Carstvo iza rešetaka

Svuda u svetu odlazak u zoo-vrt je pravi praznik. Pogotovo za decu. Kada sam prvi put sa desetak godina obišao taj beogradski „Vrt dobre nade” on je bio samo neznatno stariji od mene. Za samo šest godina. Sada ima osamdeset godina.

Nije bio baš najugledniji u svetu, ali sam makar video lava, kralja svih životinja, kad u to vreme nisam mogao da vidim pravog kralja. U stvari, bio je to car afričkih savana, nazvan leo felis, koji je lenjo ležao, malo žmirkao i potpuno nezainteresovano gledao ta slabašna stvorenja sa druge strane rešetaka. Kakva prepotencija običnog zatvorenika, rekao bi neko.

Onda je došao jedan čika sa prikladnim imenom Vuk i iz godine u godinu beogradski zoo-vrt je postajao sve važniji na mapi svetskih vrtova. Sada ima i, u svetu retke, bele lavove, što nije nikakva rasna konotacija. Egzotična stvorenja iz celog sveta slegla su se na Kalemegdansku tvrđavu i predstavila faunu planete.

A ko može bolje da opiše atmosferu u zoo-vrtu od karikaturista!? Onih majstora koji iz svakog čoveka mogu da izvuku i ono najbolje, ali i ono najgore. Zato kritički duh koji imaju karikaturisti i nije uperen na životinje, nego uglavnom na čoveka.