Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„POLITIKA” U HELSINKIJU

„Beograd na vodi” po finskom receptu

Nekadašnja luka Kalasatama na Baltičkom moru transformiše se u grad za 25.000 ljudi
(Фото Д. Мучибабић)

Od našeg specijalnog izveštača
Helsinki – Najviša stambena zgrada, jedan od najvećih tržnih centara i promenada od šest kilometara uz obalu smešteni dvadesetak kilometara od aerodroma i blizu centra prestonice: tu se ugnezdila finska verzija „Beograda na vodi” zvana Kalasatama, novi grad koji raste u nedrima Helsinkija.

Specifičnosti u odnosu na projekat koji će preobraziti deo beogradskog savskog priobalja ima mnogo, uključujući i buduću metro stanicu na trećem spratu tržnog centra „Redi” ili javni park uzdignut na 30 metara visine čiji će travnjak delom prekrivati auto-put koji seče nekadašnju riblju luku što Kalasatama u prevodu znači. Sličnosti u razmerama i ciljevima ova dva projekta, ipak, postoji dovoljno da ih ima smisla porediti.

I Kalasatama je nastala u bivšoj industrijskoj zoni i saobraćajnom čvorištu. Luka je premeštena u Vuosari 2008. posle 145 godina postojanja i to je bio najveći lučki poduhvat u finskoj istoriji: koštao je 750 miliona evra, a trošak su delili država i luka Helsinki. Pet godina pre gašenja luke u Kalasatami odlučeno je da se pravi novi stambeno-poslovni kvart na tom mestu. Gradnja je počela 2009. i danas tamo živi 3.000 ljudi.

– Gradnja je započeta od središnjeg dela Kalasatame gde smo podigli stanove i od studentskog grada na severu u kome je sagrađen jedan univerzitet, a drugi se još zida i u tom delu biće veliki priobalni park. Prvi žitelji Kalasatame uselili su se 2012, a otvoreni su dom zdravlja, vrtić, škola – kaže Hanu Asikainen, direktor projekta u odseku za urbani razvoj Helsinkija sa kojim smo iz centra finske prestonice metroom za tili čas stigli na gradilište Kalasatame.

Već ovde se mora pomalo pozavideti Fincima na njihovoj brzini.

Jer, samo namera za iseljenje glavne železničke stanice iz Savskog amfiteatra u Prokop, kako bi se oslobodio prostor za „Beograd na vodi”, datira od sedamdesetih godina prošlog veka. Podizanje stambeno-poslovnog kompleksa na desnoj obali Save, i ideje stare sedam decenija, startovalo je tek 2015, prva useljenja, nekoliko puta odlagana, planiraju se ove godine. Glavna železnička stanica zatvara se 1. jula.

(Foto D. Mučibabić)

Od stare luke u Helsinkiju ostao je njen oblik, a duh pomorstva oživeće i desetine plutajućih kuća bez čvrstih temelja. Sačuvani su i podsetnici na ovaj deo istorije grada: nekoliko stubića za privez pretvoreno je u žute mini-stolice dok je stari džinovski plovak za vezivanje brodova iz Baltičkog mora sada nasukan na kopnu kao skulptura u centralnom parku Kalasatame. Pojedine ulice nose imena brodova koji su pristajali u luku i istaknuta su na tabli na fasadama s fotografijama tih plovila i njihovim karakteristikama.

Kako se održava urbanističko i istorijsko nasleđe pokazuje i obližnji Suvilahti, četvrt koja je takođe preobražena iz industrijske tako što je starim pogonima dat nov sadržaj. Živopisni skejt park nadvisuju dimnjaci od crvene opeke koji pripadaju elektrani na ugalj i nju bi trebalo da zamene stanovi i zajednički prostori za žitelje kvarta. Deo oko nekadašnje gasne stanice već je ispunjen ateljeima i kafićima, čime podseća na beogradsku Savamalu. U tom kulturnom distriktu je i izložbeni salon tržnog centra „Redi” i kula koja će se oko njega graditi, baš kao što su maketa i apartman „Beograda na vodi” predstavljeni u zdanju Beogradske zadruge.

U „Beogradu na vodi” biće sačuvana zdanja poput hotela „Bristol” i Beogradske zadruge, dok će zgrada Železničke stanice biti pretvorena u muzej srednjovekovne Srbije.

Važna stavka u urbanističkom planiranju je i to koliko će prostor biti gusto naseljen. Odnos broja ljudi i površine na kojoj će boraviti u savskom priobalju nezgodniji je od onog u Kalasatami. Ovde će na 116 hektara zemljišta biti sagrađeno dva miliona kvadrata za 17.770 ljudi i 13.169 radnih mesta.

U Helsinkiju će se na 175 hektara rasprostirati 1,6 miliona kvadrata za 25.000 stanovnika i 10.000 radnih mesta. Doduše, glavni grad Finske nema više od 650.000 stanovnika, a Skandinavija je ređe naseljena od Balkana. To se ljudima na „kraju sveta” i sviđa, pa je bilo negodovanja kada je planiran zapadni krak metroa za helsinšku oblast jer su žitelji obližnjeg grada Espa želeli da zadrže manju gustinu naseljenosti, a znali su da će metro to promeniti. Za standarde Finaca, Kalasatama će čak biti gusto naseljena, napominje Bratislav Tošković, arhitekta koji 30 godina živi i radi u Helsinkiju.

– Biće prepoznatljiva po igri visokih i niskih zgrada, ali njeni aduti su blizina šume i staza ostrva Mustikame i to što je dovoljno udaljena od centra grada da nema straha da će naružiti bilo koju helsinšku znamenitost – objašnjava Tošković.

Svi do sada podignuti objekti u Kalasatami, bez obzira na namenu, ne prelaze deset spratova. Biće tu i osam kula od 20 do 37 spratova, od kojih je prva od 134 metra, Majaka (svetionik), već uočljiva u panorami ravnog Helsinkija kao sterilno stakleno zdanje. Ali, ona je, kao što će biti i ostale kule, dovoljno udaljena od starog jezgra Helsinkija da neće visinom zaseniti nekoliko crkava koje dominiraju horizontom prestonice. Tako su Finci izbegli prigovore koji se stavljaju „Beogradu na vodi” da će previsokim zgradama zakloniti kulturno-istorijske spomenike i promeniti siluetu grada.

„Beogradu na vodi” se zameralo i da će, ako ne dobije bolju saobraćajnu infrastrukturu, zakrčiti centar prestonice. U Kalasatamu je metro stanica stigla 2007, pre nego što su joj prvi temelji položeni, a presecaju je i dva auto-puta. Autobus već saobraća kroz naselje, a za koju godinu stiže i tramvaj.

Samo ove godine troškovi za infrastrukturu su 50 miliona evra. Očekuje se da će troškovi grada, koji je preuzeo većinu njih dok manji deo plaćaju privatni investitori, dostići 700 miliona evra do kraja izgradnje za petnaestak godina, napominje Asikainen. Ukupna vrednost Kalasatame je pet milijardi evra.

Još niko nije izveo preciznu računicu koliko će grad odnosno država uložiti u infrastrukturu koja je neophodna da bi Savski amfiteatar mogao da prodiše. Zemljište od 116 hektara investitoru je dato besplatno, to jest ono je bilo naš ulog za projekat od nacionalnog značaja sa arapskim partnerom. U Kalasatami je grad vlasnik svih 175 hektara i zarađuje od prodaje i iznajmljivanja parcela građevinskim preduzetnicima. Zemljište iznajmljuju i na 80 godina, a na primer za zgradu od 5.000 kvadrata investitor gradu plaća 5.000.000 evra, kaže Asikainen.

Prosečna cena kvadrata stana u Kalasatami je 7.500 evra, a bruto zarada u Finskoj je oko 3.300 evra. Stan u „Beogradu na vodi” prodat je za 7.100 evra po kvadratu, a prosečan Srbin i dalje sanja platu od 500 evra.

– Cene za 45 odsto nekretnina određuje tržište. Stan u Kalasatami na višim spratovima i pogledom na more staje i 16.000 evra po kvadratu. On može da bude i 5.000 evra jer je 30 odsto stanova sa regulisanom cenom za vlasnike i nosioce stanarskih prava, dok je 25 odsto za zakupce koji primaju vladine subvencije – kaže Asikainen.

U jedan od stanova, pre pet godina, smestio se i advokat u penziji Pavo Paloheimo. On svakog dana prelazi pešačko-biciklistički most da bi prošetao pse po ostrvu Mustikama. Tu je i kafić sa pogledom na Baltičko more i drugi most koji vodi do zoološkog vrta Korkeasari (godišnje ga poseti pola miliona ljudi) u kome uživa.

– Kalasatama je odlično mesto za život porodice sa malom decom jer ovde su škola i obdanište i roditelji ne moraju da brinu o selidbi kako deca budu rasla. Blizu je centra Helsinkija, odlično je povezana, metroom se stiže za šest minuta. Očekujemo više prodavnica i restorana i ovo mesto će zaista oživeti – ističe Paloheimo.

Život u Kalasatami već pulsira, kaže tridesetpetogodišnja Ajno Pulanen koja svakog dana iz obližnjeg Surnainena preko bivše luke šeta psa do oaze Mustikame.

– Projekat je lep, čisto je uprkos građevinskim radovima, sada ima više ljudi nego dok je bila luka – kaže Pulanen.

Sa njom se ne bi složio niko ko je barem jednom prošetao Savskom promenadom. U Kalasatami udaljenoj oko 2.200 kilometara od Beograda uoči prvog maja nije vrvelo od ljudi. Ruku na srce, bilo je građevinskih radnika, pokoji biciklista, ljudi koji trče, roditelji sa bebama u kolicima i deca koja se igraju u parku sa tartan podlogom u koju cipela upada kao u najmekši vuneni tepih.

Arhitektura pametnog grada

Arhitektura Kalasatame je moderna i svedena, gotovo da ne postoje dve identične zgrade. Za pojedina zdanja ili čak cele blokove raspisivani su arhitektonski konkursi. Dominiraju opeka i staklo. Objekti u kojima žive  studenti su skromniji sa manjim prozorima i terasama. Posebno se ističu privatne kuće na dva nivoa sa minijaturnim zelenim oazama. Ubrajaju se među najskuplje nekretnine iako nemaju pogled na more. Gotovo da svaki blok ima mini-dvorište sa čistim u nizu poređanim kantama za papir, staklo, organske materijale... Đubretarski kamioni ne zalaze u Kalasatamu jer imaju automatizovan sistem odnošenja smeća i tako smanjuju zagađenje, što je samo jedan aspekt pametnog grada u koji teži da se pretvori Kalasatama. Žitelji mogu da iznajme električne automobile i javne bicikle, a staze za ove dvotočkaše su na sve strane Helsinkija.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бгд на арчењу новца
Једна од бројних разлика је и у томе што обалоутврда у Финској није пропала у реку, нити се недовршена променада распада и тоне ... "Још нико није извео прецизну рачуницу колико ће град односно држава уложити у инфраструктуру која је неопходна да би Савски амфитеатар могао да продише." Боље би било да неко стручан одмах уради ревизију трошкова Града/Државе у БнВ јер се тамо немилице БАЦА (!) новац на дупле радове, непотребне радове, поновне радове, сувишне трошкове, сувишну веома скупу рекламу, сувишно скупо обезбеђење (које чува шеталиште!!!) ... Немојте да се опет сазна кад буде касно.
иван бошковић
"будућу метро станицу на трећем спрату тржног центра". Е, да је нама бар нека мала макар у приземљу, кад већ не знају ни да ископају.
Karlo Polak
Поређење је погрешно из система разлога, а међу најважније спада инфраструктура. "Београд на води" је у за планирање осетљивом центру града везаном за железничку станицу као функционални центар престонице и метрополе у постсредњовековној европској цивилизацији. Железничка ван центра је само у земљама трећег света, а то је нешто што у Хелсинкију нису, а не би ни у лудилу урадили. А сама потребна постројења путничке станице су 7 од 100 хектара. Даље, премиса како "железница одваја град од обале", погледајте Азурну обалу где се налази пруга, па обале Дунава у Будимпешти, Северноморски канал у Амстердаму, па обалу Сене у Паризу... Нико није луд да укида најбржи превоз до центра града. И у Београду је био најбржи до пре 30 година, када је почела саботажа железнице. А везано за прелазе бочно, убеђују нас да су надвожњаци као научна фантастика, а да је Прокоп "Београд центар"...
Biserka
Ako je ovaj tekst i trebalo da opravda Beograd na vodi (mada mi je na momente delovalo da se vrlo stidljivo provlače i neke zamerke), mogu samo da kažem da je to "nemoguća misija". Pa svako normalan vidi kakvi monstrumi rastu na obali naše Save. A gigantski tržni centar pored Gazele (naravno najveći na ....) od koga će verovatno, ona najlepša panorama Beograda kad se vraćaš iz pravca Aerodroma, biti potpuno zaklonjena. A tek novo Karićevo naselje u Makišu, (u Makišu je vodoizvorište Beograda) iz kojeg će se kanalizacione vode, kao što je i do sada, sručiti cele u našu Savu. Koliko će ona moći da izdrži takve atake. Bolje bi bilo da se umesto u te kvadrate stambenog prostora od 7.000 Evra (koje ne znam ko će da kupi-građani Beograda sigurno ne) ulagalo u izgradnju gradskog sistema za prečišćavanje otpadnih voda
Maja
A nije vam smetalo kako je to do skoro izgledalo iz pravca Aerodroma sa ciganskim kartonskim naseljem ispod mosta, i onim krsem od brodova i djubristem nevidjenim u tom potezu od Brankovog do Gazele??!! Znaci to nije bilo " monstruozno" nego sada kako izgleda to lepo rascisceno, sa okrecenim zgradama i setalistem. Ma daj. Ne pricajte gluposti.
Maja
Sa razlikom sto ( vidjeno na slici ) Beograd na vodi izgleda 100 puta bolje i lokacija je idealna. Konacno da se spustimo na reku, i prosetamo od Kneza, preko Kalemegdana do reke, sredjenom Karadjordjevom ( Kosancicevim vencom ) i onda Promenadom i Beogradom na vodi koji predstavlja buducnost i nadu u bolje sutra. Izmestanjem stanice (bus i voz) i rascicavanjem tog rugla Beograd ce dobiti novi i lepsi centar kakav jedan glavni grad i zasluzuje. Politicka pozadina me ne intersuje vec samo progres i projekti koji doprinose razvoju Beograda i Srbije i podsticu privredni razvoj. Beograd na vodi je to sve. Puna podrska i srecno skoro useljenje.
Gustav Floberka
@ Milos Petrovic: Jeste, niska spratnost u Helsinkiju, osim tih 8 kula od po 120 metara ;-)
Maja
Pa bas i nije tako Milose. Imali smo svi mi priliku da uradimo nesto po tom pitanju. Meni kao gradjanki i nekom iz gradjeviske struke je itekako smetalo kako je to izgledalo do pre par godina!!?? Vise od 50 godina je tu bilo groblje brodova, stracare, djubriste , pacovi i zmije i jedan od najruznijih pogleda na jedan glavni grad sa obale reke. I sada kao neko vas nije pitao!? Ma dajte. I na kraju krajeva ako mozete bolje, ulozite kapital, otvorite firmu uradite nesto za Srbiju a ne samo da pljujete stranacki na sve sto se radi. Klasicna evropska gradnja je jedno, mi smo drugo. Finska nije imala komunizam i nije bombardvan Helsinki i nisu im ostavljeni za uspomenu i dobro secanje nemacki potopljeni brodovi i bombe iz Drugog svetskog rata i da ne nabrajamo. Na kraju krajeva ko vas i pita. Da smo na vas cekali tu bi i dalje bilo ruglo. Kome se ne svidja evo malo zabave ovde i foruma pa neka se isplace, a ja odoh na Promenadu da se prosetam i uhvatim malo sunca. Ziveo Bg na vodi.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.