Zvanično počeli pregovori o „čuvarkući”

Misija Međunarodnog monetarnog fonda doputovala je u Beograd i sa predstavnicima Srbije zvanično su počeli pregovore o novom aranžmanu, bez finansijske podrške, nazvanog „čuvarkuća”. Na dnevnom redu su tekuća makroekonomska kretanja, mere za održavanje finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih reformi. Jedna od tema verovatno će biti i dodatno povećanje plata i penzija koje je u nekoliko navrata najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Mediji su preneli da ove godine očekuje još jedno povećanje plata u javnom sektoru od 10 odsto.

I premijerka Ana Brnabić nedavno je potvrdila da će do kraja godine plate i penzije biti povećane, uz uslov da se nastavi sadašnji rast privrede, koji u prvom tromesečju iznosi 4,5 odsto, premašivši planiranih 3,9 odsto.

Odranije je poznat stav Dušana Vujovića, ministra finansija, koji smatra da te povišice mogu samo da prate realan rast BDP-a, kao i da je za ovu godinu već planiramo 60 milijardi dinara za povećanje plata i penzija.

Delegaciju Srbije na sastanku u Narodnoj banci Srbije predvodila je guvernerka Jorgovanka Tabaković, koja predstavlja Srbiju u MMF-u. Na plenarnom sastanku nije bio Dušan Vujović, ministar finansija, ali jesu predstavnici tog ministarstva i ministarstva privrede, prenosi Tanjug.

„Politici” je rečeno u vladi da je ministar finansija pre podne imao niz drugih sastanaka, a kasnije tokom dana je otputovao u Jordan na godišnji skup Evropske banke za obnovu i razvoj.

Misija MMF-a, koju predvodi Džejms Ruf, boraviće u Beogradu do 18. maja radi razmatranja modaliteta buduće saradnje sa Srbijom.

 NBS je saopštila da će u razgovorima predstavnika vlasti u Srbiji i MMF-a biti sagledana aktuelna makroekonomska kretanja i projekcije.

Novi program bio bi usmeren ka održavanju fiskalne i makroekonomske stabilnosti i sprovođenju reformi u cilju postizanja bržeg i održivijeg rasta predvođenog privatnim sektorom, ali i na borbu protiv sive ekonomije, povećanje javnih i privatnih investicija, jačanje fiskalnih institucija i obezbeđenje podrške finansijskog sektora privrednom rastu.

Pregovori o novom aranžmanu odvijaju se u okolnostima rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije od 4,5 odsto u prvom kvartalu, a prema proceni Evropske komisije da Srbiju ove godine očekuje najveća privredna ekspanzija u deceniji, ali i jasne potrebe dovršenja ekonomskih reformi, pre svega u javnom sektoru.

Prethodni trogodišnji aranžman sa MMF-om završen je u februaru ove godine, a Srbija nije koristila odobrenu pozajmicu iz predostrožnosti u vrednosti oko 1,2 milijarde evra.

Novi aranžman bio bi nefinansijski i podržan Instrumentom za koordinaciju politike (PCI), koji je MMF nedavno uveo u cilju obezbeđivanja okvira za pružanje saveta u vezi sa politikom i praćenjem u zemljama kojima nije potrebna finansijska podrška Fonda.

Dakle, novi aranžman između Srbije i MMF trebalo bi da se primenjuje od sredine ove godine i neće podrazumevati nikakvu finansijsku podršku ili kreditnu liniju iz predostrožnosti jer Srbija ima suficit u budžetu, a i javni dug je pod kontrolom.

Odbor direktora MMF-a je u izveštaju o poslednjoj, osmoj reviziji aranžmana krajem prošle godine istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, ojačala potencijal privrednog rasta, što je uticalo na smanjenje fiskalnog rizika i otvaranje radnih mesta.

Takođe je pohvalio ostvarene rezultate reformi u finansijskoj sferi, navodeći da je NBS zadržala inflaciju pod čvrstom kontrolom i ojačala bankarski sektor, koji je sada u znatno boljoj poziciji da podrži ekonomsku aktivnost.

Iz MMF-a su, međutim, ukazali da je još dosta toga ostalo da se uradi kada su u pitanju preostala preduzeća u većinskom državnom vlasništvu kako bi se unapredio način njihovog upravljanja, investiranja i ojačali administrativni kapaciteti. U tom kontekstu sugerisali su nastavak poreskih reformi i otklanjanje neizvesnosti u sistemu sudstva, čime bi se dodatno podstakla poslovna aktivnost.