Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Samit Indije i Kine za „resetovanje” odnosa

Dva džina u kojima živi više od trećine svetske populacije imaju granične sporove, a Delhi kritikuje i „Novi put svile”
(Фото АП)

Dok se na istočnom kraju kontinenta bude održavao važan samit predsednika dve Koreje, u centralnoj Kini sastaće se lideri druga dva azijska rivala. Premijer Indije Narendra Modi danas stiže u Vuhan, prestonicu centralne kineske provincije Hubej, u nezvaničnu posetu kako bi sa predsednikom Kine Si Đinpingom „resetovao” odnose posle teške godine u bilateralnim odnosima.

Na dnevnom redu dvodnevnog sastanka biće verovatno granični sporovi i unapređenje ekonomske saradnje dve najveće zemlje u razvoju u trenutku kada Amerika predvodi trend protiv globalizacije.

Analitičari kažu da će Kina pokušati da odvrati Delhi da se sa Amerikom udruži protiv Pekinga.

U kineskim medijima provlače se komentari da Indija mora izbeći da bude iskorišćena kao američki pion za obuzdavanje uticaja Kine u regionu azijskog Pacifika i da će ako na to pristane postati otvoreni neprijatelj Kine i Rusije.

Do susreta dolazi deset meseci od izbijanja krize na spornoj tromeđi na himalajskoj visoravni Doklam, najgoreg zaoštravanja od rata koji su dve zemlje vodile 1962. oko granice u Himalajima. Kina je na Doklamu prošlog juna počela da gradi put, na teritoriji koju svojom smatra i indijski saveznik Butan. Vojnici dve sile su se puna 73 dana gledali preko nišana, pa čak i bacali kamenje jedni na druge dok trupe konačno nisu povučene.

Usledilo je jasno nastojanje obe strane da se narušeni odnosi poprave, posebno otkako je u februaru bivši indijski ambasador u Pekingu postavljen za glavnog savetnika indijskog ministarstva spoljnih poslova. Krajem marta, uoči obeležavanja 60 godina boravka dalaj-lame u Indiji, vlasti su poslale pismo svim zvaničnicima vlade sa molbom da izbegnu učešće u događajima na kojima se očekuje prisustvo tibetanskog duhovnog vođe. Takođe nije dozvoljeno da se skupovi organizuju u Delhiju. Budući da je godinu dana ranije Indija uprkos protestima Pekinga dozvolila dalaj-lami da poseti sporni deo indijske države Aranučal Pradeš (koji Kina smatra južnim Tibetom), ova promena je u kineskoj štampi protumačena kao početak ere „strateškog prilagođavanja” Indije Kini.

Kineski mediji ističu da je Vašington takođe uticao na ovu promenu prevrtljivom trgovinskom i viznom politikom prema Aziji, što je približilo dva džina u kojima živi 2,7 milijardi ljudi ili više od trećine svetske populacije

Odnosi dva rivala koji se bore za uticaj u regionu nategnuti su i zbog upornih kritika Delhija na račun Sijeve inicijative „Pojas i put”. Iako je ona poslednjih meseci vidno ublažena, Indija ove sedmice na važnom samitu u Pekingu nije dala podršku kineskom megaprojektu vrednom hiljadu milijardi dolara za povezivanje Azije, Evrope i Afrike. Za razliku od šefova diplomatije Kazahstana, Kirgizije, Pakistana, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana, jedino Indijka Sušma Svaraj nije potpisala dokument podrške modernom putu svile na pripremnom skupu za junski samit Šangajske organizacije za saradnju. Za Delhi je sporno to što jedan od ključnih projekata, 57 milijardi dolara vredan kinesko-pakistanski ekonomski koridor, prolazi kroz pakistanski Kašmir, koji Indija smatra svojom teritorijom.

Najavljujući Modijevu posetu, šef kineske diplomatije je istovremeno morao da uverava pakistanskog kolegu da će Kina nastaviti da podržava Islamabad (istorijskog neprijatelja Delhija) i velike infrastrukturne projekte na spornim teritorijama.

Indijska štampa naglašava da je samit prilika da se razgovara o strateškim problemima koje donosi „Pojas i put”, umesto da se guraju pod tepih.

Pridobijanje Indije za ovu inicijativu biće jedan od glavnih parametara uspeha predstojećeg sastanka Modija i Sija, kažu analitičari. Naglašava se da Kina mnogo može da dobije razvojem ekonomskih odnosa sa Indijom naročito u segmentu izvoza, dok je Modiju potrebna podrška uoči izbora koji se održavaju sledeće godine. Detant u skoro šest decenija zategnutim odnosima prestavljao bi istorijski uspeh od kog bi obe zemlje imale veliku korist.

Prema analizi „Azija tajmsa”, Modi bi možda i ranije krenuo u resetovanje odnosa sa Kinom da mu se ne suprotstavljaju moćne elite u Indiji koje Kinu posmatraju kroz prizmu zavisti, sumnjičavosti i straha, pomešane sa paranojom koju potpiruju zapadni mediji.

Indijski premijer i kineski predsednik poslednji put su se videli u septembru, mesec dana od kraja krize u Doklamu, a ponovo će se sastati i u junu na marginama skupa Šangajske organizacije za saradnju.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВОЈИН
Исламистичке политичке снаге у Пакистанун дају повода за бригу и питање да ли се тренутно најважнији амерички савезник у том региону може наћи на удару исламиста и хоће ли нуклеарно оружје завршити у њиховим рукама. Ово би могла бити тема која подједнако окупира Индију и Кину као и непознаница до које мере су САД спреме да кокетирају са исламистима у циљу усмеравања на регионе који би могли бити сметња америчке империјалне политике. Кашмир је у овом случају од скундарног значаја.
Сима
Кина , земља у развоју ??? LOL
pera
Ocigledno je da su SAD i EU presle sve moguce granice tolerancije ostalih zemalja kada Indija i Kina sedaju za zajednicki sto sa obzirom na sve nesuglasice. Rusi su verovatno tu negde i verovatno se stvara koalicija koja treba da stane pred drzavni terorizam SAD-a i EU.
Петар,ЗАГРЕБ.
Надопуна за г.Страхинића.Све је то вијечита хисторијски борба оних сила које су кичма Еуроазијског хинтерланда и поморских земаља које контролирају мора и оцеане. Од Скита и старих Феничана ,стална борба,а никад коначна побиједа. По тој логици Индија са Хималајима увијеквће наћи савезнике попут Јапана и САД да затворе Кину.
Григорије Сахинић
А све ово је подстакла Русија и то у оквиру ШОСа и супростављању америчког империјализма у Југоисточној Азији. Чак као један од резултата може да буде иступање Русије из договора са западом око изградње лунарне космичке станице и да се то ради за Кином и Индијом, Ираном и другим слободним земљама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.