Katrandžija snagom radi, a dobro zaradi
Jablanica – Provlači se gustim zlatiborskim šumama ovog proleća Ljubenko Radović iz Jablanice s one strane Tornika, traži dobre panjeve crnog bora za pečenje katrana. Vičan je on katrandžijskom poslu od mladosti, a sad kad se penziji sasvim približio, hoće od njega dobro i da zaradi. Može se to, kaže. Zato pravi novu katranicu iz koje letos treba da dobije oko 600 kilograma katrana. To mu preračunato u novac, jer potražnje ima, može doneti i do 6.000 evra.
– Zaradi se lepo, mada nije lako vaditi panjeve i cepati borove žile, treba dobra snaga. Sad ima i mašina koje to olakšavaju. Ali šta vredi kad je nas katrandžija u Jablanici, gde se nekad svaka treća kuća bavila ovim poslom i smolarenjem, ostalo tek nekoliko. Neće mladi ovome da se posvete, ne bi oni u šumu niti hoće da vade panjeve, nema veze što od katrana nekoliko hiljada evra može da ostane. Radije iz sela odlaze u turistički centar Zlatibora, da tamo peru čaše za 20.000 dinara mesečno – razmišlja naglas Ljubenko.
Odrastao je on u mnogočlanoj porodici, njegov otac je od katrana i smolarenja osmoro dece odškolovao. Seća se da su pre tridesetak godina njih dvojica zajedno vadili panjeve starih borova, pa napravili katranicu, složili luč i tri dana i tri noći pekli. Oko 600 kilograma katrana su ispekli, bio je to Ljubenku prvi takav posao.
Kasnije se zaposlio, radio skoro tri decenije u obližnjem „Magnezitu” na odvozu rude, potom nekoliko godina u zlatiborskom komunalnom preduzeću. Katran je pekao samo kao atrakciju, u manjim količinama, u dogovoru s turističkim udruženjem ovog sela i predsednikom udruženja Vukomirom Božanićem, obično u vreme vrlo posećenog seoskog narodnog višeboja oko Vidovdana. Nedavno je uzeo otpremninu iz komunalnog preduzeća jer se sprema u penziju, a i Opština Čajetina dala mu je subvenciju od 200.000 dinara da otpočne proizvodnju katrana.
Pa kako izgleda ta katrandžijska tehnologija, pitamo ga:
– Da bi proizveo katran koristim panjeve crnog bora, najbolje stolovaša, koji su u zemlji stajali 20 i više godina pošto je stablo odsečeno. Katran pečem u katranici, a pravim je tako što u zemlji iskopam temelj i na njega nazidam oblice u ćertove, kao što su se zidale stare brvnare. Zatim oblice oblepljujem ilovačom koju sam prethodno nogama dobro izgazio. Spremi se luč od izvađenih panjeva, iscepa i složi u katranicu, prekrije drvenim otpacima i zapali. Kad dostigne potrebnu temperaturu, počinje iz katranice da curi katranska voda, koja se koristi kao lek i za ljude i za stoku (za kožne bolesti, rane i drugo). Potom kreće da izlazi katran. On se prodaje na malo, u teglama, ili na veliko, u buradima. Cena kilograma je 10 evra. Ima zainteresovanih kupaca, javljaju mi se iz Beograda, Niša, Valjeva, Novog Sada, koriste ga za čamce i u hemijskoj industriji. Bude li plasmana, nastaviću proizvodnju – veli katrandžija.
Nekad su Jablaničani zapregom kroz bespuće prevozili katran, čiji su kilogram tada davali za pet kila žita. Danas su asfaltni putevi ovde u svakom zaseoku, ali je katrandžija ponestalo. Ljubenku u poslu pomaže porodica, sa suprugom Milojkom ima tri kćeri i sina, najstarija ćerka je na završnoj godini studija medicine. Sin oko katrana sada pomaže ocu, a da li će taj porodični zanat nastaviti ili će ga svetlosti i izazovi Zlatibora privući, vreme će pokazati.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
