Trnovit put do doktorske titule

Pro­seč­na ce­na ško­la­ri­ne za dok­tor­ske stu­di­je na uni­ver­zi­te­ti­ma u Sr­bi­ji iz­no­si oko 160.000 di­na­ra, a za od­bra­nu dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je po­treb­no je iz­dvo­ji­ti do­dat­no jed­nu i po pro­seč­nu pla­tu, što ove stu­di­je či­ni te­ško do­stup­nim za ve­li­ki broj aka­de­ma­ca u na­šoj ze­mlji. Mi­ni­star­stva pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja, go­di­šnje do­de­le sve­ga 200 sti­pen­di­ja za stu­den­te dok­tor­skih stu­di­ja, a aka­dem­ci ko­ji pri­ma­ju sti­pen­di­ju sma­tra­ju da je ona pre­ma­la i da ne pod­mi­ru­je ni osnov­ne tro­ško­ve ži­vo­ta. Broj bu­džet­skih me­sta na fa­kul­te­ti­ma iz­u­zet­no je ma­li i uglav­nom jed­no­ci­fren, a aka­dem­ci na­gla­ša­va­ju da je ran­gi­ra­nje za bu­džet­ska me­sta če­sto ne­fer i ne­tran­spa­rent­no. Stu­den­ti sma­tra­ju da je ve­ći­na pred­me­ta na dok­tor­skim stu­di­ja­ma te­o­rij­ske pri­ro­de i da se su­štin­ski ne raz­li­ku­je od osnov­nih i ma­ster stu­di­ja. 

Aka­dem­ci ka­žu da naj­če­šće ne­ma­ju pri­stup no­voj na­uč­noj li­te­ra­tu­ri, a do knji­ga ko­je su neo­p­hod­ne za is­tra­ži­va­nja do­la­ze pu­tem pi­rat­skih saj­to­va.

Ovo su sa­mo ne­ki od naj­za­ni­mlji­vi­jih re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja Gru­pe za ana­li­zu i kre­i­ra­nje jav­nih po­li­ti­ka ko­je je re­a­li­zo­va­no u pe­ri­o­du od no­vem­bra 2017. go­di­ne do apri­la ove go­di­ne i ko­je je ima­lo za cilj da is­pi­ta kva­li­tet dok­tor­skih stu­di­ja u Sr­bi­ji. Ka­ko u raz­go­vo­ru za naš list na­gla­ša­va Bo­ban Sto­ja­no­vić, autor is­tra­ži­va­nja i sa­rad­nik Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka, smi­sao uvo­đe­nja Bo­lonj­skog pro­ce­sa stu­di­ja bio je una­pre­đe­nje kva­li­te­ta i dok­tor­skih stu­di­ja, a ova stu­di­ja da­la je od­go­vo­re na pi­ta­nje ko­li­ko se u to­me us­pe­lo.

– U is­tra­ži­va­nje su bi­li uklju­če­ni Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka, Prav­ni, Fi­lo­zof­ski i Eko­nom­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, Prav­ni, Eko­nom­ski i Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Ni­šu, Eko­nom­ski, Prav­ni i Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du i Prav­ni i Eko­nom­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Kra­gu­jev­cu. Is­pi­tu­ju­ći kri­te­ri­ju­me za upis na dok­tor­ske stu­di­je, od ve­li­kog bro­ja stu­de­na­ta ču­li smo pri­med­be da bi uslo­vi mo­ra­li da bu­du stro­ži, od­no­sno da fa­kul­te­ti če­sto pri­ma­ju kan­di­da­te ko­ji ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve sa­mo da bi po­pu­ni­li me­sta, od­no­sno zbog – vi­so­kih ško­la­ri­na. U raz­go­vo­ru sa aka­dem­ci­ma do­šli smo do za­ključ­ka da su dok­tor­ske stu­di­je za mno­ge ne­do­sti­žne i da je ško­la­ri­na pre­ve­li­ka, po­seb­no u od­no­su na ono što do­bi­ja­ju na stu­di­ja­ma – na­vo­di naš sa­go­vor­nik. 

Ana­li­zi­ra­ju­ći kva­li­tet dok­tor­skih stu­di­ja, is­tra­ži­va­či su do­šli do za­ključ­ka da naj­ve­ći broj aka­de­ma­ca sma­tra da su pred­me­ti te­o­rij­ske pri­ro­de i da se ne raz­li­ku­je od osnov­nih i ma­ster stu­di­ja. 

„Ve­ći­na stu­de­na­ta sma­tra­la je da će na­do­gra­di­ti svo­je zna­nje iz nji­ma bit­nih obla­sti, a na dok­tor­skim stu­di­ja­ma do­bi­li su po­na­vlja­nje te­o­ri­je i bi­li pri­mo­ra­ni na či­sto re­pro­du­ko­va­nje gra­di­va iz knji­ga ko­je či­ta­ju. Stu­den­ti ka­žu da je ma­lo prak­tič­nih pred­me­ta, da se ma­lo ra­di na is­tra­ži­vač­kim teh­ni­ka­ma i da ne­ma te­ren­skih is­tra­ži­va­nja, a upra­vo je to ono če­mu bi dok­tor­ske stu­di­je tre­ba­lo da slu­že i za šta bi one tre­ba­lo da ospo­so­be stu­den­te”, na­vo­di naš sa­go­vor­nik. 

Ge­ne­ral­ni za­klju­čak aka­de­ma­ca na dok­tor­skim stu­di­ja­ma je­ste da se do li­te­ra­tu­re ve­o­ma te­ško do­la­zi. Bi­bli­o­te­ke ne­ma­ju no­vi­ju li­te­ra­tu­ru, pri­stup naj­bo­ljim svet­skim ča­so­pi­si­ma je ogra­ni­čen, a ku­po­vi­na no­vih iz­da­nja iz ino­stran­stva i pret­pla­ta na ča­so­pi­se stu­den­ti­ma je uglav­nom ne­do­stup­na. Ve­ći­na aka­de­ma­ca re­kla je da do neo­p­hod­ne li­te­ra­tu­re za is­tra­ži­va­nja do­la­zi pu­tem pi­rat­skih saj­to­va, a če­sto na­vo­de da ih pro­fe­so­ri usme­ra­va­ju na njih kao je­di­ni na­čin do­la­ska do knji­ga. Ma­da je ve­ći­na stu­de­na­ta uče­stvo­va­la na ne­koj na­uč­noj kon­fe­ren­ci­ji u ze­mlji, oni ve­o­ma ret­ko od­la­ze na sku­po­ve u ino­stran­stvo, jer su ko­ti­za­ci­je, put i sme­štaj pre­ve­lik tro­šak za bi­lo kog stu­den­ta dok­tor­skih stu­di­ja. 

„Iako su men­to­ri naj­va­žni­ja po­dr­ška u ra­du stu­de­na­ta, aka­dem­ci na­gla­ša­va­ju da su oni ili mak­si­mal­no po­sve­će­ni stu­den­tu i ra­du sa njim, ili – ne­u­hva­tlji­vi za sa­rad­nju. Mno­gi stu­den­ti ima­ju po­zi­tiv­na is­ku­stva sa men­to­ri­ma i ka­žu da ih oni usme­ra­va­ju u is­tra­ži­va­nju, pru­ža­ju po­moć sa li­te­ra­tu­rom i vr­še po­zi­ti­van pri­ti­sak. Sa dru­ge stra­ne, ne­ki aka­dem­ci sma­tra­ju da su men­to­ri ne­mo­ti­vi­sa­ni za rad sa stu­den­ti­ma i za uspo­ra­va­nje pro­ce­sa iz­ra­de di­ser­ta­ci­je. Ka­da je reč o iz­ra­di dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je, stu­den­ti na­vo­de da se naj­vi­še su­o­ča­va­ju sa pro­ble­mom do­stup­no­sti li­te­ra­tu­re i ne­do­stat­kom em­pi­rij­skih i te­ren­skih is­tra­ži­va­nja. Osim to­ga, sma­tra­ju da je rok ko­ji je pred­vi­đen od go­di­nu i po da­na za iz­ra­du di­ser­ta­ci­je ve­o­ma ma­li i da u tom ro­ku ne mo­že da se ura­di ozbilj­no is­tra­ži­va­nje i na­pi­še kva­li­te­tan dok­to­rat”, za­klju­ču­je Bo­ban Sto­ja­no­vić.