Posle liturgije u prelepi vrt

Pod svod crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice, u konak ili prelepi vrt ispred manastira Bođani, svakog vikenda dolaze vernici i posetioci. Otac Zaharije zadužen je, uz uobičajene monaške aktivnosti, da vernicima koji nisu iz ovog kraja Bačke, ispriča istoriju i zanimljivosti o najstarijem manastiru u ovom delu Vojvodine, između Dunava i Tise.

Naziv dobio po trgovcu Bogdanu

Zdanje pod skutom Srpske pravoslavne crkve, preciznije Eparhije Bačke, proglašeno je spomenikom kulture od izuzetnog značaja Republike Srbije i čini ga kompleks crkve, okružene sa tri strane konacima u obliku ćiriličnog slova „p” i prateći ekonomski objekti.

Pre i posle svake liturgije, kako kaže otac Zaharije, u Bođanima bude jako lepo. U vrtu stazicama između neobičnog rastinja i cveća trčkaraju deca, igraju se sa životinjama od onih domaćih do papagaja o kojima brine samo bratstvo.

Izgradnja manastira započeta je u drugoj polovini 15. veka. Temelj prve bogomolje je postavljen 1478. godine. Prema legendi to je učinio u znak zahvalnosti za izlečenje jedan Bogdan, trgovac iz Dalmacije. Tokom putovanja je oslepeo, zastao je u blizini Dunava, oprao oči na izvoru vode i progledao. Crkvu je posvetio Vavedenju Presvete Bogorodice, a ime manastira je ostalo po njegovom imenu – Bođani.

Tokom vekova rušen je i paljen; današnja crkva je s početka 18. veka – iz 1722. godine, građena u baroknom stilu. I ona je preživela ratove, požare, velika izlivanja Dunava. Poput ona s kraja 18. ili dvadesetih godina 20. veka kada je nivo vode u samoj crkvi bio iznad 1,5 metara.

Ispred oltara nakon poslednje velike restauracije, na podu je ostavljena staklena ploča omanjih dimenzija, da se vide arheološki ostaci starijih bogomolja.

Borbe svetaca i demona

Pogled vernika, koji prvi put dolazi, odmah privlače freske. Celokupno zidno slikarstvo na oko 600 metara kvadratnih delo je Hristifora Žefarovića iz tridesetih godina 18. veka. Rađeno je potpuno drugačije u odnosu na do tada ustaljeni način.

Umesto na vlažni malter, po kome je poznato srpsko fresko slikarstvo, radio je uljanim bojama na suvom malteru. Sam prikaz biblijskih tema odudara od do tada poznatog metoda. Žefarović je dao svoje vizije i na veoma ekspresivan način – crtao drugačije ono što je do tada bilo strogo ukalupljeno. Za freske manastira Bođani kaže se da su prvi iskorak ka savremenom srpskom slikarstvu. Prikazane su borbe svetaca sa demonima neobičnih oblika glava, na nosećim polukružnim stubovima su segmenti slika postanka sveta. Na jednoj freski na bočnoj strani, levo od ulaza u crkvu, ovaj grafičar i ikonopisac koji je na grčki preveo „Traktat o slikarstvu” Leonarda da Vinčija, prikazao je kako sveta velikomučenica Marina, u našem narodu slavljena kao Ognjena Marija, čekićem ubija demona.

Ikonostas je, takođe, izuzetna umetnička celina i rad je slikara iz Kijeva iz sredine 18. veka.

Manastir živi punih sedam vekova: oduvek nastanjen monasima, samo je u jednom kraćem periodu, početkom devedesetih godina 20. veka bio ženski.

Posebno su, ne samo monasi, već i stanovnici sela Vajska i Bođani, grada Bača, ponosni na prelepi vrt na samom ulazu u kompleks. U njemu je više od 150 različitih biljaka iz čitavog sveta: od egipatskih kedrova do sadnica sa američkog kontinenta. Bilo je pokušaja da se uzgaja sekvoja, ali ravničarska klima nije dozvolila da se ovo drvo primi.

Lokalna zajednica pomaže monasima koliko može. Najčešće tokom leta i jeseni, monasima oko poslova u vrtu i na samoj ekonomiji, pomažu osobe iz teško zapošljivih kategorija, a koje se angažuju preko programa javnih radova za obezbeđivanje posla opštine Bač.

Čudotvorna ikona Bogorodice Bođanske

Kroz kapije manastira ne prolaze samo verenici, namernici, već dolaze i pripadnici drugih verskih zajednica. Oni dolaze da bi se poklonili čudotvornoj ikoni Bogorodice Bođanske. To je jedna od šest pravoslavnih kanonizovanih ikona u svetu. Smatra se da je iz Rusije ovde doneta krajem 16. ili početkom 17. veka.