Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Venci na spomenik Gavrilu Principu

Ми­ни­стар Зо­ран Ђор­ђе­вић пред спо­ме­ни­ком Га­ври­лу Прин­ци­пу у Бе­о­гра­ду (Фото Бета)

Na spo­me­nik Ga­vri­lu Prin­ci­pu u Be­o­gra­du su, po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce nje­go­ve smr­ti, po­lo­že­ni ven­ci. Cen­tral­nu dr­žav­nu sve­ča­nost pred­vo­dio je spe­ci­jal­ni iza­sla­nik pred­sed­ni­ka re­pu­bli­ke, mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Zo­ran Đor­đe­vić.

On je is­ta­kao da dr­ža­va s po­seb­nim pi­je­te­tom obe­le­ža­va dan se­ća­nja na lik i de­lo Ga­vri­la Prin­ci­pa, srp­skog pa­tri­o­te i ju­go­slo­ven­skog ide­a­li­ste, ko­ji je iz­vr­šio aten­tat na austro­u­gar­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Fran­ca Fer­di­nan­da. On je Ga­vri­la Prin­ci­pa na­zvao „pr­vim tra­gič­nim ju­na­kom či­ji je ži­vot ugra­đen u prin­ci­pe na ko­ji­ma po­či­va da­na­šnja, de­mo­krat­ska, ci­vil­na i ci­vi­li­zo­va­na Evro­pa”.

Gavrilo Princip

Zo­ran Mi­lo­še­vić, po­moć­nik mi­ni­stra Đor­đe­vi­ća, u Če­škoj je pred­vo­dio ce­re­mo­ni­ju po­la­ga­nja ve­na­ca i oda­va­nja po­ča­sti kod spo­men-ko­stur­ni­ce u Jind­ži­ho­vi­ca­ma, gde po­či­va 7.100 srp­skih za­ro­blje­ni­ka iz Pr­vog svet­skog ra­ta. U ovom me­stu se od 1915. do 1918. na­la­zio naj­ve­ći kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor na te­ri­to­ri­ji Austro­u­gar­ske, kr­oz ko­ji je pr­o­šlo oko 40.000 za­ro­blje­ni­ka, me­đu ko­ji­ma je naj­vi­še bi­lo Sr­ba. Ce­re­mo­ni­ji su pri­su­stvo­va­li stu­den­ti Voj­ne i Po­li­cij­ske aka­de­mi­je iz Be­o­gra­da, pred­stav­ni­ci Mi­ni­star­stva od­bra­ne, MUP-a, am­ba­sa­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Pra­gu i Udru­že­nja za ne­go­va­nje tra­di­ci­ja oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va Sr­bi­je.

Odavanje počasti Gavrilu Principu kod spomenika u Beogradu (Foto Beoinfo)

Mi­lo­še­vić je po­lo­žio ve­nac i na spo­men-plo­ču Ga­vri­lu Prin­ci­pu u za­tvo­ru u Te­re­zi­nu, u ko­me je Prin­cip pre­mi­nuo 28. apri­la 1918. U će­li­ji tvr­đa­ve u ko­joj je bio za­to­čen o nje­go­voj mu­če­nič­koj smr­ti sve­do­če u zid ugra­đe­ni oko­vi ko­ji­ma je bio ve­zan. 

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

милутин
@Иван С. Белић - Каква год да је "пројекција моје одрођене личности", монструозне авнојске границе би биле незамисливе да српска деца нису генерацијама трована из Београда. Усред Европе 20. века!? 1945. кад је "решавано национално питање у Југославији" како су говорили, право на самоопредељење је добило и 1.400.000 Словенаца, 900.000 Бошњака, 800.000 Македонаца, 400.000 Црногораца. 1.900.000 преосталих Срба преко Дрине је остало без икаквих права, огромне српске територије подељене између хрватске и бошњачке државе, а становништво предвиђено за елиминацију. Ко би нормалан то дозволио?
милутин
@Иван С. Белић - Ја сам се ту јасно позвао на Ћоровића: "немачка влада је, споразумно са аустро-угарском, била решила да обезбеди и рашчисти копнени пут за Цариград. На том путу требало је сломити српски отпор, милом или силом. Кад извесне сугестије за сепаратни мир нису успеле решило се на борбу. За савез против Срба придобили су и Бугарску, иако су јој Русија и остале савезнице јамчиле, да ће, у случају лојалне неутралности, добити један део српске Маћедоније." (Историја српског народа). Можете наћи на интернету.
Иван С. Белић
Милутине, сложио бих се са вашом анализом о решавању национал. питања после 1945. и констатцијом да је оно било на штету Срба северно од Дунава и Саве - последице су нам познате. Али, господине, морате бити опрезни када износите непроверене историске чињенице јер је ово време историчарске проституције за мале паре - да се прживи и изађе пред камере. Нема података о томе да је Аустрија нудила Србији сепартни мир а постоји једна калкулација са Русијом :Немачко политичко вођство сматрало је да треба што пре поразити Србију јер би Русија, тешко тучена, са нестанком Србије изгубила повод за ратовање и склопила би сепаратни мир који јој је с немачке стране, околишано, нуђен још од краја 1914. године. Моја породица је још 1914. била избегличка јер је Аустрија наредила да дуж граничног појаса према Србији морају бити исељена све српске породице на растојање од 30 км. По повратку 1918. од нашег имања остали су само голи зидови јер су нас фолксдојчери и наша браћа Хрвати опљачкали до голе коже.
Prava istina
Gavrilo Princip je bio mladi, naivni i romantični čovek kojeg je Apis izmanipulisao i zloupotrebio u suludom terorističkom delu koje je pokrenulo i prvi svetski rat i od kojega je Srbija imala samo nemerljivu štetu i posledice!
Zlatan
Mnogo slusas prozapadnu propaganda. Ubiti okupatora nije teroristicki cin... Po vama je svaka odbrana od agresora terorizam...? Gavrilo je imao ono sto ti nemas .... I sto nas vecina nema danas...
Milan Panic
Nismo mi koji ne smatramo Gavrila Principa narodnim herojem ni "peta kolona" ni defetisti ni autosovinisti. Naprotiv mi -koliko god da nas ima istog ubedjenja smo od onih koji su uvereni da je Srbija danas mogla biti respektabilna i moderna balkanska sila (odmah iza Turske) sa najmanje 20 miliona stanovnika samo da je bilo mudrije politike,"umesnijeg plivanja kroz struje raznovrsnih interesa" i veceg nivoa edukacije stanovnistva.
Jovan
@Paniću Svakako da je trebalo mudrije politike u zadnjih 100 godina i niko nije za to da srbi ginu, ali priče da su se tokom tih vremena ratovi na Balkanu mogli izbeći su potpuna nerealnost. Posleratne političke greške nemaju veze sa Gavrilom. Svako ko poštuje slobodu poštuje i Gavrila, sve ostalo je sumnjivo.
Иван С. Белић
Милутине, твоји ставови су пројекција твоје одрођене личности а то показује баш парадигма двојице великана у време године 1941. Вероватно није било горег места за живот од Србије, Србије окупиране од Немаца, усташа, Бугара, Мађара, Србије у којој стрељају целе разреде школске деце, Србије коју бомбардирају и Немци и савезници... па ипак, 1941. два највећа писца и књижевника икад рођена на овим просторима, Меша Селимовић и Иво Андрић долазе баш у Србију. Њихове животне приче чине се као парадигма. Меша Селимови се 1941. налази у Загребу, одбија све привилегије којим га обасипа усташки режим и одговара својој тадашњој дјевојци која га у неверици пита зашто иде у Србију: „Какав бих ја то Србин био кад не би био са Србијом када јој је тешко?". Исте године и Иво Андрић долази у Београд. Са презиром одбија личну понуду Павелића да бира позицију у НДХ коју жели и изабире живот у Београду у сиромаштву и под бомбама, а као своју националност уписује – Србин.
Milan Panic
A zbog tih podela-zlodela poput ove u Vasem objavljenom komentaru smo upravo tu gde jesmo. Mada,ko zna,mozda sa neke bezbedne i velike udaljenosti trujete i bacate "seme razdora" jer se toga niste uspeli da oslobodite ni u sasvim drugim okolnostima medju nekim drugim narodom koji nije svoju nesrecnu istoriju poput srpske od postojanja do danas zacrnio podelama i razdorima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.