Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lignit ne pali automobile na struju

Srbija mora da promeni izvor iz koga dobija električnu energiju kako bi na ulicama imala elektrovozila, inače u suprotnom neće doći do smanjenja štenih gasova u vazduhu, što EU traži od nas
Представници нафтних компанија на скупу у Бугарској (Фото ЕКО)

Od našeg specijalnog izveštača

Sofija – Podatak da Srbija skoro dve trećine svoje električne energije dobija iz lignita i da će ugalj u narednih 50 do 70 godina biti gotovo nezamenljiv izvor energije, ozbiljno otvara pitanje da li će naša zemlja biti u stanju da se odrekne ove domaće sirovine i pređe na korišćenje zelene energije, čime bi se, uz porast korišćenja električnih automobila, smanjila emisija štetnih gasova i efekat staklene bašte.

Na upravo završenom skupu u Bugarskoj, predstavnici naftnih kompanija iz Evrope složili su se da rafinerije koje sada prerađuju fosilno gorivo moraju da se transformišu i postanu predvodnici u naporima da se emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju svedu na najmanju moguću meru.

Istaknuto je i da današnje rafinerije sa svojim razvojnim centrima predstavljaju prirodno mesto u kome bi razvoj ovih tehnologija bio skoncentrisan i u kome bi se one primenile, prvenstveno imajući u vidu da tečna goriva i dalje ostaju neprevaziđena kao efikasna skladišta energije.

Vuk Radović, direktor naftne kompanije „EKO Serbija”, koja je deo grčkog „Helenik petroleuma”, jednog od organizatora ovog skupa u Bugarskoj, kaže da bi promovisanje rasta upotrebe električnih vozila imalo punog smisla, ali Srbija mora da promeni izvor iz kog dobija električnu energiju.

– Dakle, električni automobili ne bi doprineli smanjenju emisije štetnih gasova na globalnom nivou, u poređenju sa automobilima koji koriste moderne dizel i benzinske motore, sve dok se električna energija kojom se oni napajaju uglavnom proizvodi od lignita. To je jedan od razloga zašto Srbija ima obavezu da znatno uveća učešće čistih i obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije – kaže Radović.

Pored ovoga, Srbija ima za cilj i da uveća učešće biogoriva koje se koristi u transportu na 10 procenata do 2020. To uvećanje će se prvenstveno zasnivati na obavezi namešavanja određenog procenta biodizela u dizel gorivo, za šta je preduslov da državni organi definišu regulativu u pogledu tehničkih uslova i akcizne politike.

Džon Kuper, direktor „Gorivo Evrope”, objasnio je da je vizija transformacije rafinerija do 2050. godine vrlo ambiciozna, ali i dostižna. Zasnovana je na principima savremene tehnologije, kružne ekonomije i efikasnosti resursa. Ova vizija je prilika za industrije Evrope da razvijaju tehnologije s niskim procentom zagađenja

– Cilj je postepen prelazak na tečna goriva koja neće emitovati ugljen-dikosid, i to s postojećom infrastrukturom koja će omogućiti da se ovo novo pogonsko gorivo koristi i u avionima, brodovima, ali i kamionima – kaže Kuper. 

Tomislav Mićović, predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da je skup pokazao koliko je Asocijaciji rafinerija Evrope potrebno energije, znanja i para da se uloži u opstanak rafinerija.

– Jedan od predloga je da se one pretvore u energetsko čvorište odnosno da ubuduće ne budu samo prerađivači nafte nego da ih u skladu s razvojem savremenih tehnologija posmatramo kao industrijska postrojenja u zaštiti životne sredine, ali i proizvodnje ekološkog goriva – kaže on.

Potvrđeno je da tečna goriva nemaju alternativu za veći deo potrošnje, pre svega avione, brodove i kamione, pa se razmišlja o proizvodnji goriva iz biomase. S tim što biomasa ne sme biti ona koja se inače koristi za ishranu ljudi i životinja, već slama i otpad iz primarne poljoprivredne proizvodnje i iz algi.

– Srbija na zeleno gorivo ne sme da gleda samo kao na obavezu prema EU nego da podrži razvoj alternativnih izvora energije. Naša zemlja je visokouvozno zavisna od nafte i trebalo bi da ovo prepozna kao svoju šansu, jer biomasu proizvodimo na svoj teritoriji – kaže Mićović.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Миленовић
Шта је са хидроелектранама? Нико их не помиње. Некада смо им давали предност, сада смо их изгледа заборавили. Дугорочно и еколошки посматрано, хидроелемктране би требало да буду исплативије. Приватни инвеститори избегавају улагања која су исплатива у дугом року. Краткорочни профити су им привлачнији. Зато би држава требало да зсауче рукаве и одреши кесу за изградњу хидроелектрана. Дунав, Дрина, Ибар, Мораве, и друге реке стрпљиво чекају, док ми уништавамо плодна поља површинским коповима и брдима пепела и јаловине. Нема ружнијег пејзажа од ветропаркова. Добро пројектована вештачка језера на рекама су прихватљивија еколошка решења.
Roki
Pa postoje filteri, nešto su veći gubici, svejedno isplativo. Pročajmo o,filterima.
Slavko
A kako cemo da proizvodimo baterije? Pomocu vetra? A da nam nece mozda trebati neka farbika da proizvedemo baterije? A kakav ce ta fabrika da bude? Od cveca? A da nece ta fabrika da koristi u proizvodnji raznorazne metale koje mi nemamo, a da nam nece onda mozda porasti i uvoz i zavisnost od drugih drzava? A sta cemo da radimo sa zastarelim baterijama? Da ih bacamo u zemlju, gde nam raste zito i psenica? Ili smo mozda mislili da ce neko da ga preuzme? A kako cemo da napunimo baterije? A, da pomocu PV-a koje isto imaju baterije? Ili da posecemo svu sumu u Srbiji i stavimo vetrenjace? A bio gas? Pa svinja koliko god hoces u Srbiji za bio gas. Samo pametan bi onda presao na gas da vozi bez posrednika. Ej mani se tih novotarija baterija i drugih..pa ni smart telefoni vise nisu racionalni za upotrebu, NE SKIDAJU se sa punjaca. Jel iko napravio studiju izvodljivosti bez da kopira od drugih? Poz
regionalna sila
Svojevremeno sam komentarisao da ce Srbiji biti problem uci u EU ako misli graditi termoelektrane na ugalj. Dobio sam pouku od nekih mnogo pametnih komentatora...
Саша Микић
Пошто је лигнит на нашем тржишту најјефтинији огрев, велики број домаћинстава се греје баш њиме и они више загађују ваздух него термоелектране. На димњак ТЕ могу се поставити филтери (што се и ради), који ће одстрањивати све загађиваче, али на димњаку једне куће, нарочито у овој беспарици, тешко.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.