petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Pismo ocu

Петар Кочић (Фото Википедија)

Beograd, 23. mart 1897

Dragi oče!

Sve do sada poslate nove za ovu godinu primio sam potpuno i uredno. Možda ste se ražljutili što Vam do sad ne pisah. Budite uvereni da bi Vam do sad odgovorio, da nisam u ovakvom položaju u kom se danas nahodim. Veliki dug od 50 forinti, oskudica u haljinama i naposletku ogroman školski posao, smetao je da Vam se javim.

Dragi oče, ja sam ne znam šta ću raditi od života svoga: omrzlo mi je živeti, gledajući kako se moji vršnjaci lepo nose i vesele se u ovom najslađem dobu čovečijeg života.

Moja će mladost prohujati a ja neću ni jednog dana vesela i radosna dočekati. Razne neprilike i mučan način života doveli su do očajanja da ću učiniti što niko možda moj nije uradio. Ubiću se, da već jednom učinim kraj svima patnjama i mukama koje me od rođenja gone. Život moj u Banjoj Luci bio je težak i čemeran. U Sarajevu još gori a u Beogradu je dostigao najviši vrhunac u svojim patnjama.

Želeti vazda a nemati ništa od onoga što želi, čovek pada u očajanje, očajanje sobom donosi ludost a ludost se svršava smrću. Tako je sa mnom.

Ja znam da i Vi stičete novce, ali ipak moći ćete mi poslati jedno 50 for. za haljine, za mesec april i da malo duga otplatim, to bar nije mnogo. I to šaljite najdalje do 1. aprila.

Kad dobijem novce, kupiću haljine pa ću se slikati, te ću Vam poslati svoju sliku, a od Vas sliku željno očekujem. Jer nije šala dve-tri godine se ne videti.

Čestitam Vam iduće praznike Hristovo Vaskrsenje, želeći da ih u veselju provedete a i da me obradujete sa Vašom darežljivom desnicom.

Pozdravite Milicu, Iliju, oca Igumana i sve druge tamošnje prijatelje.

Ljubim Vašu desnicu, Vaš pokorni sin.

 

Petar Kočić, učenik VI. razreda I Beogradske gimnazije

 

(Politika, 7. januar 1923. godine)

Komеntari9
61a1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

КЕЛОВИЋ
Браво Вукице!!! Стваралаштво Петра Кочића је незаборавно! Истинско национално богатство! Кочић, Ћопић, Матавуљ, Дучић и слични (извињавам се осталим великанима непоменутим) су богатство које је немогуће уништити. Па писмо је ОК. Рад Кочићев-његово учење и усмерење, циљ ка коме је тежио и резултати каснијег његовог дјеловања оправдавају све "његове негативности" ако их је уопште и имао. Није тражио од оца да му купује станове, није тражио да иде на скијање, да му купује дипломе, локале да живи од ренте и сл. Поредити његово писмо са данашњим татиним и маминим "идиотима" који уцењују родитеље због мобилног телефона, аута, стана, локала и сл. а не знају све падеже, то је срамота према Кочићу!
Zoran
Imo sam I ja oca. I te kakvog. I ode, umro I nikad vise zajedno.
Борис
„Размажен због губитка мајке". Чуди ме шта све папир (екран) трпи.
Петар,ЗАГРЕБ.
Те вапај оцу,те крив је Београд,те сиромах.....све из коментара. Ал из писма се лијепо види да је отац редовно слао паре,да док су паре стизале оцу није писао и жели лијепе аљине. Види се да је направио дуговe ,а педесет форинти нису биле мале паре. У писму не наводи куд је потрошио паре и како је створио дугове.Као и данас то крију.То не казива оцу. А онда као млад човјек,типично,као и многи данас ,уцијењује родитеља свога.И то чиме.Најгорим за родитеља.Убиће му се дијете. Позната патологија и данас. Био неуравнотежен.У раном животу показивао патологију која ће се развити у каснијем животу.Можда је био размажен и осијетљив због губитка мајке. То пишем ради оца јер се види да је стицао паре и школовао сина и као љути Крајишник у оно доба послао је сина на школовање.То је био чин који је надилазио средину у којој је живио. И да не би криво схватили.Све ово не умањује његово књижевно и политичко стваралаштво. Сви смо ми од крви и меса са нутрином која је тајна. Овај текст сам написао ради виђених коментара. Велике личности морамо глорифицирати,тако нас учили у школи и животу. Не морамо.Сви смо људска бића
Вукица
@Petar, Zagreb: Да, велике личности су људског рода, са свим врлинама и манама нашим, али им то није сметало да, следећи неке своје унутрашње пориве, и одричући се много чега, створе дела непролазне вредности. По томе се разликују од нас, просечних, и зато не разумем: зашто Вам смета тврдња нас-коментатора, просечних, да П. Кочић припада српским великанима, којима се дивимо, и које поштујемо? Зато што је човек?
Вукица
Вапај двадесетогишњака, упућен оцу, јер мајку Мару није запамтио, не говори само о тенутној оскудици Кочићевој, него наговештава и његов каснији тегобан живот, који је свесно одабрао, и сам најверније описао реченицом: “Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.” Зато му се и данас дивимо, и враћамо његовим "Јауцима...", "Јазавцу..", "Суданији"...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja