Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AUTORI

Kriminal se ne isplati

Ne idemo na senzaciju, već podvlačimo edukativnu crtu, kaže Mašan Lekić, autor emisija „Dosije”, „Na mestu zločina” i „Iza rešetaka” na TV Prva
На снимању емисије (Фото Лична архива)

Iako je bio spreman da se u bilo kom trenutku odazove našem pozivu za intervju (u duhu stare novinarske škole, ali i džentlmenskih manira), ipak smo rešili da Mašana Lekića iznenadimo i posetimo u redakciji TV Prva, kako bismo videli kako funkcioniše tim koji pravi tri emisije, sa sjajnim igranim rekonstrukcijama – „Dosije”, „Na mestu zločina...” i najnoviju „Iza rešetaka”.

Zatekli smo ga u radnoj atmosferi, u malenoj redakciji u kojoj dobre i stvaralačke energije ne manjka... A za nju su svakako zaslužni i vredni saradnici kojim se mladalačkim žarom posvećuju stvaranju emisije – direktori fotografije Vlastimir Ilić i Fedor Krugie (unuk Jelene Tinske), montažeri Uroš Nikolić i Mario Bajić, scenaristkinja Vesna Radovanović, producent Pavle Sredić ili kako ga u šali naziva Paja Prevara. Naš sagovornik je širom otvorio vrata ovim školovanim kreativcima jer zna šta znači „sveža krv”, ali se i seća svojih početaka i starijih kolega sa Studija B koji su mu, kao radoznalom četrnaestogodišnjaku, dali šansu da radi.

I ja se prisećam svog prvog susreta sa Mašanom, pre više od dve decenije, na vidikovcu Studija B, kada je sa dugom kosom, koja mu je dugo bila zaštitni znak, i kamerom u ruci, tragao za dobrim kadrom. U šali dodaje „i sa 13 kilograma manje”. Ali, kažem da se taj „višak” ne vidi, budući da sa pripadnicima SAJ-a redovno vežba izraelsku borilačku veštinu krav-magu.

A kako je sve počelo, davne osamdeset i neke?

Za sve je kriv njegov ujak, novinar, Aleksandar Timofejev koji je svog juniora, kako ga je zvao, još u petom razredu osnovne škole pozvao da mu pravi društvo na snimanju. Tada je Timofejev radio kao lutajući reporter Studija B i izveštavao sa ulica Beograda preko radio-stanice, velike kao torba. Mašan upoznaje legende Studija B koje ostavljaju snažan utisak na njega. Živo se seća zadimljenih redakcija i zanimljivih novinarskih priča, čuvenog pogleda na Beograd iz radijskog studija, koji ostavlja bez daha. Bili su to lepi dani kada su se ujak i junior vozikali po gradu, u raspaloj ladi, u potrazi za dobrim pričama. Tako su zabasali i na konferenciju za novinare u policijskoj upravi grada Beograda u 29. novembra i ne sluteći da će mnogo godina kasnije ona Mašanu postati stalna „destinacija”. I dok su njegovi drugari igrali fudbal iza zgrade i tapkali karte, on je na dvokasetašu pravio radio-emisije za svoju dušu. Kada se osnovala televizija Studio B, izrazio je želju da se oproba i ispred kamera. Predrag Vuković Peđolino ga je pozvao u svoj čuveni „Magični šou”, ali što je najvažnije, poverio mu pet minuta programa kako bi osmislio sadržaj za tinejdžere. I tako nastaje kultni „Tinejdž TV”, prvi moderni program za mlade. To su bile gadne devedesete godine, priča nam, kada su mnogi njegovi drugari ogrezli u drogu i kriminal, a on je spas pronašao na televiziji. Ovladao je kamerom, režijom, montažom... Čuveni reditelj muzičkih spotova Zli, naučio ga je kako da koristi kameru. Osamostalio se i počeo sam da radi priloge, što će mu 2000. poslužiti kao dragoceno znanje kada počinje da obrađuje teme iz crne hronike kao snimatelj-reporter. Nikada ne zaboravlja koliko je Studio B osamdesetih i devedesetih godina bio hrabar jer se usudio da program prepusti mladim inventivnim ljudima. Posle „Tinejdž TV”, radi i popularnu „Demoviziju”. Od tada je gotovo sve vreme na televiziji. Imao je pauzu od godinu dana nakon bombardovanja RTS-a na kojoj je takođe radio kao kamerman.

A šta ga je usmerilo ka temama iz oblasti kriminala? Početak njegovog rada na televiziji poklopio se sa 9. martom i demonstracijama. Naišla su turobna vremena, kriminal na ulicama je cvetao, ubistva i obračuni bandi bili su svakodnevna pojava. A on je u takvom okruženju rastao, sazrevao i naučio kako da s snalazi u vanrednim situacijama. San mu se ostvario – da nema ustaljeno radno vreme, da ne radi u kancelariji i da je uvek spreman za akciju, za šta je zaslužan adrenalin koji mu ne manjka. Jedno vreme, 2001, paralelno je radio i na B92 i na TV Košava, kao snimatelj. Priseća se kako je sa kamerom na leđima ušao u džip sa interventnom policijom, i reč, po reč, kafana za kafanom, sa mnogima od njih je postao prijatelj. Krug se širio. Od njih je dobijao i važne informacije za emisije.

Mašan Lekić (Foto Aleksandar Krstović)

U ovom poslu je veoma važno imati dobre kontakte, a oni se stvaraju i uzajamnim poverenjem, podvlači. Nije bilo lako uspostaviti kontakt sa policajcima koji su, zbog prirode posla, uglavnom zatvoreni. Priseća se kako je jednom svog kuma, novinara, Mladena Mijatovića sreo ispod bolnice sa kesama punim voća. Kada ga je priupitao ko mu je od bližnjih bolestan, Mladen je samo odmahnuo rukom i dodao da ide da poseti jednog policajca. Danas se Mašan može pohvaliti time da ima veliki broj prijatelja u policiji, što i ne čudi budući da „Dosije” postoji već deset godina. Čak je postao i kum Nebojši Petkoviću koji je bio šef kriminalističke policije u Nišu.

Zanimljivo je da su se prvi put sreli pre devet godina kada je tek počinjao da radi „Dosije”. Mašan je tada zakasnio tri sata na dogovoreni sastanak, a od izjave ovog sagovornika zavisila mu je emisija. Međutim, Petković se naljutio, pokupio se i otišao, držeći ga do kraja dana u neizvesnosti. Svi su ga zvali, ali uzalud. Posle nekoliko godina priznao mu je da je sve vreme zapravo sedeo u kafani preko puta, jeo špikovanu glavu i gledao kako Mašan udara glavom u zid i nervira se, a u sebi je razmišljao – „Neće mene jedan beogradski mangup da zafrkava!” Život piše memoare – još jednom se to dokazalo. Posle toliko godina, okumiše se.

I danas obožava svoj posao, iako često i posle ponoći zaglavi u montaži. Poručuje svim mladima da ovaj posao nije kao iz filmova. Često mu se događalo da mora, zbog snimanja, da napusti porodična slavlja, da prekine godišnji odmor ili pak da ustane iz kreveta usred noći. Međutim, nije mu cilj da ga gledaoci isključivo pamte po crnoj hronici. Ima još mnogo ideja za koje obećava da će veoma uskoro realizovati. A jedna od njih je i da napravi moderan dokumentarno-igrani serijal o našim istorijskim ličnostima.

Nove epizode „Dosijea” se već uveliko snimaju i emitovaće se na jesen. U toku su premijerne epizode serijala „Iza rešetaka” koje su naišle na dobar odziv publike. Reč je o, kako nam otkriva, formatu koji već postoji u svetu, s tim što se cela ekipa trudi da ga radi na drugačiji način. U početku je mislio da će teško dolaziti do sagovornika. Međutim, sada su počeli ljudi sami da se javljaju. Ima onih koji su se u zatvoru našli sasvim slučajno ili koji su samo bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme ili sa pogrešnom osobom. Ima i onih koji otvoreno pričaju o svojim nedelima. Ono što je najbitnije jeste to što svi oni poručuju – da se ne isplati baviti se kriminalom.  Ne idemo na senzaciju, već podvlačimo tu edukativnu crtu, kaže Lekić. Emisija „Na mestu zločina” je više informativnog karaktera, a njen najinteresantniji deo je „U akciji sa...” kada ekipa ide na teren sa policijom, lekarima službe Hitne pomoći,  Gorskom službom spasavanja. To je neka vrsta rijalitija.

Dok je radio „Dosije”, najvažnije mu je bilo da bude u tim pričama neutralan i da ne iznosi neke stvari koje nisu dokazane. Bilo je i pretnji, priznaje, ali ga nisu uplašile. Naravno, nije lako raditi ovaj posao koji je uvek na ivici opasnosti, pogotovo kada se snima serijal poput onog o ratu klanova koji još uvek besni i koji nije završen.

Mnogo radi i trudi se da posao uskladi sa privatnim obavezama. Osmogodišnja ćerka Mia često nakon škole igra igrice na tatinom kompjuteru, u redakciji, čekajući ga da završi posao. Pošto i mama Mira radi na televiziji, TV Prva im je kao druga kuća, zapravo, pre prva – dobacuje... I to prva, ne samo po nazivu televizije, već i zaista prva jer nekada više vremena provode u njoj nego kod kuće. Jednom je ćerku pitao – da li bi volela da radi na televiziji, na šta mu je kao iz topa odgovorila – nikako! A zašto? Zato što joj je montaža dosadna. I Mašan Lekić smatra da je novinarski posao težak, ali istovremeno i zanimljiv jer donosi mnoga poznanstva, veliki broj putovanja, ali i mogućnost da prvi objaviš nešto veliko, važno...

Svaki slobodan trenutak provode u kući na Zlatiboru koju su izgradili baba i deda još 1984.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.