Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Vek od smrti Gavrila Principa

Od slavnog pretka ostala tajanstvena fotografija

Zagonetna slika nepoznate devojke sa posvetom „Ljubi te tvoja Marija” deo je ličnih stvari najpoznatijeg pripadnika „Mlade Bosne”, koju danas u Pančevu čuvaju Slobodanka i Branislav Princip, unuk mlađeg Gavrilovog brata
Три брата Принципа: с лева на десно седе Јово, Гаврило и Никола

Jedan pančevački salon, birani komadi stilskog nameštaja, ulja, akvareli, grafike, fotografije… i lekarska diploma. Krasnopisom ispisano, u nas često ime Nikola i prezime koje zna čitav svet – Princip. Svedodžba o završenim studijama medicine u Gracu pripadala je mlađem bratu Gavrila Principa.

Posle atentata na nadvojvodu Ferdinanda, istorijskog procesa golobradim članovima „Mlade Bosne” i tamnovanja u zloglasnom kazamatu za političke zatvorenike, češkom Terezijenštatu, 28. aprila 1918. godine u 6.30 izdahnuo je Gavrilo Princip. Zvanično zbog tuberkuloze kostiju, a mnogo verovatnije od mučenja i batina, tako da je smrt došla kao spas za izranjavano telo mladog Srbina, pred kraj života teškog jedva četrdesetak kilograma.

Princ iz Bosne

Na jednoj fotografiji na zidu pančevačke kuće poziraju tri mladića, braća Princip – Jovo, Gavrilo i najmlađi Nikola. Danas samo dvojica Nikolinih unuka nose slavno prezime – Saša je u Kanadi, a salon u kojem sedimo pripada mlađem Branislavu, koji sa majkom Slobodankom živi u Pančevu. Prebirajući po sećanjima, naši domaćini načinju porodičnu priču staru i preko dva veka, čije finale je događaj od pre više sto godina koji je pokrenuo istorijsku vrtešku rata, a za koji su Gavrila neki proglasili teroristom, dok je za zemljake i više od nacionalnog junaka. On je mit čija se suština možda krije i u njegovom imenu.

Principi iz Grahova crnogorskog su porekla i zvali su se prvo Jovićevići. Naseliše se još u 18. veku kod Knina, a posle u Grahovu polju. Na Polači, kod Drine, promeniše ime u Čeko, jer su bili graničari najamnici u turskoj službi, a kako su postali Princip, postoje dve verzije. Jedna kazuje da je familija dobila ime po Todoru, koji je znao na konju i u raskošnoj narodnoj nošnji dolaziti u Knin, pa ga prozvaše „Princ iz Bosne” i tako nadimak postade prezime, zabeleženo je u knjizi „Tromeđa”, tri međe jednog naroda”.

Gavrilov unuk Branislav (Foto Olga Janković)

Od Todora i 1756. godine počinje i porodično stablo Principa, koje je sačinio Branislavljev otac Borivoje, dok je druga pripovest o porodici Čeko i jednom Gavrilovom pretku, čuvenom marvenom trgovcu koji je terao stada svojih volova čak u venecijansku nizinu. Prolazeći tako kroz italijanske gradove, sav u odelu sa srebrnim tokama na prsima, masa mu je uzvikala „Il principe Bosnijako”, verzija je koju je zapisao Dobrosav Jevđević, u delu „Sarajevski atentatori”.

Ćutljiv i blage naravi

Najčuveniji iz porodice Princip, Gavrilo je ovozemaljski život započeo 25. jula 1894. godine u poddinarskom kršu, seocu Obljaj nadomak Bosanskog Grahova, u kraju za koji se priča da opstaju samo vuci – i Srbi.

Slobodanka Princip priseća se reči svoje svekrve, Nikoline supruge, baka Mire.

„Uvek je govorila da je Gavro bio veliki mučenik i zanesenjak, da je voleo poeziju i pisao pesme i nikako nije bio onako naprasit i prek, kako se o njemu pričalo, već sitan, ćutljiv i blage naravi.”

Branislav dodaje da je Gavrilo svoje pesme dao jednom drugu da ih pogleda. Taj drug je bio Ivo Andrić, još nepoznati pisac, a kakav je odgovor bio naslućuje se iz toga što je većinu uništio. Znao je i da za večeri seljacima čita narodne junačke pesme, a ovi se čudili koliko je načitan i govorili da će od njega nešto biti. Zato je vest o atentatu u Sarajevu odjeknula kao bomba sve do Grahova, u kojem su živeli Gavrilovi roditelji Petar i Marija sa Nikolom.

Zagonetna devojka

Stariji, Jovo, u Beogradu je gradio karijeru industrijalca i brinuo o školovanju 18-godišnjeg Gavrila, kojem gimnazijalski dani i nisu baš išli. Želeo je u vojnu službu, ali sitne građe i mršav biva odbijen, a i porodica se protivila, jer bi to značilo da će služiti u austrijskoj vojsci. Tokom školovanja imao je sobu i hranio se u kafani „Zlatna moruna”, koja i danas stoji na Zelenom vencu, ali zatvorena.

– Pre nekoliko godina, dok je još radila, zatekli smo se u njoj moj brat od strica Jove, Slobodan Pejanović i ja. Odatle je Gavrilo i otišao u Sarajevo, a ostade priča da poslednju turu pića i kiriju nije platio, pa je Slobodan bio voljan da namiri dedin ceh i stari dug – priča Branislav, dok je sam atentat, nastavlja, bio početak niza događaja u kojima su članovi porodice u Prvom svetskom ratu privođeni i hapšeni, a u Drugom skoro svi stradali.

Između dva rata Nikola je otišao na studije u Grac, a nije ostalo neprimećeno da je rođenom bratu atentatora država dodelila stipendiju. Branislav kaže da je Austrija tada bila republika i sasvim se drugačije gledalo na tu okolnost, ali i da se od stipendije teško živelo, pa na tom mestu Slobodanka pominje verenički prsten, nasledstvo od svekrve koji i danas nosi.

Ime od hrabrog prote Ilije Bilbije
Gavrila je majka Marija rodila julske večeri na crveno slovo Arhangela Gavrila, po velikoj vrućini, nakon što je čitav dan radila u polju i pomuzla krave. Odmah je pozvan prota Ilija Bilbija da ga krsti, da ne umre nekršten, jer su deca tada lako umirala na porođaju. Prota mu dade ime po svecu, a osta zabeleženo i da su posle Sarajevskog atentata, tokom suđenje, austrijske vlasti tražile od Bilbije da prepravi krštenicu, kako bi bilo da je imao 20 godina kada je ubio nadvojvodu i po austrijskim zakonima bio punoletan, te tako osuđen na smrt. Prota Ilija na to nije pristao pa su ga vlasti pogubile u Livnu, na svirep način – vukući ga vezanog konjima za repove.

„Založio ga je kada je bio u finansijskoj krizi, ali je po diplomiranju prsten otkupio. To je jedino što imamo, sve drugo je nestalo u ratu”, na čijem početku ustaše ubiše Nikolu po nalogu Andrije Artukovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova NDH. On je naredio da se pobije i čitava porodica, ali su im komšije javile da beže jer će stradati, što su i uradili, i tako stigoše u Srbiju. Jedna grana Principa proširila se i do Pančeva dolaskom Nikolinog sina Borivoja, Branislavljevog oca. On je sa inženjerskom diplomom šezdesetih godina prošlog veka stigao u grad na Tamišu kada je proradila „Azotara”.

Život i porodična istorija su, naravno, više su od jednog atentata, ma kakav istorijski značaj on imao. Mnogo toga se i zaboravilo, ali kod pančevačkih Principa je i jedna fotografija, jedino što imaju od Gavrila.

– To je zagonetna slika nepoznate devojke sa posvetom „Ljubi te tvoja Marija”. Slutimo da je to bila njegova simpatija iz Sarajeva, jer je fotografija ostala kao deo njegovih ličnih stvari – pričaju naši domaćini.

Gavrilo je sahranjen u Terezinu sa svojim drugovima „po atentatu”, na groblju pored zatvora. Kasnije su posmrtni ostaci preneti u Sarajevo u zajedničku grobnicu, da bi od 1939. počivali u Kapeli vidovdanskih junaka na tamošnjem pravoslavnom groblju, a danas su mošti dobro sakrivene u kripti kapele, tako da im ni vandali nisu ušli u trag kada su je 1996. godine poharali.

Godišnjice uz češkog ambasadora

– Spremamo se da odemo u Obljaj, tamo još imamo rođaka i starih kumova, a postoji i Gavrilova rodna kuća, za vreme svetskog rata uništena pa obnovljena. Iz nje je dosta toga sačuvano, pa je opština Grahovo otvorila spomen-muzej. Svojevremeno je godišnjicu njegove smrti jedino obeležavao dolazak češkog ambasadora uz njihovo čuveno pivo, jer – objašnjava Branislav – Češka je postala nezavisna država slomom Austrougarske.

Na naše pitanje kako je nositi prezime Princip, kaže da je za vreme stare Jugoslavije bilo popularnije, a da danas ima različitih reakcija, ali da kada poslom boravi u bivšim republikama nije imao neprijatnosti, već je čuveno prezime više izazivalo interesovanje.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Milanovic
Ako sam dobro zapamtio pricu, na krstenju Gavrila je drzao Jovan Bilbija, a Petar Princip Jovanovog sina, isto Gavrila. Jovan je zivio od 1845 du 1950, a njegov otac Stojan od 1912 do 1924.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.