Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Velike vode Paragvaja

Фернандо Луго (Фото АФП)

ANALIZA VESTI
Trijumf levice, oličene u crvenom biskupu Fernandu Lugu, vratio je na mapu Latinske Amerike i sveta maleni izolovani Paragvaj, o kome se do današnjeg dana čulo samo kao o zemlji večnih diktatura, monopola, šverca i korupcije. Stešnjena između Argentine i Brazila, zemlja gvaranija, starosedelačkih tropskih Indijanaca, okovana monopolom Kolorado partije, nije uspela da se oporavi ni posle zbacivanja tridesetpetogodišnje desničarske diktature Alfreda Stresnera (1989), o čijim se zločinima i vezama sa nacističkim metuzalemima i danas uveliko priča. Stresner je za sobom ostavio najpouzdanijeg naslednika, svoju Kolorado partiju, u čijem je članstvu pola zemlje i koja drži sve političke i ekonomske monopole.   Konačni krah poslednje partijske hegemonije na kontinentu sa radošću su pozdravile sve latinoameričke zemlje. Paragvaj, pobedom umereno levog bivšeg biskupa, ima šansu da izađe iz samoizolacije u koju je zapao praktično čim je stekao nezavisnost od španske krune pre skoro dvesta godina.

 Svestan da je nemoguće preko noći razmontirati Kolorado mašineriju koja je zaposela sve poluge i šrafove paragvajske hacijende, pre više od 60 godina, novi predsednik Fernando Lugo (56) poziva na jedinstvo kad obećava da će uz pomoć naroda stvoriti novu zemlju, okončanjem surove socijalne nejednakosti i rasprostranjene korupcije. Desetine hiljada ljudi igralo je i pevalo do zore, doboši su udarali u ludom pobedničkom ritmu i nijedan terorista nije odneo u vazduh postrojenja i trgovine, kako je to najavljivao aktuelni dosadašnji predsednik Nikanor Duarte.

Do juče se samo govorilo o tome kako Fernando Lugo nosi sandale (valjda da bi lakše mogao da obilazi siromašne i ojađene u tropskim nedođijama), a sada na videlo izlazi da Paragvaj u svojoj izolaciji krije blaga od neprocenjive vrednosti za čitavu planetu. Nalazi se u samom centru basena Gvarani, najvećeg rezervoara slatke vode na svetu koji se prostire teritorijom četiri latinoameričke zemlje. Ovo slatkovodno bogatstvo zauzima površinu jednaku zbiru teritorija Španije, Francuske i Portugalije i moglo bi da snabde 720 miliona stanovnika tokom čitavog jednog veka. Davno je ova kalkulacija napravljena na bogatijem severnom delu američkog kontinenta, gde stručnjaci predviđaju da se budući ratovi neće voditi oko nafte, već da će se pijaća voda pretvoriti u tečno zlato.

Vašington je takođe posle 11. septembra (svakako i pre ovog terorističkog datuma) locirao tropsku tromeđu (Paragvaj, Argentina i Brazil), gde vode Iguasua prave najspektakularnije slapove na svetu, kao jedan od najopasnijih epicentara islamskog terorizma. Alfredo Stresner otvorio je na tromeđi slobodnu trgovinsku zonu, koja je uskoro potom prenaseljena trgovcima iz islamskog sveta. Obaveštajne službe iz Vašingtona izborile su se za pravo da se tu negde smesti i slobodna američka vojna zona, da li zbog zaštite od terorizma ili zbog polaganja prava na dragocene Velike vode, kako se u prevodu sa gvaranija naziva Iguasu. Ima još strateških razloga zbog kojih su SAD podržavale desničarsku paragvajsku diktaturu i prećutno tolerisale potonjeg kolektivnog Stresnerovog naslednika.

Pobeda Fernanda Luga sa oprezom je dočekana u svetskoj supersili koja strahuje da se ovaj ne pridruži radikalima u antiameričkoj kampanji, čiji je vođa predsednik naftonosne Venecuele Ugo Čaves. U Vašingtonu se procenjuje da je Fernando Lugo svakako levičar, ali se do sada nije isticao neprijateljskim stavovima prema SAD. Doduše, on traži nezavisniji položaj za svoju zemlju. Ali, kako se nadaju američki analitičari, pre će se prikloniti umerenijem levom latinoameričkom krilu oličenom u brazilskom predsedniku Lul, i čileanskoj čelnici Mišel Bašele. To je već doza levičarenja koju Vašington, zauzet problemima van svog kontinenta, može da toleriše. Sve dok planeta ne postane još žednija i velike gvarani vode ne poteku zlatonosnim tokovima.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.