Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Indijsko prestrojavanje

Okružena sve većim brojem članica bloka na koji se geografski naslanja ali je razna politička pitanja drže na distanci od njega, jedna zemlja u razvoju održava neutralnost pomoću prostorno udaljene velike sile. Potreba za bržim privrednim napretkom, u prvom redu, pobudila je ovu zemlju da razmišlja o zbližavanju sa susednim blokom, odnosno s njenim bogatim čelnikom, s kojim je i rat vodila. Prvi korak ka povezivanju s bivšim otvorenim neprijateljem možda je načinjen na upravo završenom samitu koji je za budućnost Azije i celog sveta važniji od susreta zbog kojeg je pao u senku, onog između predsednika Severne i Južne Koreje.

Jer, ovde nije reč o Srbiji i njenoj poziciji „ostrva” usred članica imućne EU i vojno dominantnog NATO-a predvođenog Amerikom, u odnosu na koje balansira dobrim odnosima s Rusijom. Posredi je Indija, koju „opkoljava” sve više saveznika njenog suseda i protivnika, Kine, s kojom se nije u stanju takmičiti ni vojno ni ekonomski, pa otud ni u „kupovini” prijatelja u okruženju. Amerika, daleki prijatelj koji je Indiji dugo čuvao leđa dok se ona formalno i dalje deklarisala kao nesvrstana, mada ponajviše spram Pekinga, postala je pod Donaldom Trampom toliko nepouzdana, nepromišljena i strateški protivrečna da je Nju Delhiju nemoguće računati na njenu sposobnost da bude brana jačanju Kine.

 Indijski premijer Narendra Modi na brodu s kineskim predsednikom Si Đinpingom
(Foto AP)

 

Stoga je indijski premijer Narendra Modi odlučio da se sastane s kineskim predsednikom Si Đinpingom i opipa teren za detant zemalja koje ne predstavljaju samo trećinu stanovništva Zemlje nego i petinu globalne privrede i, po svim parametrima, budućnost ekonomski najperspektivnijeg regiona ove planete. Ako bi otoplio odnose Indije i Kine, ovaj samit istinski može preoblikovati svet.

Ograda na dvorištu: Možda poslednju šansu da strah pojedinih azijskih zemalja od Kine umiri na ekonomskom planu SAD su propustile kada su bez njih prošlog meseca pacifičke države potpisale sporazum o zoni slobodne trgovine, inicijativu Baraka Obame kojoj njegov naslednik nije hteo da se priključi. Iza svih lepih reči o zaštiti poštene konkurencije i ekoloških standarda, taj je sporazum bio osmišljen i kao način da se pravila trgovine i investicija u kineskom „dvorištu” napišu bez nje, lišavajući Peking mogućnosti da diktira igru golom snagom svoje privrede.

Tramp je propustio priliku da postavi kontrateg velelepnom kineskom projektu „Pojas i put” koji bi trebalo da infrastrukturno poveže Aziju unutar nje same, pa zatim i da je čvršće i efikasnije spoji s Afrikom i Evropom. Finansijske blagodeti po Kinu od tog plana gotovo da su za Indiju i strašnije od toga što se za korišćenje jedne teritorije na koju ona polaže pravo Peking dogovarao s Pakistanom, koji taj komad zemlje takođe smatra svojim.

Već sada, pre nego što ih „Pojas i put” tešnje uveže pod kinesko okrilje, sve azijske države više trguju s Kinom nego sa SAD, poneke čak i u razmeri koja je dvostruko veća. Jedino u čemu Amerika i dalje dominira jeste prodaja oružja, ali ni vojna zaštita koju je dosad nudila više nije bezrezervna.

Plati pa da pucam: I u to je Tramp uspeo da unese nesigurnost kada je u kampanji za izbore, potom u raznim navratima, prigovarao Japanu i Južnoj Koreji da bi trebalo da plate punu nadoknadu za zaštitu koju uživaju od američke armije. Govoreći slično i o Evropi, Tramp je pokazao da mu ni održavanje tampon-zona ka ključnim američkim rivalima, Rusiji i Kini, nije prioritet koliko je to novac.

Kina, pak, već decenijama, prema podacima koje je prošlog meseca objavio „Njujork tajms”, izvozi 60 odsto oružja koje proizvede u Pakistan, Bangladeš i Mjanmar, susede Indije s kojima ona ima napete istorije ili velike probleme i dan-danas. U vreme smene Indiji naklonjenih vlasti na Maldivima, još jedne susedne države koja je strateški važna za Nju Delhi, kineski vojni brodovi su prošli tim vodama u kojima prethodno nisu bili godinama. Lane su kineski vojnici za potrebe radova na „Pojasu i putu” ušli u Doklam, deo graničnog pojasa oko kojeg se decenijama, još od rata 1962, spore Indija i Kina. Indijski vojnici su se rasporedili sučelice, odmeravanje je trajalo 72 dana, ali ništa nisu mogli da učine, kao ni zemlje koje negoduju zbog kineske flote u spornim oblastima Južnog i Istočnog kineskog mora.

I vojnom silom, kao i ekonomskom snagom, Indija je u poređenju s Kinom zaostala od vremena kada je, s krajem Hladnog rata, počelo veliko svetsko prestrojavanje. Osim u SAD, ni u rivalitet Moskve s Pekingom više ne može polagati nade jer je i Rusija osetila da joj je korisnije da priguši škrgutanje zubima kojim je isprva odgovorila na uspon Kine.

Turski bumerang: Nakon Turske, ovako možda iz ruku Zapada klizi još jedna azijska država za koju se verovalo da može postati uzor demokratije u svom nestabilnom regionu. Mada, pitanje je koliko današnja Amerika i Evropa zaista imaju motiva da pritiskaju Indiju zbog sumnji da u njoj rastu nacionalizam i islamofobija. Kina svakako nema običaj da zahteva promene političke i javne kulture zemalja s kojima posluje. U bivšem Trećem svetu, koji ekonomski, mada se s ključnim igračima još ne može meriti, sve više staje na svoje noge pa je i otporniji na pritiske, i to joj može biti adut.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар,ЗАГРЕБ.
Политички сусрети су нормални догађаји.И са пријатељима и са онима који нису велики пријатељи. Индија је потконтинент окружен оцеанима и баријером Хималаја. Кина је географски заокружена цијелина. Баријере Хималаја,Сибир,а Јапан и Филипини са САД пријече је у излазу на оцеане. На Хималајима се никад нису водиле и неће се моћи водити велике битке. Догађали су се само погранични сукоби малог обима. Економски се развијају на истим основама.Масовна производња са јефтином радном снагом за извоз. Закључак је да су у свему међусобни конкуренти.Могу разговарати да утврде правила игре и ублажавају тензије,али стратешки заокрет да постану савезници је врло мали.
Zoran Markovic
"Америка, далеки пријатељ који је Индији дуго чувао леђа" Amerika potpuno i bezrezevno podrzava Pakistan koji je najveci neprijatelj Indije, i sa kojim je Indija vodila nekoliko ratova. Tako da su granicni incidenti sa Kinom sitni u odnosu na Pakistan. Takodje, pravi saveznik Indije nisu SAD , vec Rusija. Gotovo sva borbena tehnika oruzanih snaga Indije je ruskog porekla - avioni, ratni brodovi, podmornice . . . Sada, u vreme sve veceg priblizavanja Kine i Rusije, Indija oseca potrebu da se ukljuci u to. Tako dfa prica o SAD koja INdiji cuva ledja kao saveznik nije bas potpuno tacna.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.