosti prema Rusiji”, preneli su mediji izjavu ukrajinskog predsednika.

Istina, nakon gasno-političkog salta Merkelove, Aleksej Miler, šef „Gasproma” (odskora na spisku ruskih državljana pod američkim sankcijama), ponovio je da megafirma nikada i nije nameravala da potpuno zavrne slavinu dotoka gasa Evropi kroz Ukrajinu.

„Nikada nije bilo tema da napuštamo tranzit gasa kroz Ukrajinu. Ipak, ruska resursna baza pomera se ka severu, na centralnom gasnom koridoru više neće biti istih resursa kao do sada. Zbog toga će izvesni tranzit preko Ukrajine postojati i dalje, u količini 10–15 milijardi kubika godišnje. Na Ukrajini je da objasni održivost novog tranzitnog ugovora (nakon isteka tekućeg u decembru 2019)”, preneo je Rojters Milerovu izjavu 10. aprila.

Inače, ovaj stav „Gasproma” – da će nastaviti sa minimalnim transportom sibirskog gasa preko Ukrajine – poznat je još od juna 2016. godine.

Ako se i u Berlinu zna za tu „minimalističku nameru” „Gasproma”, šta je pozadina preinačenog stava Angele Merkel, i to u trenutku kada su Danska  i Švedska na korak od konačne odluke o dozvoli izgradnje „Severnog toka 2” kroz njihove teritorijalne vode.

Kraj aprila je inače od ranije postavljen kao poslednji rok za prikupljanje svih potrebnih dozvola za početak izgradnje „Severnog toka 2”, kome se inače iz sve snage pored Ukrajine u regionu protive Poljska, Letonija, Estonija i Litvanija.

U međuvremenu, na drugoj obali Baltičkog mora, Finska je 12. aprila dala „puno zeleno svetlo” za postavljanje cevi „Severnog toka 2” kroz svoje teritorijalne vode. Šta će odlučiti Švedska povodom „Severnog toka 2”, za sada je neizvesno. Optužbe Kijeva da gasovod „Severni tok 2” predstavlja „vojnu pretnju” koja bi mogla da izazove „novu ofanzivu ruskih trupa na Ukrajinu” odbacili su nemački pomorski viceadmiral Andreas Krause i švedski mornarički kontraadmiral Jens Nikvist. „Severni tok 2” ne predstavlja nikakav rizik za pomorske operacije u Baltičkom moru, izjavili su u Vašingtonu Krause i Nikvist.

Sudbinu tempa izgradnje „Severnog toka 2” možda najavljuje stav zvaničnog Kopenhagena.

„Danska ne može da zaustavi ruski gasovod, ali može da uspori njegovu izgradnju”, poručio je juče Lars Loke Rasmusen, premijer Danske.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Кад се саберу капацитети свих тих гасовода нешто би остало и за тај кроз Украјину али далеко мање него сада. Брину Ангелу паре, то јест докле ће ЕУ морати новцем помагати Украјину? Без гасовода Украјини треба још више новца*

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.