Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Duša i gostoljublje Skadarlije

Tradicionalna letnja sezona na boemskoj kaldrmi otvara se 5. maja. – Do kraja godine svakog meseca poneka manifestacija – „Šeširijada”, „Festival cveća”, „Tambura fest”, „Varjačići”...
(Фо­то Н. Неговановић)
(Фо­то Д. Јевремовић)

Do­de­lom tu­ri­stič­kog Oska­ra „Zlat­no tu­ri­stič­ko sr­ce Me­di­te­ra­na i ju­go­i­stoč­ne Evro­pe” 5. ma­ja po­če­će tra­di­ci­o­nal­na let­nja tu­ri­stič­ka se­zo­na na ska­dar­lij­skoj kal­dr­mi. Otva­ra­nju se­zo­ne pri­su­stvo­va­će pred­stav­ni­ci tu­ri­stič­kih pri­vre­da re­gi­o­na pa se oče­ku­je i do­la­zak ve­le­si­la u me­đu­na­rod­nom tu­ri­zmu po­put Špa­ni­je, Fran­cu­ske, Ita­li­je, Grč­ke... 

– Ne­će­mo pe­tog ma­ja sa­mo po­di­ći za­sta­vu, što tra­di­ci­o­nal­no go­di­na­ma ra­de glum­ci i knji­žev­ni­ci, već će­mo kod če­sme or­ga­ni­zo­va­ti i kul­tur­ni pro­gram, a is­pred Ku­će Đu­re Jak­ši­ća bi­će iz­ve­de­na pred­sta­va. Go­ste će do­če­ki­va­ti glum­ci ob­u­če­ni u sta­ro­grad­sku ode­ću i do­bo­šar. Ču­ve­ni ku­var Ste­va Ka­ra­pan­dža bi­će tu da po­dr­ži vi­te­za ku­li­nar­stva, a ove go­di­ne to je Dra­gi­ca Lu­kin iz Uma­ga, ina­če pr­va že­na vi­tez ku­li­nar­stva Me­di­te­ra­na i ju­go­i­stoč­ne Evro­pe. To će bi­ti pr­vi ko­rak u na­šem dru­že­nju ovog pro­le­ća – na­ja­vlju­je Dra­gan Gli­go­ri­je­vić, pred­sed­nik Dru­štva „Ska­dar­li­ja”.

Zbog na­gra­de „Zlat­no tu­ri­stič­ko sr­ce”, Evro­pa na­šu Ska­dar­li­ju, ka­ko is­ti­če Gli­go­ri­je­vić, do­ži­vlja­va kao tu­ri­stič­ki bi­ser. 

–U po­sled­nje vre­me sve vi­še va­ži pra­vi­lo: „Ako ste bi­li u Be­o­gra­du, a ni­ste ob­i­šli Ska­dar­li­ju, on­da ni­ste ni ose­ti­li pra­vi duh pre­sto­ni­ce”. A Ska­dar­li­ju ne či­ni sa­mo Ska­dar­ska uli­ca. Ska­dar­li­ja je če­tvrt ko­joj ži­vot­ni dah da­je dva­de­se­tak obli­žnjih uli­ca – na­po­mi­nje Gli­go­ri­je­vić.

Ska­dar­li­ja je mo­žda bi­la ma­lo za­ne­ma­re­na, ali je cilj Dru­štva da ona po­no­vo, kao de­voj­ka, za­bli­sta u pu­nom sja­ju. Da joj u go­ste do­la­ze ne sa­mo tu­ri­sti iz ino­stran­stva, ne­go da joj se vra­te Be­o­gra­đa­ni. Na to­me za­jed­nič­ki ra­de Dru­štvo „Ska­dar­li­ja” i Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Be­o­gra­da.

– U ma­ju sla­vi­mo let­njeg Sve­tog Ni­ko­lu. U ju­nu pri­re­đu­je­mo „Še­ši­ri­ja­du”, a „Ska­dar­li­ja fest” je u ju­lu. Le­ti je „Fe­sti­val cve­ća”. Tra­di­ci­ju ukra­ša­va­nja uli­ce cve­ćem za­po­čeo je naš Vla­da Ilić, ne­ka­da­šnji vla­snik re­sto­ra­na „Še­šir moj”. „Tam­bu­ri­ca fest” je u sep­tem­bru, a u tom me­se­cu bi­ra­mo i mis Ska­dar­li­je, or­ga­ni­zu­je­mo deč­ji fe­sti­val „Var­ja­či­ći” gde se naj­mla­đi tak­mi­če u ku­va­nju, ali im do­la­ze u go­ste i ču­ve­ni ku­va­ri. Me­đu nji­ma je bio i Džej­mi Oli­ver. Ima­mo i iz­lo­žbu vi­na, sli­kar­ske ve­če­ri i da­ne. U ok­to­bru sa bi­ci­kli­sti­ma or­ga­ni­zu­je­mo puž tr­ku, bi­ra­mo naj­spo­ri­jeg dvo­toč­ka­ša. U no­vem­bru or­ga­ni­zu­je­mo sta­ro­grad­ski ples, a u de­cem­bru bi­ra­mo naj­lep­šu ska­dar­lij­sku da­mu – na­bra­ja Gli­go­ri­je­vić ne­ke od ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ji­ma se Ska­dar­li­ja po­no­si. 

Ova da­ma bo­e­mi­je pr­va je tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja Be­o­gra­da i do­no­si mu čak jed­nu tre­ći­nu de­vi­znog pri­li­va. Zbog to­ga je po­treb­no što pre na naj­bo­lji na­čin ob­no­vi­ti kal­dr­mu u ce­loj Ska­dar­li­ji, sre­di­ti fa­sa­de, po­sta­vi­ti no­ve kan­de­la­bre, in­fra­struk­tu­ru i ne­ke zgra­de vra­ti­ti pra­vim lju­bi­te­lji­ma ove uli­ce. Ulep­ša­va­nje ovog kvar­ta, ka­ko sa­zna­je­mo, bi­će na­sta­vlje­no u ok­to­bru.

Sa ovim ide­ja­ma sa­gla­san je i ču­ve­ni Mi­ško Le­kić, ko­ji je de­ce­ni­ja­ma bio uprav­nik „Tri še­ši­ra” i „Ska­dar­lij­skog bo­e­ma”, i sva­ki ska­dar­lij­ski ka­men­čić po­zna­je kao svoj džep.

U ska­dar­lij­ski krug ušao je 1963. go­di­ne i oda­tle ni­je iza­šao ni da­nas. Ku­ća mu je na ne­ko­li­ko ko­ra­ka od ove če­tvr­ti, ali mu je dom ov­de. 

– Naj­po­treb­ni­ji nam je za­kon o ugo­sti­telj­stvu ko­ji će po­mo­ći da se iz­ne­dre do­bri, ško­lo­va­ni ka­dro­vi. U Ska­dar­li­ji je va­žno da se na­sta­vi ure­đi­va­nje, da se is­pro­jek­tu­je gde će se na­ći ko­ja te­ra­sa, ka­kve će uni­for­me no­si­ti oso­blje, da se ni­vo uslu­ge po­dig­ne na naj­vi­ši – na­bra­ja Le­kić.

Sta­ri ugo­sti­te­lji pro­ne­li su sla­vu Ska­dar­li­je, nje­no go­sto­lju­blje i vr­hun­sku uslu­gu. Sa­da šan­su mo­ra­ju do­bi­ti mla­di ugo­sti­te­lji ko­ji se tru­de, ali po­treb­na im je po­dr­ška i do­bro is­ku­stvo. 

– Ska­dar­li­ja ima ne­što što dru­gi ne­ma­ju – du­šu. Ni­smo bez raz­lo­ga do­bi­li „Ča­šu go­sto­lju­blja”, po­seb­no pri­zna­nje ko­je do­de­lju­ju go­sti. Sa­da je ta ča­ša po­red še­ši­ra je­dan od sim­bo­la če­tvr­ti. Ni­smo mi po­zna­ti po go­sto­prim­stvu, već po go­sto­lju­blju. To je jed­no po­seb­no sta­nje du­ha i naš ka­rak­ter. Mi go­sta lju­bi­mo kao da je rod ro­đe­ni. To ne mo­že da se na­u­či, to se ose­ća – ka­že Gli­go­ri­je­vić.

Bi­bi­jin po­tok se­kao uli­cu 

Ska­dar­ska uli­ca no­si taj na­ziv od 1872. go­di­ne. Do ta­da je na ovom pro­sto­ru bi­lo ta­ko­zva­no Ci­gan­sko so­ka­če, od­no­sno Ši­ćan ma­la, for­mi­ra­no u pe­ri­o­du od 1830. do 1870. Do 19. ve­ka Ska­dar­li­jom je te­kao po­tok či­ji je iz­vor is­pod „Po­li­ti­ke” na­zvan po ci­gan­skom bo­žan­stvu spa­sa Bi­bi­ji. 

– Ovaj po­tok de­lio je u po­čet­ku Ska­dar­li­ju na Pa­li­lul­sku i Sta­ro­grad­sku op­šti­nu. Po­sto­jao je za­kon da na Sta­rom gra­du mu­zi­ka mo­že da svi­ra do po­no­ći, pa su se go­sti i mu­zi­ča­ri do ta­da ve­se­li­li na Sta­rom gra­du, a od po­no­ći su pre­ska­ka­li po­tok i se­li­li se na Pa­li­lu­lu – pri­ča Mi­ško Le­kić.

Naj­ve­ći deo akva­duk­ta is­pod uli­ce no­sio je ime po Ska­dru i oda­tle ime Ska­dar­li­ja.

Pr­vi go­sti sti­za­li su po­sle 1901. go­di­ne i ru­še­nja ka­fa­ne „Dar­da­ne­li”, sme­šte­ne na me­stu da­na­šnje zgra­de Na­rod­nog mu­ze­ja. Da ova če­tvrt po­sta­ne ono što je da­nas i da u njoj za­ži­vi po­se­ban bo­em­ski duh za­slu­žni su glum­ci či­ča Ili­ja Sta­no­je­vić i Žan­ka Sto­kić. Hro­ni­ča­ri be­le­že da je po­čet­kom 20. ve­ka u Ska­dar­li­ji bi­lo pet­na­e­stak ka­fa­na. Po­sled­nji put re­kon­stru­i­sa­na je 1966. go­di­ne po pro­jek­tu Uglje­še Bo­gu­no­vi­ća.

U sr­cu bo­e­ma, ali i po­li­ti­ča­ra

Osim na­šim bo­e­mi­ma, Ska­dar­li­ja se pod ko­žu uvu­kla i go­sti­ma iz ino­stran­stva. U ka­fa­na­ma i ba­šta­ma bo­ra­vi­li su bri­tan­ska kra­lji­ca Eli­za­be­ta, Vi­li Brant, 

Mar­ga­ret Ta­čer, Al­ber­to Mo­ra­vi­ja, San­dro Per­ti­ni, Đi­na Lo­lo­bri­đi­da… O mno­gim od ovih go­sti­ju bri­nuo je Mi­ško Le­kić, le­gen­dar­ni uprav­nik ka­fa­ne 

„Tri še­ši­ra”. 

– Ugo­stio sam Džor­dža Bu­ša Sta­ri­jeg, Đa­ni­ja de Mi­ke­li­sa, Hel­mu­ta Ko­la, Gen­še­ra, Pri­ma­ko­va, Iva­no­va… Dok je u go­sti­ma u ka­fa­ni bio špan­ski kralj Hu­an Kar­los, ro­dio mi se sin. Svi su mi go­vo­ri­li da ga zo­vem za ku­ma, ali sam se iz­vu­kao uz opa­sku da će mi se otac bu­ni­ti ako ga kralj na­zo­ve Gon­sa­les – pri­ča Le­kić, ko­ji je ra­de­ći ov­de do­če­kao i pen­zi­ju.

Ska­dar­li­ju i da­nas po­se­ću­ju po­zna­te lič­no­sti. Ne­dav­no su se njom pro­še­ta­li Džo­zef Baj­den, pot­pred­sed­nik SAD u ad­mi­ni­stra­ci­ji Ba­ra­ka Oba­me, Jo­ha­nes Han, evrop­ski ko­me­sar za pro­ši­re­nje, Alen De­lon…

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dacko
Tuzno je da ulica sa kafanama bude turisticno mesto, a ne okolnik muzeji, nalaziste u Vinci... Beograd moze da ponudi kvalitetnije sadrzaje.
Dragan
Kolege i ja smo počeli da izbegavamo Skadarliju jer nas ljubazno pozovu dok smo na ulici da svratimo u kafanu. Mi sednemo i onda nas maltene najure napolje kad im kažemo da nećemo da ručamo već smo samo svratili na par pića. Takav odnos ugostitelja prema Beogađanima i turistima zaslužuje oštar odgovor svih, uključujući nadležne jer ja ne znam ni za kakvu odredbu ili zakon koji im dozvoljava ovakvo ponašanje.
Kosta
I ne samo to. Skadarlija je godinama za izbegavanje i zbog "dranja" gostiju i zbog velike buke i pomešanih orkestara, i zbog veoma lošeg odnosa prema gostima. Svi gledaju kako da nekog "ošure" i da uvale lošu hranu, vino i ostalo po paprenim cenama. Računaju valjda da su sve stranci pa aj jednom da ih prevare ionako se neće vraćati. Više puta u poslednje tri godine čujem a i iz ličnog iskustva znam koliko loše može da bude, prosto me bilo sramota zbog gostiju iz inostranstva koji su tamo želeli da večeramo a koji su za večeru dobili neko podgrejano meso uz neopisivo neljubaznog konobara koji samo što nije bacao po stolu sve... Skadarlija je postala jedno ružno lice grada, a uz internet i društvene mreže to se brzo pročuje. Strašno i za izbegavanje. Potrebna je jača kontrola vlasti ovde.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.