Megdani alasa i riba grdosija

Nisu to bile obične dunavske ribe, već prave ale, teške od 80 do 188 kilograma. Istovremeno i najslađe ribe kojih je bilo sve do izgradnje prve đerdapske hidroelektrane. Kad je Dunav pregrađen nadomak Kladova, morune su mogle da stignu samo do brane, a kad je kod Kusjaka sagrađena HE „Đerdap 2”, alasi su se od njih zauvek oprostili.

Nije više bilo takvih riba, a ni alasa koji su ribarili drvenim čamcima po imenu „oranica” zato što su sa njima mogli da izađu „na megdan” plahovitom i nepredvidljivom Dunavu. Pre izgradnje prve đerdapske hidroelektrane, morune, dužine i do sedam metara, stizale su do Kladova, Donjeg Milanovca, Golupca i drugih mesta na obali reke. Verni hroničar Donjeg Milanovca Velimir Vladić u knjizi „Tragovi korena” zabeležio je kazivanje alasa o morunama:

– Od ribarenja, posebno od moruna, jesetri i kavijara moglo je pristojno da se zaradi i lepo da se živi. To je bilo naše zlatno vreme. Sate i dane smo provodili na Dunavu, a kad bismo se vratili sa bogatim ulovom, ceo Donji Milanovac je slavio.

Po receptu Ruskinje iz Zemuna

– Nekada je stari Donji Milanovac bio poznat po kafanama, lađarima, pleh muzici i ribarima kojih je bilo oko 70 – beležio je Vladić. – Ostala je priča i uspomena na bogat ulov Krste Zekovića, Vladimira Vladića, Nikole i Žike Jovanovića. Dogodilo se to 1967. godine, pre nego što je formirano Đerdapsko jezero. Ulovili su morunu tešku 188 kilograma iz koje je izvađeno oko 20 kilograma ikre – najkvalitetnijeg kavijara.

Tada mladi alasi, spretni, puni snage i želje za što boljim ulovom i spremni da satima budu u čamcu, prisećali su se, pa to ispričali hroničarima, kako su lovili jesetre i morune. Činili su to udicom bez mamca, poznatijom kao pampurača. Ploveći uzvodno, ribe su se češale o stene gde su ih vrebale udice. Pri pokušaju da se oslobode zamke, uplele bi se u kanap na kojem je bilo još nekoliko udica. Više im nije bilo spasa... Vremešniji Kladovčani sećaju se da su ogromne morune alasi kačili za traktor ili stavljali u prikolice i tako ih, vozeći kroz nekoliko gradskih ulica, dopremali do Ribarskog gazdinstva „Đerdap” gde je iz njih vađena ikra, a meso prodavano građanstvu ili lokalnim kafanama. U ta davna, zasigurno prelepa alaska vremena, iz Kladova se godišnje izvozilo i po tri tone kavijara, od čega najviše u Ameriku.

Zašto je kladovski kavijar bio toliko tražen? Da bi se mrestile u Đerdapu, morune su od Crnog mora prevalile i po 850 kilometara. Prilikom ulova, njihova ikra bila je uveliko „zrela”, mada su Kladovčani čuvali i tajnu o pripremanju kavijara, koristeći suvu metodu, što znači da nije dolazio u dodir s vodom. Dodavali su isključivo prirodni konzervans koji je dugo proizvodila i Ribarskom gazdinstvu „Đerdap” prodavala Vera Deinega iz Zemuna, potomak jedne ruske plemićke porodice. Kilogram je koštao oko 100 maraka, a recepturu je otkrila 1968. godine, neposredno pred smrt.

Morune ostale u Rumuniji

U već požutelim papirima ostao je i zapis da je u Dunavu kod Zemuna 1793. godine ulovljena moruna od 700 kilograma, a u Đerdapu od 500 kilograma. Uobičajena težina morune je oko 300 kilograma, za razliku od jesetre koja dostiže do 50 kilograma. Dok su se Donji Milanovac, Tekija, Kladovo, Korbovo opraštali od moruna grdosija, rumunski alasi su i dalje lovili.

– U rumunskom delu Dunava morune se i danas love bez problema, strogo poštujući domaće i međunarodne propise – rekao nam je Jonel Đurđukanu, kapetan jednog od turističkih brodova koji plove od rumunskog mesta Tulća do ušća Dunava u Crno more. – Najbolji ulovi su u okolini Renija, Galca i u rukavcu Svetog Đorđe. Još se prepričava podvig dvojice rumunskih alasa koji su ulovili morunu tešku 150 kilograma, iz koje je izvađeno oko 33 kilograma kavijara.

Za kavijar i lov jesetre bogomdano je Kaspijsko more, mada i Dunav ima čime da se pohvali, posebno rukavcima u kojima, dolazeći iz Crnog mora, morune i jesetre polažu ikru. Dok nije bilo dunavskih hidroelektrana, one su umele da otplove i do Nemačke.

Rumuni, eto, imaju sreće, jer i dalje love morune i jesetre, ali ni približno kao pre mnogo decenija. Kod nas morune dva puta godišnje dolaze do HE „Đerdap 2” zato što su im između hidrocentrale i luke u Prahovu najpovoljniji uslovi za mrest. Iz slanog Crnog mora do slatke vode Dunava prevale dugačak put i kod Kusjaka budu zaustavljene. Istina, poneka se i provuče kroz prevodnicu elektrane, ali to je retkost, a i pitanje je da li završi u ribarskim mrežama ili, ploveći Dunavom, stigne ko zna gde.

Bile jednom velike morune i jesetre, postojao i Donji Milanovac, pa je potopljen. Sve je nestalo, ali se sve to može videti na starim fotografijama koje je, zajedno sa albumima dunavskih alasa, sačuvao poneki od njihovih potomaka.