Meko srce MMF-a

Srbi razumeju da im Međunarodni monetarni fond pomaže. Ovim rečima je Džejms Ruf, šef misije MMF-a, u novembru prošle godine odgovorio na konstataciju novinara da ih narod u našoj zemlji ne voli. Ovih dana priča o mekom srcu MMF-a ponovo je aktuelizovana njihovim zahtevom da se ukine zakon o privremenom umanjenju penzija. Kako je „Politika” već pisala, fond tokom pregovora o novom aranžmanu insistira da se, nakon što su javne finansije stabilizovane, nađe trajno i sistemsko rešenje za srpske penzionere. Jer, opasnost od krize javnih finansija, zbog koje je ta privremena mera i uvedena, više ne postoji.

Zašto je delegacija iz Vašingtona tokom ove posete tako bolećiva prema srpskim penzionerima?

„Ne traži MMF ukidanje zakona zato što više voli penzionere nego što volimo mi, već iz nekih drugih razloga”, rekao je pre nekoliko dana predsednik Aleksandar Vučić, a da pritom nije naveo o kojim razlozima je reč.

Posmatrano iz ugla Fonda, MMF ne brani penzionere, već svoj uspešan projekat. O čemu je zapravo reč? Srbija je tokom primene ovog programa postigla fiskalnu stabilnost, a rezultati su bolji od onih koje je sam MMF očekivao. Fond neće da dozvoli da eventualni troškovi koji, kao posledica pravnog vakuuma, sada mogu da nastanu po osnovu sudskih troškova iz Strazbura, bace senku na njihov uspešan projekat.

O čemu je zapravo reč? U obrazloženju Predloga zakona o privremenom usklađivanju načina isplate penzija jasno se navodi sledeće:

„Posebno treba imati u vidu da je mera smanjenja penzija vremenski ograničena (primenjuje se zaključno sa isplatom penzija za mesec decembar 2017. godine), kao i da je uvedena isključivo sa ciljem prevladavanja, odnosno otklanjanja negativnih posledica finansijske krize. Što znači da ona egzistira u pravnom poretku Republike Srbije samo toliko dugo dok posebno važni razlozi javnog interesa opravdavaju njenu primenu.”

Kasnije, tokom skupštinske rasprave, vremenska odrednica (decembar 2017. godine) o prestanku važenja ovog zakona je izbrisana.

Još u decembru prošle godine Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, na konferenciji za novinare, javno je upozorio da treba sprečiti eventualne sudske troškove koje po tom osnovu mogu da nastanu.

„Mi nismo ni pravnici, ni sudije. Ali, sa ekonomskog stanovišta znamo da ne postoji nijedan penzioni sistem koji može da garantuje stečena prava penzionerima u nominalnom iznosu. I sud u Strazburu potvrdio je da tokom ekonomskih kriza postoji legalna mogućnost za nominalno smanjenje penzija, ali za to mora da se ispuni nekoliko uslova. Pre svega mora da se dokaže da je za tako nešto postojao javni interes. Sada, nakon što je kriza javnog duga izbegnuta, teško je dokazati da postoji javni interes da Zakon o privremenom smanjenju penzija ostane na snazi. Vlada bi trebalo da predupredi bilo kakva pravna osporavanja počev od 2018. godine. Međutim, s obzirom na to da je fiskalna kriza izbegnuta, sada je potrebno ukinuti Zakon o privremenom smanjenju penzija, što vlada nije učinila”, upozorio je tada Altiparmakov.

Fiskalni savet u to vreme predlagao je da se penzije u 2018. godini povećaju 2,5 odsto, a da se ostatak budžetskog prostora iskoristi da se penzionerima, čije penzije su niže nego što su bile pre 2015. godine, jednim delom vrati oduzeto. Takvih je oko 14 odsto. Međutim, vlada je odlučila da svi penzioneri dobiju povišice od pet odsto.

Nikola Altiparmakov, juče u izjavi za „Politiku”, kaže da niko, ni Fiskalni savet, ni MMF, ne traže od Vlade Srbije da bilo kojim penzionerima sada smanjuje penzije.

– Naša poruka je da se nađe sistemsko rešenje. Odnosno, da se svim penzionerima, tokom sledećeg kruga povišice, penzije povećaju u skladu sa inflacijom, na primer. Plus, da se onima koji imaju natprosečne penzije, vrati deo oduzetog. To ne mora da se uradi odjednom, jer fiskalni trošak takve mere iznosi 25 milijardi dinara i to bi mogao da bude udar na budžet. Jedan od naših predloga je da vlada to uradi fazno i da postepeno reši problem i onih 600.000 penzionera, kojima do sada još nije vraćeno ono što je oduzeto. Dakle, niko ovde ne spori da je penzije 2015. godine trebalo smanjiti. Mi samo upozoravamo da sada, kada je kriza javnih finansija prošla, vlada izađe iz tog pravnog vakuuma tako što će pronaći mogućnost faznog ukidanja zakona da bi amortizovao udar na budžet. Kako bi se sprečio trošak, koji može da nastane po osnovu potencijalnih sporova u Strazburu – zaključuje Altiparmakov.