Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PROFESIJA GLUMAC

Film je za mene svetinja

Zakleo sam se da ću da radim samo iz ljubavi prema ovom poslu. Nikada zbog para. Do sada je tih projekata zbog kojih sam bio manje srećan bilo jedan ili dva. Malo je tržište, ima mnogo glumaca i ako uđeš u projekte koje baš i ne voliš, gubiš na kvalitetu, kaže Andrija Kuzmanović
Андрија Кузмановић (Фото Лазар Ковачевић)

Kada se s Andrijom Kuzmanovićem dogovorite za intervju, morate da budete spremni da ga malo pričekate. Između noćnih snimanja nove serije „Jutro će promeniti sve”, s kojih kući dolazi u vreme kada većina odlazi na posao, i proba u pozorištu, mladiću koga je u glumačku orbitu lansirala uloga Milovana Jakšića Jakše u filmu i seriji „Montevideo, bog te video” ne ostaje puno vremena. I dok razgovaramo, s vremena na vreme podseća koliko mu je još vremena ostalo...

A onda je ozbiljnim glasom obznanio:

„Moja proba je upravo počela!”

Za njega su zvezde, sva je prilika, imale više planova. Da bude golman jer se time bavio u FK „Radnički”, da bude glumac jer je to želeo. A onda se sudbina poigrala i prvi filmski angažman dobio u je „Montevideu”, u kom je tumačio lik legendarnog golmana Jakše. Tako je na samom početku karijere, na kojoj bi mu mnogi pozavideli, spojio obe ljubavi. I otvorio put ka daljim uspesima.

Da li ste zadovoljni što ste između fudbala i glume izabrali ovo drugo?

Prezadovoljan sam. Nije mi žao što sam ostavio kopačke.

Ovako mogu da budem sve a tamo bih bio samo golman. Istina, nisam želeo da igram golmana u „Montevideu”, želeo sam da budem bilo šta samo ne golman. Ali, desilo se to što se desilo. Odradio sam svoj deo posla kako sam znao i umeo.

Kritičari i publika su rekli da ste bili dobri...

Uvek ću gledati da radim dobro. Ali, imao sam i dosta sreće. Desilo mi se nekako sve pomalo i tako sam počeo da ostvarujem san. Za mladog glumca ulazak na samom startu u veliki projekat mnogo znači. A za „Montevideo” se znalo da je osuđen na uspeh. A što se više od tebe očekuje, to su ljudi kritičniji. Da smo u inostranstvu uradili to što smo uradili u ovom projektu, ne bi mogli da nas kupe od posla kojim bismo bili zatrpani.

Čini se da serije preuzimaju primat nad filmom...

Ne volim to. Film je za mene svetinja. Pozorište i film su za mene istinski glumački život. Retko gledam strane serije, samo „Sopranove” i „Dva i po muškarca”. A od domaćih „Vruć vetar”, pre svega, i „Više od igre”...

„Montevideo” i „Više od igre”, koje su sličnosti, a koje razlike?

Hoćete da ih poredim... Pa, kao prvo, u vreme kada se emitovalo „Više od igre” bila su dva TV kanala, danas ih ima 200. Ako povučemo paralelu, mislim da je „Montevideo” ispred serije „Više od igre”. Ali, i „Više od igre” je izbacila čitavu plejadu vrhunskih srpskih glumaca, kao i „Montevideo ”. I u jednoj i u drugoj seriji je odlična muzika koja je ostala u sećanju gledalaca. Obe su se na zdrav način bavile srpskim sportskim uspesima. Objedinjene su dve stvari za koje se profesori i stariji ljudi trude da nauče mlađe naraštaje: sport i umetnost. Zapravo, obe serije su više od igre. „Montevideo” je naslednik ove serije.

Od „Montevidea” do „Senki nad Balkanom”. Saradnja s Bjelogrlićem vas prati sve vreme...

Bjela ne ostavlja ljude s kojima je rastao i s kojima je prijatelj. Svi mi iz „Montevidea”, nas jedanaest, dali smo sve od sebe. Nas pet-šest pozvao je u „Senke”, ali tu su bili još neki projekti u kojima su glumili i ostali. Tim koji dobija se ne menja.

 Andrija Kuzmanović (Foto L. Kovačević)

Kako ste gradili lik inspektora Stanka Pletikosića?

Po osećaju, po energiji koju sam u njemu osetio. Nikada se nisam plašio ni za jedan lik kako ću da ga igram. Imam neku svoju tehniku. Pročitam scenario, i taj lik moram da osetim u dušu. Da osetim kako je došao na ideju da kaže to što izgovara.

Šta vam je Bjelogrlić sugerisao, kako da tumačite Pletikosića?

Svašta. Zašto je on odličan reditelj? Pa, zato što je odličan glumac! Dao mi je smernice i pokazao gde mi je cilj. Meni je ostalo da biram kojim ću prevoznim sredstvom do njega da stignem.

Da li je lakše kada je tim jak?

Ne mora da znači. Evo, primera radi, pozorišna predstava „Osama – kasaba u Njujorku” okupila je mlade glumce. A predstava rasprodata. Ne moraju u timu da budu veliki, poznati glumci već oni pravi za velike projekte. Mi koji smo angažovani u „Osami” prosto smo se negde našli, dobra mlada ekipa, a i priča je dobra. Takođe, ne postoji stvar koja ne može da se upropasti. Meni je jako prijao rad s Darkom Bajićem jer on ima ležerniji pristup. Ja imam 33 godine i više od 20 premijera u pozorištu. To su po dve premijere godišnje. A gde je rad u filmovima i serijama. I želim da poručim mlađim kolegama da je jako bitno da se drže one izreke kako možda ne znaš šta želiš, ali da moraš da znaš šta ne želiš.

Jednom ste izjavili da ćete prestati da se bavite ovim poslom ako prestanete da ga doživljavate kao igru...

Zakleo sam se da ću da radim samo iz ljubavi prema ovom poslu. Nikada zbog para. Do sada je tih projekata zbog kojih sam bio manje srećan bilo jedan ili dva. Malo je tržište, ima mnogo glumaca i ako uđeš u projekte koje baš i ne voliš u tom trenutku, gubiš na kvalitetu.

Spremate li se za drugu sezonu „Senki nad Balkanom”?

Ona bi tek trebalo da počne da se snima. Pletikosić se vraća iz Švajcarske u koju je otišao na kraju prve sezone, a šta će sa mnom dalje biti, ko to zna.

Šta ste znali o Arčibaldu Rajsu pre početka snimanja?

Ništa! Moram da priznam da ne volim istoriju. Čak imam i neku odbojnost prema njoj. Podseća me na mnogo toga ružnog iz prošlosti, na ratove, ubistva i versku netrpeljivost. A mi, nažalost, živimo na prostoru na kojem je bilo i lepog i ružnog. Senki će nad Balkanom uvek biti. Na raskršću smo, možda nam je i najlepši deo Evrope pripao, a pritom imamo taj urođen otpor, uvek prkosimo i bure smo baruta.

Došli ste praktično sa snimanja serije „Jutro će promeniti sve”. Kako ćete uklopiti sve obaveze?

Priželjkivao sam jedan savremen projekat i, evo, stigao je. I ranije sam paralelno radio po dva-tri projekta. I ne žalim se. Želim da pokažem ko sam i šta sam u svom svetu. Svetu glume. Nema odmaranja.

Često pominjete velikane našeg glumišta...

Ne volim da pričam o velikim glumcima već o pravim glumcima: Zoki Radmilović, Bata Stojković, Mija Aleksić, Pavle Vuisić, Bora Todorović, Dragan Nikolić, Predrag Pepi Laković... Mislim da na svetu nema takvih glumaca. Ja ih zovem čuvarima vatre, oni su narednoj generaciji preneli znanje. Jednom Berčeku, Dikliću... a ovi Bjelogrliću, Koji, oni pak Trifunoviću, Glogovcu, Ćetkoviću... a oni nama.

A gde su tu žene? Glumice?

Naravno, tu su zajedno s muškim kolegama. Jedna Milena Dravić, srpska Meril Strip, Olivera Marković, Renata Ulmanski, Rada Živković... Imali smo i imaćemo dobre glumice. Generalno, u glumi glavne likove uglavnom tumače muškarci. Pa i pozorišne predstave nose muškarci. Jeste da je gluma i muški i ženski posao, ali muškarci imaju primat. A glumice pored svega u svom poslu moraju da budu i majke, da nose našu budućnost, i budu i domaćice... I zapravo su zmajevi. Naše podneblje je uvek imalo ženske umove. Ja sam rastao s bakom, mamom, tetkom i dve sestre. I Bubi, ženkom mešanca. Sada imam Boleta. Mešanca.

Šta planirate da radite?

Da završim seriju „Jutro će promeniti sve”. Ta serija je pravi iskorak, vrlo hrabar. Reditelji su mladi, odmetnuli su se u nešto do sada nama nepoznato, ali po ovome do sada urađenom vidim da znaju šta hoće. To će trajati do septembra, a onda kreće snimanje „Senki”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.