Četvrt veka jure mafijaškog bosa

Ita­li­jan­ska po­li­ci­ja je pre ne­ko­li­ko da­na uhap­si­la 22 osum­nji­če­na čla­na si­ci­li­jan­ske ma­fi­je u okvi­ru ope­ra­ci­je po­tra­ge za naj­tra­že­ni­jim ita­li­jan­skim ma­fi­ja­šem Ma­te­om De­na­rom. Ra­ci­je su spro­ve­de­ne u pro­vin­ci­ji Tra­pa­ni u za­pad­nom de­lu Si­ci­li­je, a na me­ti su se na­šli čla­no­vi ta­ko­zva­ne mre­že „pi­ci­ni” što se od­no­si na si­stem ši­fro­va­nih po­ru­ka na­pi­sa­nih na pa­pi­ru zbog ko­jih je De­na­ro i da­lje u bek­stvu. 

De­na­ro (55) je u bek­stvu od 1993. go­di­ne. Sma­tra se mo­gu­ćim na­sled­ni­kom „bo­sa nad bo­so­vi­ma” Sal­va­to­rea To­to Ri­na, ko­ji je pro­šle go­di­ne umro u za­tvo­ru iz­dr­ža­va­ju­ći ka­znu od 26 do­ži­vot­nih ro­bi­ja.

Da li će naj­tra­že­ni­ji don si­ci­li­jan­ske ma­fi­je us­pe­ti da još jed­nom iz­beg­ne hap­še­nje, pi­ta se ame­rič­ki „Dej­li bist”, ko­ji Ma­tea Me­si­nu De­na­ra, po­zna­tog kao Di­ja­bo­lik, pred­sta­vlja kao „ve­o­ma, ve­o­ma lo­šeg čo­ve­ka”.

 

Ma­teo Me­si­na De­na­ro u ko­lek­tiv­noj sve­sti Ita­li­ja­na iz­gle­da isto kao po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka. Iz tog pe­ri­o­da po­ti­ču nje­go­ve po­sled­nje fo­to­gra­fi­je. Go­di­ne 1993. je ne­stao bez tra­ga i vi­še se ni­ka­da ni­je po­ja­vio.

Po­znat je i kao Ro­leks, za­to što po­red le­pih že­na i br­zih auto­mo­bi­la vo­li i sku­pe sa­to­ve, i Di­ja­bo­lik, zbog svo­je kr­va­ve bi­o­gra­fi­je. De­na­ro – ubi­ca i ve­li­ki šef si­ci­li­jan­ske ma­fi­je Ko­za no­stra.

– Svo­jim žr­tva­ma bih mo­gao da na­pu­nim gro­blje – na­vod­no je svo­je­vre­me­no iz­ja­vio. Pr­vo ubi­stvo je po­či­nio s 18 go­di­na, a u me­đu­vre­me­nu mu na te­ret sta­vlja­ju vi­še od 50. Otu­da je po­znat i kao „ka­po dei ka­pi”, šef nad še­fo­vi­ma.

Še­fo­va nad še­fo­vi­ma je bi­lo vi­še. Ber­nar­do Pro­ven­ca­no, zva­ni Trak­tor, za­to što je ga­zio i ubi­jao sve pred so­bom, uhap­šen je pre 12 go­di­na i u me­đu­vre­me­nu je umro. Sal­va­to­re To­to Ri­na – zva­ni Zver – od 1993. je bio u za­tvo­ru gde je i skon­čao. Svu tro­ji­cu po­ve­zu­ju kr­va­vi zlo­či­ni, a je­dan od njih je aten­tat u Ka­pa­či­ju, na čo­ve­ka, za ko­ga se i da­nas tvr­di da je po­čet­kom de­ve­de­se­tih mo­gao da raz­bi­je ma­fi­ju.

Ne­da­le­ko od Ka­pa­či­ja, gra­di­ća na Si­ci­li­ji, u ka­sno po­pod­ne, 23. ma­ja 1992, is­pod auto-pu­ta de­to­ni­ra­no je go­to­vo 500 ki­lo­gra­ma eks­plo­zi­va. Deo pu­ta je od­le­teo u va­zduh , a s njim i lo­vac na ma­fi­ja­še, su­di­ja Đo­va­ni Fal­ko­ne, ko­ji je sa su­pru­gom Fran­če­skom i obez­be­đe­njem pu­to­vao u vi­ken­di­cu u Pa­ler­mu.

Pro­ven­ca­no i Ri­na su br­zo pro­gla­še­ni za na­lo­go­dav­ce. Da­nas, 26 go­di­na ka­sni­je, u do­ku­men­ti­ma is­tra­ži­te­lja sve če­šće se po­ja­vlju­je i De­na­ro­vo ime. Na Si­ci­li­ji po­či­nje po­stu­pak pro­tiv nje­ga, u od­su­stvu op­tu­že­nog.

Za raz­li­ku od Pro­ven­ca­na i Ri­ne, De­na­ro ni­kad ni­je bio u za­tvo­ru. 

Ma­teo Me­si­na De­na­ro je tre­nut­no je­dan od naj­tra­že­ni­jih oko­re­lih kri­mi­na­la­ca na sve­tu, ko­ji je iz­u­zet­no opa­san. „Ko­ri­je­re de­la se­ra” pi­še da je ita­li­jan­ska dr­ža­va po­tro­ši­la mi­li­o­ne i mi­li­o­ne evra ne bi li mu ušla u trag.

Me­đu­tim, bi­lans du­go­go­di­šnje is­tra­ge je po­ra­ža­va­ju­ći: uhap­še­ni su De­na­rov brat, se­stra, njen muž, nji­ho­va de­ca – prak­tič­no ce­la rod­bi­na. Ali, dok mu je po­ro­di­ca u za­tvo­ru, Ma­teo Me­si­na De­na­ro je ne­u­hva­tljiv, na­lik na svog oca. Fran­če­sko Me­si­na De­na­ro je do­pao ša­ka po­li­ci­ji tek po­što je 1998. umro od in­fark­ta. Či­ni­lo se vi­še pu­ta da se ste­že om­ča oko Me­si­ne De­na­ra. Uvek je us­peo da iz­beg­ne. Sa­da ka­da su se glav­ni kon­tak­ti Me­si­ne De­na­ra na­šli iza re­še­ta­ka, po­li­ci­ja se na­da da će us­pe­ti da is­te­ra be­gun­ca iz skro­vi­šta. Po­li­ci­ja mu je za­ple­ni­la imo­vi­nu vred­nu 20 mi­li­o­na evra, uklju­ču­ju­ći za­sa­de ma­sli­na, udeo Me­si­ne De­na­ra u 43 kom­pa­ni­je i sko­ro 100 ne­kret­ni­na. Vla­sti su ko­ri­sti­le dro­no­ve, sen­zo­re to­plo­te i po­li­caj­ce u ci­vi­lu da bi ga ot­kri­le, ali im je on do sa­da uvek ostao van do­ma­ša­ja.