Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Najseverniji metro na svetu

Krak dužine 14 kilometara s osam stanica otvoren je prošlog novembra, posle osam godina izgradnje, i produžetak je postojeće helsinške linije od 35 kilometara
Про­ши­ре­ње на за­пад Фин­це ко­шта­ло 1,2 ми­ли­јар­де евра (Фо­то­гра­фи­је Д. Му­чи­ба­бић)
Кон­трол­ни цен­тар ме­троа

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča
Hel­sin­ki – Pe­šak je kralj u cen­tru gra­da, za­pi­sa­no je u ur­ba­ni­stič­kom pla­nu Hel­sin­ki­ja. Da to ni­je sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, uve­ri­će se sva­ko ko se pro­še­ta fin­skom pre­sto­ni­com – vo­za­či sta­ju čim vi­de da se pe­ša­ci pri­bli­ža­va­ju „ze­bri”, a tro­to­a­ri ni­su za­kr­če­ni auto­mo­bi­li­ma. Sla­lom, kao ve­šti­na ko­ju mo­ra­ju da sa­vla­da­ju pe­ša­ci u Be­o­gra­du da bi se pro­bi­li iz­me­đu na­čič­ka­nih vo­zi­la, u ovoj skan­di­nav­skoj ze­mlji po­tre­ban je sa­mo oni­ma ko­ji iza­đu na ski­ja­šku sta­zu. 

Kra­ljev­stvo fin­skih pe­ša­ka po­či­va na do­bro or­ga­ni­zo­va­nom jav­nom pre­vo­zu: auto­bu­si­ma, tram­va­ji­ma, bi­ci­kli­ma (pr­vih po­la sa­ta vo­žnja je bes­plat­na, a iz­najm­lji­va­nje na 24 sa­ta ko­šta pet evra), tra­jek­ti­ma i me­trou. Pro­šlog no­vem­bra me­tro je, po­sle osam go­di­na iz­grad­nje uz ne­ko­li­ko od­la­ga­nja i, či­ni­lo se ov­da­šnjim lju­di­ma, bes­ko­nač­nog ka­šnje­nja, sti­gao na za­pad Hel­sin­ki­ja, po­ve­zav­ši nje­gov cen­tar sa obli­žnjim gra­dom Espo­om. To je pri­bli­žno isto kao ka­da bi sa Tr­ga re­pu­bli­ke put­ni­ci me­tro­om mo­gli da se pre­ve­zu do kra­ja Ze­mu­na, i to za ne­pu­nih če­tvrt sa­ta. 

Linija duga 14 kilometara sa osam stanica, koja se celom dužinom prostire ispod zemlje, produžetak je postojeće, koja je, posle tri decenije planiranja, 1982. spojila centar sa predgrađima na istoku. Metro je bio zamajac za urbanizaciju baš kao što je njegov zapadni krak podstakao izgradnju tržnih centara na stanicama, stambeno-poslovnih blokova...

Proširenje na zapad doneo je metropolitanskoj zoni sa oko 1,4 miliona stanovnika (Helsinki, Espo i Vanta) ukupno 35 kilometara metroa, od kojih je 20 u tunelima. Proširenje šinskog sistema na zapad, što je deonica koju dnevno koristi 300.000 ljudi, Fince je koštao 1,2 milijarde evra, kaže Artu Kukankorpi, direktor odseka za saobraćajne operacije Gradskog saobraćajnog preduzeća Helsinkija.

– Zapadni metro izgradio je „Lansimetro”, kompanija koju poseduju gradovi Espo i Helsinki. Država je uložila 210 miliona evra, a ostalo su finansirali gradovi – ističe Kukankorpi, koga smo upoznali u kontrolnom centru metroa pored stanice Hakanijemi na istoku finske prestonice. U tom centru, 24 časa, po dve osobe u smeni na 26 velikih ekrana primaju direktno sliku sa stanica i na vezi su sa čuvarima, kojih je po jedan u svakoj od 25 stanica. Njihovi najveći izazovi su, dodaje Kukankorpi, narkomani koji uznemiravaju putnike, vikendom alkoholisani ljudi i oni koji padaju na stepenicama.

U kontrolom centru je i komandna soba iz koje zaposleni prate eventualne kvarove na vagonima, struju i protivpožarni sistem i sve njih testiraju uglavnom posle 23.30 kada metro prestaje da saobraća. Da bi besprekorno funkcionisao najseverniji metro sistem na svetu, godišnje se utroši oko 143 miliona evra.

– Od toga, na održavanje infrastrukture ode 100 miliona evra i to finansira služba za javni prevoz helsinškog regiona HSL. Oko polovine troškova pokriva prihodima, a ostatak subvencijama, mahom od opština iz regiona – objašnjava Kukankorpi.

Gotovo da nema Finca koji neće reći da je metro čist, brz, da u njemu nema gužve. Posetilac sa Balkana sa nevericom će slušati žitelje te skandinavske zemlje koji se žale na jutarnje gužve u saobraćaju između 7.30 i 8.30 i popodnevne od 15.30 do 17.30 časova. Prizor u centru prestonice demantuje ih: tramvaji su poluprazni, čoveka na čoveku nećete videti ni u autobusima, sirena se ne upotrebljava.

– Metro odlično funkcioniše i koristim ga češće zimi, kada se temperatura spusti i do 30 stepeni ispod nule. Čim vreme dozvoli, vozim se autobusom ili biciklom i uživam u predelima i prirodi – kaže Beatrisa iz Kameruna, koju je posao doveo u Helsinki.

Stanovnici Espoa nemaju šta da zamere stanicama – malim arhitektonskim remek-delima, ali nisu svi osetili blagodeti metroa. Merja Tanska, dizajner asistent, stanuje u Matinkuli, gde je poslednja stanica metroa, a pre njegovog dolaska do posla joj je trebalo 30 minuta jer je imala direktnu autobusku liniju do firme u kojoj radi u Helsinkiju. Sada, tvrdi, putuje sat vremena duže na relaciji kuća-posao-kuća jer nema dobru vezu sa metro stanicama iako je tramvajska mreža u Helsinkiju duga 91 kilometar.

Prevoz u brojkama
3.000 ljudi može da stane u svaku stanicu u istočnom Helsinkiju, projektovanu kao atomsko sklonište;
80 evra plaća kaznu putnik koji nema kartu, plus dnevnu kartu;
40 minuta traje putovanje s jednog na drugi kraj grada;
27 evra košta petodnevna karta za metro, autobus, tramvaj i trajekt u Helsinkiju.

– Autobus staje ispred moje kuće, ali linija je duža, kreće se manjim ulicama i spora je. Mogu da pešačim do metroa u Espou i od stanice u Helsinkiju do firme. Automobilom stižem za 15 minuta – ističe Tanska.

Asikainen kaže da zapadni metro nije uticao na vreme putovanja. U oblastima blizu metro stanice to vreme se skratilo, ali tamo gde je direktna autobuska linija za Helsinki zamenjena autobusima koji odvoze putnike do metroa vreme se produžilo.

– Kao i svakom novom projektu, treba vremena da se stvari uhodaju, odnosno da se zapadni metro poveže sa autobusima i tramvajima baš kao što je to urađeno u istočnom Helsinkiju, gde su iznad ili pored metro stanica autobuske okretnice i tramvajska stajališta. Važno je da je brz, bezbedan i da se smanjuje kolski saobraćaj i emisija ugljen-dioksida za oko 45 odsto – naglašava Bratislav Tošković, arhitekta koji živi u Espu.

Bez obzira na to što u nove narandžaste vozove sa ispoliranim sedištima putnici koji idu na zapad mogu da unesu i bicikl, Finci ipak najviše koriste autobus, pokazuje zvanična statistika. Prošle godine oni su prevezli 180 miliona putnika, metro je koristilo 67,5 miliona ljudi, tramvaj 60,2, laku železnicu 64,8 dok se trajektima vozilo 2,1 milion putnika.

Zapadni metro u Helsinkiju širi se još sedam kilometara, a Beograd sa 1,7 miliona stanovnika ni posle četiri decenije planiranja nezavisnog šinskog sistema nije otišao dalje od početka. Kartama za metro mahalo se u izbornoj kampanji iako mu ni linija nije precizno trasirana. U igri je ona koja će povezati Makiš i Adu Huju preko „Beograda na vodi”, sa tendencijom da se širi ka Mirijevu. Najavljuje se da će biti završena dve godine od početka gradnje, čiji se početak sada planira za drugu polovinu 2020.

Pešacima u Beogradu dotle nije ostalo ništa drugo nego da se uzdaju u slalom. Ali – bez snega.

Led, snaga i korten

Svaka od osam novih stanica ima različite arhitektonske teme koje su osmislili dizajneri tako da oslikaju aktivnosti iznad stanice i da putnik uživa u igri oblika, boja i svetlosti. Metro stanica Alto univerziteta koja se nalazi u kampu Otanijemi, središtu naučnog i studentskog života, ima plafon od kortena, što se dobro uklapa sa crvenom opekom od koje su zdanja u tom studentskom gradu.  Dizajn stanice metroa Urheilupuisto dočarava energiju, snagu, rast i mladost koji proističu iz brojnih mogućnosti ovog kraja za rekreaciju, sportske i kulturne aktivnosti na otvorenom, dok je stanica Matinkila inspirisana vremenom u Finskoj, oblacima i ledom. Na plafonu stanice Tapioli su ogromni beli lusteri koji uz staklene zidove prikazuju njenu prozračnost.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Ми чекамо метро у Београду Бог зна колико дуго (скоро пола века) а они се љуте на бесконачно кашњење. Па каки су то људи ти Финци? Треба им објаснити шта је то бесконачно кашњење (ха, ха, ха).
Petar Amer
Ma idila, biciklisti! U gradu u kome je prosecna dnevna temperatura negativna 4 meseca godisnje a ni u Aprilu i Novembru nije bas prijatno. O duzini dana po zimi da se ne govori, idealno za bicikl!
Rade Ivanovic
Da, oznojiti se vozeci bicikl na 30 stepeni do posla, pa onda takav na posao, sireci mirise uz neizbezne krugove pod pazuhom je ono sto se zove dobar ukus. Na kraju, od smrada niko nije umro, ali od promaje jeste.
Бициклољуб
Свако ко је једном возио бицикл у градским условима и на зими зна колико се брзо човек загреје кад га вози. Једино што може бициклисти да смета су јаке падавине (пљусак, град, велики снег), а све остало се лако подноси на два точка. Копенхаген и Амстердам су бициклистичке престонице, а тешко да су тамо климатски услови наклоњенији...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.